3.11.2022. zazvonio je fiksni telefon, na koji se zbog raznih ,,promotera“ odavno ne javljam, jer nemam više skladišnog prostora za sve one jastuke, šerpe, prostirke, masažere i ostalo što sam od njih podobijao. Ali tada sam bio dobro raspoložen, jer sam prvi put u životu pravio musaku sa tikvicama, koja je odlično uspela, pa je mlađa ćera došla na degustaciju, zbog čega sam odlučio da se na telefon javim.
– Da?
Ženski glas sa broja 0116979700 je pitao: – Penzioner Pantelić?
– Molim?-odgovorih zatečeno, jer je to prvi put da se neko na takav način javlja.
– Penzioner Pantelić?
– Ja sam Pantelić i penzioner sam.
– Ima li neko stariji?
– Ne.
– Izvinite, očekivala sam stariji glas. (Zapamtiti ovo)
Ne predstavivši se rekla je da zovu iz PIO fonda, zbog toga što ja nisam koristio beneficije, odnosno vaučer za odlazak u banju. Kažem ja da mene ne sleduje vaučer, pošto imam penziju veću od te granice, a žena priča kako to njih ne interesuje i da oni samo imaju podatak da ja to nisam koristio. I onda pominje neko ćebe, termo, vrh vrhova, naj najeva, ful fulova, dobro za ovo, ono, leči sve od kurje oči do crnu magiju. A koje će mi biti isporučeno danas, i ne samo ćebe, već će nas 20 dobiti i jastuk, isto to magnetno, bla, bla…Ne plaćam ništa, samo pokažem ličnu kartu. Razmišljam ja kako mi se najzad sreća osmehnula, kako smo ekonomski tigar i kako Prvorođeni ipak posle svih krađa misli na nas penzionere u nadolazećim hladnim danima. Međutim žena nastavlja da priča i kaže ,,Znači NIŠTA NE PLAĆATE, A RATE ĆE VAM IĆI OD DECEMBRA“. Pitam rate za šta, da bi ona rekla ,,Pa to je tih 9 rata po 980 dinara“. Naravno da je prevara providna, ali se pravim lud. Pitam ,,Koliko dana banje dobijam za tih 9 rata po 980 dinara“? Tu ona počinje priču ,,Pa ne, to je samo za ovo danas, a za banju ćemo posle“. Pitam kako je nije sramota da se lažno predstavlja da je iz Fonda PIO i odakle joj moji podaci, da bi rekla ,,Pa naša firma SARAĐUJE sa fondom…“ Kada je videla da je provaljena, počela je da zamuckuje, da bi posle mog pitanja odakle joj pravo da me zove radi nečega za šta nisam zainteresovan kratko odgovorila ,,Hvala, doviđenja“ i prekinula vezu.
Sve to je slušala ćerka, da bi rekla ,,Tata, pa to su oni što su prevarili babu od mog dečka!“ Zvala je dečka i on joj je poslao slike fiskalnog računa i porudžbenice-ugovora.
Šta se desilo? Gospođu, čiji su lični podaci iz razumljivih razloga izbrisani, su zvali i nahvatali je sa istom pričom. Nakon razgovora sa ,,ljubaznom ženom iz fonda“ dvojica muškaraca su došla i donela to ćebe, ostavivši fiskalni račun i porudžbenicu, s tim što je fiskalni račun bio od toga dana, 18.8., a porudžbenica je vraćena na 18.7., kako bi istekao zakonski rok od 14 dana za povraćaj robe, što znači da je to jedna vrlo uigrana ekipa! Međutim, gospođa je tek kada su oni otišli videla da cifra na računu nema nikakve veza sa 9 rata po 980 dinara (ukupno 8820), već joj je uvaljen račun na 99990 dinara, odnosno 24 rate po 4166 dinara! Žena se toliko potresla da je nazvala sina i rekla da će se ubiti, koliko ju je sramota kako su je prevarili. Unuk je poslao nekoliko mejlova i zvao udruženja potrošača, kao i samu firmu, da bi najzad uspeo da dogovori da se ćebe vrati negde u Zemun. Iz firme su se izvinili i rekli da se radi o ,,štamparskoj grešci“, što je čista laž, jer čak i ako se uzme da je jedna devetka viška ta cifra (9990) nema nikakve veza sa dogovorenom (8820). To prvo, a drugo, ako je bila štamparska greška na fiskalnom računu kako se desilo da se prenese i na porudžbenicu? Kako se osam rata pretvorilo u 24? Hoće centrala da pogreši jednom, ali neće svaki put…
Kada sam objavu o tome postavio na Tviter u komentarima je dosta njih napisalo iskustvo sa prevarantima, koji su prevarili njihove roditelje, tetku, ujnu…(što možete pogledati ovde)-znači sve STARIJE OSOBE. I tu se vraćamo na početak ove priče, odnosno na pitanje zašto je ,,ljubazna žena iz Fonda PIO“ očekivala nekog starijeg? Zašto joj moj glas od pedeset i kusur godina nije bio dovoljno star, iako me 40 godina zovu Bunar upravo zbog glasa? Odgovor je jednostavan: imaju ciljnu grupu koju varaju. Zato su im potrebni (što) stariji ljudi, koje će ,,ljubazna gospođa“ na brzaka da obrlati pričom o navodnoj brizi za penzionere i kojima će odmah da pošalje tu stvar koju je provukla kroz priču, kako se jadni ljudi ne bi ni snašli dok je ne isporuče, i to sa računom višestruko većim od onog dogovorenog. Neki bi se požalili mlađima i uspeli tu kupljenu stvar da vrate, a neki bi u tišini otplaćivali rate, ne govoreći nikom od sramote kako su prevareni. Neki od njih su i umrli u tom otplaćivanju, da bi tek posle njihove smrti najbliži saznali koliko su im odbijali od penzije. U komentaru jedne gospođe je pisalo da su nakon smrti tetke našli neotpakovano to ćebe i tek tada preko penzionog čeka saznali za ratu od 4166 dinara, što znači da nikakva štamparska greška ne postoji!
Nije ovo o čemu pišem ništa novo, naprotiv, ovakve prevare su stare verovatno koliko i samo društvo, samo su sa napretkom tehnologije postale učestalije. Razna udruženja potrošača su upozoravala na to, pisalo se po novinama, a snimane su i razne emisije sa marketinškim stručnjacima, koji su objašnjavali tehnologiju prevare. Na zapadu postoji niz filmova o tim prevarama, od kojih je verovatno najpoznatiji ,,Vuk sa Vol strita“, koji govori o telefonskoj prodaji akcija većinom bezvrednih preduzeća. Uvek će postojati prevaranti i naivci, koji veruju da im neko sa druge strane žice želi dobro, ako od njega kupi stvar po deset puta većoj ceni nego što je u oglasima. I to je nesporno. Ono što je sporno je ko im to dozvoljava?
U avgustu je ispala čitava afera oko toga što je dostavljač ,,Glova“ iskoristio broj telefona devojke koja je naručila hranu i nakon dostave joj na taj broj poslao poruku sa pitanjem kakva je bila hrana. Čim je devojka to objavila na društvenoj mreži momak je dobio otkaz, jer se to smatralo UZNEMIRAVANJEM. Šta je onda ovo što rade firme koje telefonski nude razne, većinom bespotrebne proizvode? Zar to nije najtipičniji primer uznemiravanja? Naravno da jeste, a prodavci ili ,,telemarketari“ se vade na to ,,kako u Srbiji to ničim nije zabranjeno“, a što nije zabranjeno po njihovom je dozvoljeno, pa tako zovu i nedeljom, i praznikom, i u vreme popodnevnog odmora (,,Pa tad znamo da ste kući…“). Situacija je već trebala da se promeni uvođenjem registra ,,Ne zovi“, preko kojeg će svi potrošači koji ne žele da im se roba ili usluge nude preko fiksnog ili mobilnog telefona, moći da spreče dosadašnju praksu trgovaca, ali to još nije završeno, jer su u izradi programi neophodni za elektronsko funkcionisanje registra. Do tada će prodavci koristiti svaki trenutak da vas pozovu.
Međutim, po meni, ovde je najveće pitanje oticanje ličnih podataka iz državnih i drugih institucija. Ako je dostavljač ,,Glova“ dobio otkaz jer je iskoristio broj telefona klijenta u privatne svrhe, zašto neko u Fondu PIO ili nekoj drugoj državnoj instituciji, ako se utvrdi odavanje ličnih podataka, ne bi dobio otkaz? I ovde je odgovor jednostavan, samo što se većina ljudi plaši da ga javno izgovori: ne postoji država, Srbija je geografska lokacija kojom vlada razbojnička banda, koja štiti svoje članove. Primera za to ima za nekoliko tomova knjiga, a ja ću samo ukratko pokušati da opišem jedan iz svog iskustva. Dana 13.12.2021. godine zvala me je NA MOBILNI TELEFON starija gospođa, pitala da li sam ja taj i taj, sa punom adresom stanovanja i brojem telefona. Kada sam rekao da jesam pitala me je da li ću dati podršku Aleksandru Vučiću na predstojećim izborima, na šta sam ostao zapanjen. Upitao sam je odakle joj moji podaci i broj telefona, da bi ona odgovorila da je podatke dobila od direktorke Gradske organizacije invalida rada, čiji sam član. Rekao sam joj da je sramota to što radi i što zove nepoznate ljude nedeljom popodne i uznemirava, nakon čega sam završio razgovor. Sutradan sam je nazvao i zamolio da mi detaljnije objasni kako je došla do mojih podataka, da bi ona rekl da joj je direktorka dala spiskove invalida sa adresama i brojevima telefona za nekoliko mesnih zajednica i da je ona dužna da se na svakom listu potpiše i upiše (zaokruži) onoga ko će glasati za Vučića. Pitao sam je u kom svojstvu je to direktorka njoj dala, na šta je ona odgovorila ,,da je ona baka od 68 godina, da ima unuke i da je mislila da time pomaže organizaciji“. Nije htela da mi da ime i prezime. Pošto je takvo ponašanje suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti protiv direktorke sam podneo prekršajnu prijavu Prekršajnom sudu u Šapcu, jer je bez ikakve saglasnosti moje, a i podatke ostalih članova organizacije, prosledila trećem licu u cilju predizborne kampanje, odnosno nije čuvala kao profesionalnu tajnu podatke o ličnosti koje je saznala tokom obavljanja poslova (čl.95 st.3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti). Posle višemesečnog dopisivanja sa Prekršajnim sudom i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dobio sam rešenje se na četiri strane u kom se navodi da u principu to jeste prekršaj, ali ne toliki da bi se protiv direktorke sprovele neke kaznene mere! Pa čekajte: je li bilo neovlašćenog davanja ličnih podataka? Jeste, što znači da je učinjen prekršaj. Kako onda ne podleže kaznenim odredbama iz tog Zakona? Pa tako što ako ste član SNS-a to može da bude prekršajčić koji može da prođe sa drugarskom opomenom, a ako niste može da bude i prekršajčina za koji će da vam skinu kožu s leđa.
I zato mi živimo u obrnutoj stvarnosti, gde najveći deo penzionera glasa za onoga koji ih je najviše izvarao za penzije, misleći kako će ih upravo on zaštititi od pohlepe drugih prevaranata.
