Ugovor sa ,,Telekomom“ mi je istekao u septembru. Pre isteka ugovora sam otišao u poslovnicu u Šapcu i za par minuta dogovorio sve oko nastavka ugovora.Kao i prilikom sklapanja prethodnih pet ugovora od 2012. jedini uslov je bio da dobijem ugovor na službenom pismu-ćirilici, jer je ugovor službeni dokument.
I kao svih ostalih pet puta sam dobio odgovor na ćirilici da mi ne mogu izdati ugovor na ćirilici, uz objašnjenje da ,,država nije definisala pojam službenog“, zbog čega oni kao firma nisu dužni da ugovore izdaju na službenom pismu. I to vam je situacija u Srbiji od ,,uvođenja demokratije“ (čitaj: okupacije) objašnjena u jednoj rečenici: firma koja je u većinskom vlasništvu države ne može da izda ugovor, najslužbeniji službeni dokument koji postoji između davaoca usluga i korisnika, na službenom pismu te države! Pošto je pojam službenog davno definisan u rečniku Matice srpske takvo ponašanje je čista diskriminacija Srba u sopstvenoj državi, što sam pre osam godina detaljno objasnio na blogu.
Ovaj put sam čak uspeo da dođem do čoveka iz Niša, koji je u avgustu 2022. posle dugogodišnje borbe uspeo da dobije ugovor na ćirilici, što sam uz zahtev i priložio (slike ispod, naravno bez ličnih podataka).
U svom odgovoru, osim gore već pomenutog obrazloženja, nisu dali nikakav odgovor na pitanje kako on u Nišu može da dobije ugovor na ćirilici, a ja u Šapcu ne mogu. Čak sam ponudio da mi nacrt ugovora pošalju u digitalnom obliku, a da ga ja preslovim i odnesem na potpis u poslovnicu, jer u 21. veku za to zaista treba biti stručnjak, kojeg ,,Telekom“, je l’ te, nema, ali ni to nije prihvaćeno. U svom odgovoru su me uputili da se žalim RATEL-u, koji je nadležan za rad mobilnih operatera, što sam i uradio, ali odgovor do pisanja ovog bloga nisam dobio. Sve to im naravno nije smetalo da mi septembarski račun uvećaju duplo, jer je istekao ugovor. Pošto sam popust od 50% imao kao invalid, a oni su jednostrano promenili uslove ugovora, to bi po njihovom značilo da više nisam osoba sa invaliditetom, tako da najzad čekam da mi izraste noga i sina oderem u fudbalici. Kako ja nisam odbio da potpišem ugovor, jer smo se oko uslova nastavka saradnje dogovorili, to je čisto iživljavanje nad korisnikom, kojim me primoravaju da potpišem neustavan dokument! Kao i prethodnih puta zbog te diskriminacije sam se žalio Zaštitniku građana, ali sam, kao i prethodnih puta, dobio odgovor da on nije nadležan.
I svo to dugogodišnje maltretiranje samo zbog toga ŠTO DRŽAVA NIJE DEFINISALA POJAM SLUŽBENOG, iako je pojam definisan odavno i nalazi se u Rečniku srpskoga jezika Matice srpske bar tridesetak godina, a verovatno i duže (objašnjeno u blogu). Da se ne bih ponavljao: sve u vezi posla (službe) jesu službena (zvanična ili javna) obraćanja, odnosno sve što nije privatno to je javno, odnosno službeno, pa tako i obraćanja na kojima stoji pečat ili zaštitni znak firme, bilo u pisanom ili elektronskom obliku, zbog čega MORAJU BITI NA SLUŽBENOM JEZIKU I PISMU! Koliki treba da budeš idiot pa da za ugovor sa klijentom o davanju usluga, kupoprodaji (nekretnina, vozila…), zakupu ili izdavanju, proizvodnji ili zastupanju, kažeš da nije službena stvar? Ako je ugovor JEDINI I NAJVAŽNIJI DOKUMENT kojim ugovorne strane definišu međusobna prava i obaveze, koji je to onda dokument službeniji od njega, na osnovu kojeg neki pravnik iz ,,Telekoma“ (,,Jetela“ ili ,,A1“, banke, agencije…) da sebi za pravo da kaže da njegova firma nije dužna da ugovore izdaje na službenom pismu?
Najgore od svega je što se generalni direktor ,,Telekoma Srbija“ Vladimir Lučić pre skoro mesec dana hvalio kako je ,,Telekom Srbija“ proglašen za najboljeg operatera u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i da su sklopljeni ugovori za proširenje na teritoriju Bugarske i Makedonije.
Šta mislite, da li će ugovore korisnicima u Bugarskoj i Makedoniji izdavati na latinici i zašto neće?
Ako uzmete najobičniji proizvod u prodavnici videćete da SAMO SRBIJA nema uvozničku ili proizvođačku dekleraciju na službenom pismu.
Zar ni proizvođačka ili uvoznička deklaracija nisu službene stvari? Zašto su onda kod svih država na službenom pismu, osim kod Srbije? Ako mogu Bugarima, Makedoncima i Rusima da pišu na ćirilici mislite li da je problem tamo nekom proizvođaču da postavi i Srbima na njihovom pismu? Naravno da nije, već TO NIKO NE TRAŽI! Isti je slučaj sa uputstvima kada kupite neku tehničku stvar. Kada pitate ima li uputstvo na srpskom jeziku, što je obavezno po zakonu, prodavci kažu da ima, a ako ima ono je na latinici, dok u nekim slučajevima kažu ,,Pa imate na hrvatskom, to je isto“ (recimo za navigaciju)! Nije stvar u tome ko šta razume, nije stvar u tome na koliko pisama se srpski jezik može pisati, stvar je u poštovanju sebe i sopstvenog identiteta! Šta mislite da li bi neki proizvod proizveden u Srbiji sa deklaracijom na ćirilici bio uvezen u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu (mislim na Federaciju) ili Sloveniju? Naravno da ne bi, već bi bio vraćen sa granice, ne zato što ne razumeju ćirilicu, već što poštuju sebe. Zašto se onda proizvodi koji nemaju deklaraciju i uputstvo na službenom pismu Srbije uvoze? Ko to dozvoljava? Zašto Srbija od 2006. godine, kada je donet nakaradni Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama NE SME DA REŠI TO PITANJE, kada je to najnormalnija stvar u svakoj državi, osim u Srbiji? Svaki okupator je prvo zabranjivao ćirilicu, zašto onda do sada niko iz vlasti ili ,,opozicije“ nije izašao i rekao ko je taj okupacioni upravnik koji ne dozvoljava Srbima da pišu svojim pismom? Ili je problem u tome što Srbijom još uvek vladaju potpisnici Novosadskog sporazuma i njihovi naslednici, kojima su ,,oba pisma ravnopravna“? Više od decenije razna udruženja dostavljaju predloge rešenja, ali ti predlozi nikada nisu ušli u skupštinsku proceduru, jer je marionetska vlast svesna da dok su oni na vlasti Srbija ne sme biti samostalna država, već samo geografska odrednica. To možete zaključiti i po tome što u Srbiji ništa ne sme biti srpsko: skupština nije srpska, već Skupština Srbije, železnica nije srpska, već Železnica Srbije, Telekom nije srpski, već Telekom Srbije, itd., dok je kod komšija sve hrvatsko: Hrvatski Sabor, Hrvatska železnica, Hrvatski Telekom. ,,Telekom SRBIJA“ je čak svoj znak promenio sa ćirilice na latinicu, a direktor se hvali sa nekim uspesima po državama u inostranstvu, dok sa druge strane ponižava korisnike u sopstvenoj! Izdaja je u Srbiji uvek bila unosan posao, ali ovoliku izdaju Srbija u svojoj istoriji nije imala. Svaka okupacija će jednom proći, ali smrad od domaćih izdajnika ostaće doveka.
