Лов на ,,дивље свиње''

Лов на ,,дивље свиње“

Подели

У класичној сачекуши на путу Вишеград-Фоча на Дан Републике Српске 1999. године убијен је Драган Гаговић, тренер карате клуба ,,Сутјеска“ из Фоче. Тог дана Гаговић се враћао из Србије, на планину Тару водио је децу на седмодевни карате семинар. У белом Голфу 2 заједно с њим било је петоро деце, Бошко Ивановић, Милица Ђоковић, Соња Бијеловић, Михаела Марић, Јелена Пјано сви старости од 11 до 13 година. Када су прешли мост на Утипрачи, Голф је наишао на челичне ,,јежеве“ и на њих је тад отворена паљба у троуглу. Гаговић је био толико присебан да у последњим тренуцима ауто окреће ка десној страни пута како не би завршили у кањону Дрине и својим телом још жив покрива Михаелу Марић. Из преврнутог возила почели су да се извлаче избезумљени малишани, чудом неповређени, у које су француски војници уперили репетиране пушке. Са подигнутим рукама држани су их шест сати на снегу након чега су пребачени у војну базу Филиповићи између Фоче и Устиколине. Деца су испитивана и подвргнута малтретирању до те мере да су француски војни психолози покушали да их убеде како су све сањали. Њихови војници до данас нису одговарали за овај напад и због тога што су у опасност довели животе невине деце.

Други карате тренер, Војислав Бодирога, био је у аутомобилу у пратњи. На мосту их је зауставио војник СФОРА и објаснио им да не могу даље јер се тамо лове дивље свиње. Тек касније наишао је на изрешетан бели Голф и делове мозга свог пријатеља. Ко су дивље свиње постало му је јасно када је видео дечије ствари окићене куршумима а на његово питање где је наша полиција, добио је одговор: ,,Њима овде није место“. Француски мировњаци веле да су реаговали у крајњој нужди јер је ратни начелник фочанске полиције и командант посебних полицијских јединица МУП-а РС представљао велику претњу. То је златним словима написао Међународни суд у Хагу који га је оптужио за…па знате већ за шта. За ратне злочине по командној одговорности, одвођење у логоре и убиства тзв. бошњака, силовања тзв. муслиманки итд.
На овај калуп сте слушали многе приче и гледали многе филмове о рату у БиХ и напамет научили ко су ту лоши момци.

Тако функционише велика антисрпска медијска машинерија. Најмање 50 добро наоружаних француских припадника СФОР са неколико камиона и једним хеликоптером пратило је Гаговићево кретање тог 9. јануара. Када се аутомобил након пуцњаве зауставио а деца извучена и одведена у притвор, француски војници су Драгану из близине пиштољем пуцали у потиљак и тако га убили. Ех ти несташни Французи, у самоодбрани скинуше још једну српску главу 2.000 км далеко од куће.

Њихови преци су пре само 80 година добили идеју да те Србе спасу и својим бродовима пребаце на острво Крф. Такви су ти наши вековни пријатељи Французи…Обилато су у то време помагали Србе зајмовима и војном опремом, јер тако то раде пријатељи… Мада су се током повлачења наше војске преко Албаније тихо држали става да се мртвацу не може помоћи.

По избијању српске војске на море, грчки краљ Константин, који је био велики антисрбин, забранио је улазак српске војске на њену територију а самим тим и пребацивање нашег народа на Крф. Тек када је руски цар Николај оштро припретио да ће склопити сепаратни мир са Немцима, кренуло се са пребацивањем, али не у режији Француза већ Италијана. Била је ово највећа италијанска хуманитарна интервенција у историји. Италијанска морнарица је извела преко 350 пловидби и из Албаније евакуисала близу 300 000 српских војника, 20 000 аустријских заробљеника, 10 000 коња, храну, материјал, злато, наоружање.

Италија је иступила из Тројног пакта када је Аустроугарска напала Србију и прикључила се савезу Антанта. Који је на крају победио захваљујући пре свега Србији и Италији. На велику сцену тад ступају Енглеска и Француска којима не одговара да Италија буде главна на Медитерану. Новим силама требало је да смисле причу о спасавању српске војске. Од тад па све до данас Срби певају песму: ,,Креће се лађа француска“. Додуше, било је ту и француских лађа али оне су углавном пребацивале Србе на Солунски фронт. Али кад је требало спасавати Србе, то су радили Италијани и нико други. Они Србе нису пребацивали одмах на Крф, већ су многи прво пребачени у Италију на лечење па тек онда на Крф.

Французи 1921. године Београду испостављају рачун за пружену помоћ током Великог рата. Срби остају у шоку када су чули да Србија треба Француској платити 1.163 милиона француских франака и то у злату. Тако су Французи од Срба дупло наплатили све и једну једину војничку пертлу коју су им дали.
Спор се водио до 1929. године када је одлучено да је Србија дужна Француској уз камату 2.400 милиона франака.Пресуду је донео погађате ко, Међународни суд у Хагу.

,,Док сам ја жив Француска никад неће ратовати против Србије“, изјавио је средином деведесетих председник Франсоа Митеран. И заиста је одржао реч, умро је 1996. године.
Француски војници су се три године касније на КиМ спремали у свој нови лов на дивље свиње…

 

Са профила Градски мангуп на друштвеној мрежи Икс (Твитер).

Линк према оригиналу имате ОВДЕ.


Подели

Оставите коментар

Scroll to Top