‘Te 2011. Godine…ubijeni su Osama Bin Laden i Moamer el Gadafi…umro je Kim-Džon Il… u Japanu se desila nuklearna katastrofa…u jednoj od najmirnijih zemalja sveta, Norveškoj, desio se masakr učenika…Uhapšeni su Ratko Mladić i Goran Hadžić…Srbiji je odložena kandidatura u već raspadnutoj Evropskoj uniji…“ Kao da mogu da čujem monolog legendarnog Bana Bumbara u sadašnjoj verziji serije “Grlom u jagode“.
Ili bi možda rekao “Te 2011.godine…samo čudom je preživeo tešku saobraćajnu nesreću Bunar iz Čopera…“ Moguće su obe varijante, ali, nešto mislim, da zna kako je bilo verovatno bi se odlučio za ovu drugu.
A bilo je…ne ponovilo se. Nikome, nikada. Tolike muke zaista nisu za ljudsko biće. Jeste da je fizička bol u najtežim trenucima bila umanjena raznim drogama, ali ta agonija borbe za svaki udisaj, bukvalno, to kidanje u konstantnoj tami, zaista je više nego strašno. A još mi nije prvi put. Ne, nisam video svetlo jer Srbi imaju ogroman dug za struju, zbog čega im je isključeno svetlo na kraju tunela. Između neverovatnih filmova koje sam preživljavao sa nepoznatim akterima, u nepoznatim situacijama, na nepoznatim relacijama, a opet tako realnih, sa sve dodirima i mirisima (narkosi bi ubili za takvu gudru), uspevao sam da na momente čujem glasove mojih najmilijih, koji su jedini mogli da uđu na intenzivnu negu VMA, kako mi prenose pozdrave od svih onih koji su se za moje zdravlje interesovali. Kažu da sam klimao glavom, kao da sam razumeo. Možda i jesam…Ne znam.
Ali jednu drugu stvar sigurno znam: želje svih onih koji su želeli moj oporavak, iskazane bilo preko davanja krvi, bilo preko slanja novčanih sredstava, bilo preko pozdrava na Fejsu, bilo slanjem poruka preko nekoga ko me zna, bilo to jednostavno interesovanje u razgovoru na ulici, bilo…..kako-god, sva ta pozitivna energija upućena meni kada je najviše trebala, svo to VEROVANJE da ću se nekako izvući i da ću preživeti, TO JE BOG. Možete ga zvati ovako ili onako, svodi se na isto.
Ne, ne pišem ovo zato što osnivam sektu, nego iz prostog razloga što je konzilijum sastavljen od, mislim, pet načelnika kabineta, ne načelnika odeljenja nego kabineta, znači od pet primarijusa koji spadaju u sam vrh u našoj zemlji (kažu da takav konzilijum ni za Tadića ne bi sastavili, što me ne čudi, op.aut.), sa veoma velikim iskustvom posle svih onih ratova “koje nismo vodili“, već spremao zvanično saopštenje za bivšu suprugu i decu koje su pozvali da se oproste sa mnom jer sam sve ređe dolazio svesti. Ali ja sam se borio i uz tog Boga koji je u svima nama uspeo da preživim.
Tu vas nisam razočarao, dokazao sam da sam veći borac nego što sam to i sam mislio. U toj borbi sam postigao i nekoliko “rekorda“, tako da je moj slučaj kao jedinstven u smislu oporavka uzet za prezentaciju u biltenu VMA koji se izdaje i na engleskom. Skoro svi lekari sa kojima sam bio u kontaktu su mi rekli da u svojoj karijeri nisu imali takav slučaj da je sa tolikim povredama neko preživeo (ortoped je rekao da u životu nije napisao tako veliku otpusnu listu), ali niko sa sigurnošću nije ni mogao da tvrdi kakav “slučaj“ će ispasti nakon primljenog koktela od preko 50 boca krvi različitih davalaca. Zato ipak mislim da bi Bane Bumbar pre izgovorio drugi šlagvort.
Zbog svega toga, želeo bih da zahvalim tom svom Bogu, svima koji su makar jednom pomislili na mene i time mi uputili impuls pozitivne energije, zaista svima hvala što su doprineli da ponovo mogu da učestvujem u životima svoje dece, svojih najbližih i svojih prijatelja. Ponosan sam na to koliko je ljudi raznih klasa, vera i nacionalnosti, iz raznih zemalja sveta, učestvovalo u tom mom preživljavanju. Naravno da se ne mogu svima dovoljno zahvaliti, ali ovom prilikom želim da svima pošaljem deo svoje energije sa porukom DA SE NIKADA NE PREDAJETE!!! Mi jesmo samo treptaj u vremenu, ali, bez obzira kakva situacija bila, ne dajte se, borite se, pokažite zube, ostavite u tom treptaju trag. Ako još uz sebe imate ljude koji su vam prijatelji i u nevolji, a ne samo u jelu i piću, videćete da nema bitke koja se ne može dobiti.
I, da ne bi rekli da se uvlačim kao Đorđe Balašević publici, želim vam dobro zdravlje u novoj godini. Ostalo ćemo nabaviti kod Kineza…
