Уговор са ,,Телекомом“ ми је истекао у септембру. Пре истека уговора сам отишао у пословницу у Шапцу и за пар минута договорио све око наставка уговора.Као и приликом склапања претходних пет уговора од 2012. једини услов је био да добијем уговор на службеном писму-ћирилици, јер је уговор службени документ.
И као свих осталих пет пута сам добио одговор на ћирилици да ми не могу издати уговор на ћирилици, уз објашњење да ,,држава није дефинисала појам службеног“, због чега они као фирма нису дужни да уговоре издају на службеном писму. И то вам је ситуација у Србији од ,,увођења демократије“ (читај: окупације) објашњена у једној реченици: фирма која је у већинском власништву државе не може да изда уговор, најслужбенији службени документ који постоји између даваоца услуга и корисника, на службеном писму те државе! Пошто је појам службеног давно дефинисан у речнику Матице српске такво понашање је чиста дискриминација Срба у сопственој држави, што сам пре осам година детаљно објаснио на блогу.
Овај пут сам чак успео да дођем до човека из Ниша, који је у августу 2022. после дугогодишње борбе успео да добије уговор на ћирилици, што сам уз захтев и приложио (слике испод, наравно без личних података).
У свом одговору, осим горе већ поменутог образложења, нису дали никакав одговор на питање како он у Нишу може да добије уговор на ћирилици, а ја у Шапцу не могу. Чак сам понудио да ми нацрт уговора пошаљу у дигиталном облику, а да га ја пресловим и однесем на потпис у пословницу, јер у 21. веку за то заиста треба бити стручњак, којег ,,Телеком“, је л’ те, нема, али ни то није прихваћено. У свом одговору су ме упутили да се жалим РАТЕЛ-у, који је надлежан за рад мобилних оператера, што сам и урадио, али одговор до писања овог блога нисам добио. Све то им наравно није сметало да ми септембарски рачун увећају дупло, јер је истекао уговор. Пошто сам попуст од 50% имао као инвалид, а они су једнострано променили услове уговора, то би по њиховом значило да више нисам особа са инвалидитетом, тако да најзад чекам да ми израсте нога и сина одерем у фудбалици. Како ја нисам одбио да потпишем уговор, јер смо се око услова наставка сарадње договорили, то је чисто иживљавање над корисником, којим ме приморавају да потпишем неуставан документ! Као и претходних пута због те дискриминације сам се жалио Заштитнику грађана, али сам, као и претходних пута, добио одговор да он није надлежан.
И сво то дугогодишње малтретирање само због тога ШТО ДРЖАВА НИЈЕ ДЕФИНИСАЛА ПОЈАМ СЛУЖБЕНОГ, иако је појам дефинисан одавно и налази се у Речнику српскога језика Матице српске бар тридесетак година, а вероватно и дуже (објашњено у блогу). Да се не бих понављао: све у вези посла (службе) јесу службена (званична или јавна) обраћања, односно све што није приватно то је јавно, односно службено, па тако и обраћања на којима стоји печат или заштитни знак фирме, било у писаном или електронском облику, због чега МОРАЈУ БИТИ НА СЛУЖБЕНОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ! Колики треба да будеш идиот па да за уговор са клијентом о давању услуга, купопродаји (некретнина, возила…), закупу или издавању, производњи или заступању, кажеш да није службена ствар? Ако је уговор ЈЕДИНИ И НАЈВАЖНИЈИ ДОКУМЕНТ којим уговорне стране дефинишу међусобна права и обавезе, који је то онда документ службенији од њега, на основу којег неки правник из ,,Телекома“ (,,Јетела“ или ,,А1“, банке, агенције…) да себи за право да каже да његова фирма није дужна да уговоре издаје на службеном писму?
Најгоре од свега је што се генерални директор ,,Телекома Србија“ Владимир Лучић пре скоро месец дана хвалио како је ,,Телеком Србија“ проглашен за најбољег оператера у централној и источној Европи, као и да су склопљени уговори за проширење на територију Бугарске и Македоније.
Шта мислите, да ли ће уговоре корисницима у Бугарској и Македонији издавати на латиници и зашто неће?
Ако узмете најобичнији производ у продавници видећете да САМО СРБИЈА нема увозничку или произвођачку деклерацију на службеном писму.
Зар ни произвођачка или увозничка декларација нису службене ствари? Зашто су онда код свих држава на службеном писму, осим код Србије? Ако могу Бугарима, Македонцима и Русима да пишу на ћирилици мислите ли да је проблем тамо неком произвођачу да постави и Србима на њиховом писму? Наравно да није, већ ТО НИКО НЕ ТРАЖИ! Исти је случај са упутствима када купите неку техничку ствар. Када питате има ли упутство на српском језику, што је обавезно по закону, продавци кажу да има, а ако има оно је на латиници, док у неким случајевима кажу ,,Па имате на хрватском, то је исто“ (рецимо за навигацију)! Није ствар у томе ко шта разуме, није ствар у томе на колико писама се српски језик може писати, ствар је у поштовању себе и сопственог идентитета! Шта мислите да ли би неки производ произведен у Србији са декларацијом на ћирилици био увезен у Хрватску, Босну и Херцеговину (мислим на Федерацију) или Словенију? Наравно да не би, већ би био враћен са границе, не зато што не разумеју ћирилицу, већ што поштују себе. Зашто се онда производи који немају декларацију и упутство на службеном писму Србије увозе? Ко то дозвољава? Зашто Србија од 2006. године, када је донет накарадни Закон о службеној употреби језика и писама НЕ СМЕ ДА РЕШИ ТО ПИТАЊЕ, када је то најнормалнија ствар у свакој држави, осим у Србији? Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу, зашто онда до сада нико из власти или ,,опозиције“ није изашао и рекао ко је тај окупациони управник који не дозвољава Србима да пишу својим писмом? Или је проблем у томе што Србијом још увек владају потписници Новосадског споразума и њихови наследници, којима су ,,оба писма равноправна“? Више од деценије разна удружења достављају предлоге решења, али ти предлози никада нису ушли у скупштинску процедуру, јер је марионетска власт свесна да док су они на власти Србија не сме бити самостална држава, већ само географска одредница. То можете закључити и по томе што у Србији ништа не сме бити српско: скупштина није српска, већ Скупштина Србије, железница није српска, већ Железница Србије, Телеком није српски, већ Телеком Србије, итд., док је код комшија све хрватско: Хрватски Сабор, Хрватска железница, Хрватски Телеком. ,,Телеком СРБИЈА“ је чак свој знак променио са ћирилице на латиницу, а директор се хвали са неким успесима по државама у иностранству, док са друге стране понижава кориснике у сопственој! Издаја је у Србији увек била уносан посао, али оволику издају Србија у својој историји није имала. Свака окупација ће једном проћи, али смрад од домаћих издајника остаће довека.
