3.11.2022. зазвонио је фиксни телефон, на који се због разних ,,промотера“ одавно не јављам, јер немам више складишног простора за све оне јастуке, шерпе, простирке, масажере и остало што сам од њих подобијао. Али тада сам био добро расположен, јер сам први пут у животу правио мусаку са тиквицама, која је одлично успела, па је млађа ћера дошла на дегустацију, због чега сам одлучио да се на телефон јавим.
– Да?
Женски глас са броја 0116979700 је питао: – Пензионер Пантелић?
– Молим?-одговорих затечено, јер је то први пут да се неко на такав начин јавља.
– Пензионер Пантелић?
– Ја сам Пантелић и пензионер сам.
– Има ли неко старији?
– Не.
– Извините, очекивала сам старији глас. (Запамтити ово)
Не представивши се рекла је да зову из ПИО фонда, због тога што ја нисам користио бенефиције, односно ваучер за одлазак у бању. Кажем ја да мене не следује ваучер, пошто имам пензију већу од те границе, а жена прича како то њих не интересује и да они само имају податак да ја то нисам користио. И онда помиње неко ћебе, термо, врх врхова, нај најева, фул фулова, добро за ово, оно, лечи све од курје очи до црну магију. А које ће ми бити испоручено данас, и не само ћебе, већ ће нас 20 добити и јастук, исто то магнетно, бла, бла…Не плаћам ништа, само покажем личну карту. Размишљам ја како ми се најзад срећа осмехнула, како смо економски тигар и како Прворођени ипак после свих крађа мисли на нас пензионере у надолазећим хладним данима. Међутим жена наставља да прича и каже ,,Значи НИШТА НЕ ПЛАЋАТЕ, А РАТЕ ЋЕ ВАМ ИЋИ ОД ДЕЦЕМБРА“. Питам рате за шта, да би она рекла ,,Па то је тих 9 рата по 980 динара“. Наравно да је превара провидна, али се правим луд. Питам ,,Колико дана бање добијам за тих 9 рата по 980 динара“? Ту она почиње причу ,,Па не, то је само за ово данас, а за бању ћемо после“. Питам како је није срамота да се лажно представља да је из Фонда ПИО и одакле јој моји подаци, да би рекла ,,Па наша фирма САРАЂУЈЕ са фондом…“ Када је видела да је проваљена, почела је да замуцкује, да би после мог питања одакле јој право да ме зове ради нечега за шта нисам заинтересован кратко одговорила ,,Хвала, довиђења“ и прекинула везу.
Све то је слушала ћерка, да би рекла ,,Тата, па то су они што су преварили бабу од мог дечка!“ Звала је дечка и он јој је послао слике фискалног рачуна и поруџбенице-уговора.
Шта се десило? Госпођу, чији су лични подаци из разумљивих разлога избрисани, су звали и нахватали је са истом причом. Након разговора са ,,љубазном женом из фонда“ двојица мушкараца су дошла и донела то ћебе, оставивши фискални рачун и поруџбеницу, с тим што је фискални рачун био од тога дана, 18.8., а поруџбеница је враћена на 18.7., како би истекао законски рок од 14 дана за повраћај робе, што значи да је то једна врло уиграна екипа! Међутим, госпођа је тек када су они отишли видела да цифра на рачуну нема никакве веза са 9 рата по 980 динара (укупно 8820), већ јој је уваљен рачун на 99990 динара, односно 24 рате по 4166 динара! Жена се толико потресла да је назвала сина и рекла да ће се убити, колико ју је срамота како су је преварили. Унук је послао неколико мејлова и звао удружења потрошача, као и саму фирму, да би најзад успео да договори да се ћебе врати негде у Земун. Из фирме су се извинили и рекли да се ради о ,,штампарској грешци“, што је чиста лаж, јер чак и ако се узме да је једна деветка вишка та цифра (9990) нема никакве веза са договореном (8820). То прво, а друго, ако је била штампарска грешка на фискалном рачуну како се десило да се пренесе и на поруџбеницу? Како се осам рата претворило у 24? Хоће централа да погреши једном, али неће сваки пут…
Када сам објаву о томе поставио на Твитер у коментарима је доста њих написало искуство са преварантима, који су преварили њихове родитеље, тетку, ујну…(што можете погледати овде)-значи све СТАРИЈЕ ОСОБЕ. И ту се враћамо на почетак ове приче, односно на питање зашто је ,,љубазна жена из Фонда ПИО“ очекивала неког старијег? Зашто јој мој глас од педесет и кусур година није био довољно стар, иако ме 40 година зову Бунар управо због гласа? Одговор је једноставан: имају циљну групу коју варају. Зато су им потребни (што) старији људи, које ће ,,љубазна госпођа“ на брзака да обрлати причом о наводној бризи за пензионере и којима ће одмах да пошаље ту ствар коју је провукла кроз причу, како се јадни људи не би ни снашли док је не испоруче, и то са рачуном вишеструко већим од оног договореног. Неки би се пожалили млађима и успели ту купљену ствар да врате, а неки би у тишини отплаћивали рате, не говорећи ником од срамоте како су преварени. Неки од њих су и умрли у том отплаћивању, да би тек после њихове смрти најближи сазнали колико су им одбијали од пензије. У коментару једне госпође је писало да су након смрти тетке нашли неотпаковано то ћебе и тек тада преко пензионог чека сазнали за рату од 4166 динара, што значи да никаква штампарска грешка не постоји!
Није ово о чему пишем ништа ново, напротив, овакве преваре су старе вероватно колико и само друштво, само су са напретком технологије постале учесталије. Разна удружења потрошача су упозоравала на то, писало се по новинама, а снимане су и разне емисије са маркетиншким стручњацима, који су објашњавали технологију преваре. На западу постоји низ филмова о тим преварама, од којих је вероватно најпознатији ,,Вук са Вол стрита“, који говори о телефонској продаји акција већином безвредних предузећа. Увек ће постојати преваранти и наивци, који верују да им неко са друге стране жице жели добро, ако од њега купи ствар по десет пута већој цени него што је у огласима. И то је неспорно. Оно што је спорно је ко им то дозвољава?
У августу је испала читава афера око тога што је достављач ,,Глова“ искористио број телефона девојке која је наручила храну и након доставе јој на тај број послао поруку са питањем каква је била храна. Чим је девојка то објавила на друштвеној мрежи момак је добио отказ, јер се то сматрало УЗНЕМИРАВАЊЕМ. Шта је онда ово што раде фирме које телефонски нуде разне, већином беспотребне производе? Зар то није најтипичнији пример узнемиравања? Наравно да јесте, а продавци или ,,телемаркетари“ се ваде на то ,,како у Србији то ничим није забрањено“, а што није забрањено по њиховом је дозвољено, па тако зову и недељом, и празником, и у време поподневног одмора (,,Па тад знамо да сте кући…“). Ситуација је већ требала да се промени увођењем регистра ,,Не зови“, преко којег ће сви потрошачи који не желе да им се роба или услуге нуде преко фиксног или мобилног телефона, моћи да спрече досадашњу праксу трговаца, али то још није завршено, јер су у изради програми неопходни за електронско функционисање регистра. До тада ће продавци користити сваки тренутак да вас позову.
Међутим, по мени, овде је највеће питање отицање личних података из државних и других институција. Ако је достављач ,,Глова“ добио отказ јер је искористио број телефона клијента у приватне сврхе, зашто неко у Фонду ПИО или некој другој државној институцији, ако се утврди одавање личних података, не би добио отказ? И овде је одговор једноставан, само што се већина људи плаши да га јавно изговори: не постоји држава, Србија је географска локација којом влада разбојничка банда, која штити своје чланове. Примера за то има за неколико томова књига, а ја ћу само укратко покушати да опишем један из свог искуства. Дана 13.12.2021. године звала ме је НА МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН старија госпођа, питала да ли сам ја тај и тај, са пуном адресом становања и бројем телефона. Када сам рекао да јесам питала ме је да ли ћу дати подршку Александру Вучићу на предстојећим изборима, на шта сам остао запањен. Упитао сам је одакле јој моји подаци и број телефона, да би она одговорила да је податке добила од директорке Градске организације инвалида рада, чији сам члан. Рекао сам јој да је срамота то што ради и што зове непознате људе недељом поподне и узнемирава, након чега сам завршио разговор. Сутрадан сам је назвао и замолио да ми детаљније објасни како је дошла до мојих података, да би она рекл да јој је директорка дала спискове инвалида са адресама и бројевима телефона за неколико месних заједница и да је она дужна да се на сваком листу потпише и упише (заокружи) онога ко ће гласати за Вучића. Питао сам је у ком својству је то директорка њој дала, на шта је она одговорила ,,да је она бака од 68 година, да има унуке и да је мислила да тиме помаже организацији“. Није хтела да ми да име и презиме. Пошто је такво понашање супротно Закону о заштити података о личности против директорке сам поднео прекршајну пријаву Прекршајном суду у Шапцу, јер је без икакве сагласности моје, а и податке осталих чланова организације, проследила трећем лицу у циљу предизборне кампање, односно није чувала као професионалну тајну податке о личности које је сазнала током обављања послова (чл.95 ст.3 Закона о заштити података о личности). После вишемесечног дописивања са Прекршајним судом и Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности добио сам решење се на четири стране у ком се наводи да у принципу то јесте прекршај, али не толики да би се против директорке спровеле неке казнене мере! Па чекајте: је ли било неовлашћеног давања личних података? Јесте, што значи да је учињен прекршај. Како онда не подлеже казненим одредбама из тог Закона? Па тако што ако сте члан СНС-а то може да буде прекршајчић који може да прође са другарском опоменом, а ако нисте може да буде и прекршајчина за који ће да вам скину кожу с леђа.
И зато ми живимо у обрнутој стварности, где највећи део пензионера гласа за онога који их је највише изварао за пензије, мислећи како ће их управо он заштитити од похлепе других превараната.
