Балканска међа

Од када сам настрадао један једини пут сам отишао у шабачки ,,ЛМ“ биоскоп, не зато што не волим да идем у биоскоп, већ што сам седео на сандуку са стране, не зато што је сала била пуна (било нас је укупно 7 у сали), већ што са протезом не могу да уђем између редова. Испратио сам најаву за филм ,,Балканска међа“ прошле године и заинтересовао ме као српско-руска продукција, пошто је Влада Србије (не српска влада, него Влада Србије) средства издвајала већином за филмове у којима су Срби приказивани као злочинци. Од када су ми се после пар одгледаних епизода смучиле наше ,,историјске“ серије и ,,контакт емисије“, о чему сам писао овде, престао сам да гледам било шта на телевизији осим понеких репрезентативних спортских дешавања, ,,24 китцхен’’ и евентуално неког филма на филмским каналима. Међутим, када су аутошовинисти почели да се оглашавају по друштвеним мрежама у вези ,,Балканске међе“, наслутио сам да је најзад урађен неки филм према истинитим догађајима, а не према диригованим (и плаћеним) сценаријима Запада.

Филм је премијерно приказан 19.3.2019. године у Сава центру у Београду, од, занимљиво, стране Твентит сенчури Фокс филм корпорације (америчка филмска корпорација у власништву компаније ,,Волт Дизни“) и веома брзо је прешао бројку од преко 100 000 гледалаца. Када су се почетком априла огласили Енглези (,,Тајмс“) и оценили да филм ,,својим приказом недавне балканске историје поткопава регионални мир“, те да је ,,Путинова намера да филмом окрене све земље бивше Југославије против Запада“, знао сам да је пун погодак (више о томе имате овде). Енглези, најгеноциднија нација на свету, чији су прсти уплетени у сукобе на овим просторима од…па, откад су их открили, кажу за нешто да је непријатељска пропаганда? Било би то смешно да због њих нису изгинули милиони људи. Није џаба Ганди рекао да ,,Ако се на дну мора две рибе свађају, у близини мора бити неки Енглез“.

И онда је по директиви у Бујановцу направљен скандал, пошто је директор бујановачког Дома културе Јетмир Исмаили забранио пројекцију филма и отишао на одмор у иностранство. Пошто није хтео да се јави новинарима из Србије и објасни зашто је то учинио, дао је изјаву за шиптарски ,,Коха Диторе“, у којој је навео да је отказао пројекцију јер ,,нема истине у том филму“ и ,,грб Националне ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца је злоупотребљен“. Значи лик који прима паре из буџета Србије, у институцији коју финансира локална самоуправа преко буџета Србије, откаже пројекцију филма делом финансираног из буџета Србије и то образложи злоупотребом грба паравојне терористичке формације у филму! Да ли вам је негде позната таква ситуација да вам се на сопственој територији забрани пројекција сопственог филма, док се за то време на тој територији организују митинзи са непријатељским (албанским) заставама и поставља видео-бим на ком се гледају утакмице друге земље (албанске репрезентације)? Ако није, да ли схватате под каквом смо окупацијом?

Филм сам одгледао синоћ и данас у репризном термину на РТС. Пошто су се на друштвеним мрежама појавиле одређене недоумице морам неколико ствари да разјасним, за оне који не знају ситуацију око аеродрома Слатина:
1. Филм јесте фикција, али је снимљен по истинитим догађајима, уз, наравно, део слободе редитеља око борби на самом аеродрому.
2. Злочини у филму су се стварно догодили, од убиства попа до одсецања главе, нажалост у стварности глава, српским полицајцима.
3. Бек-Ашланбек Јехтојев, командир руске јединице у филму, у ствари је Јунус-Бек Јевкуров, мајор руског Спецназа, који је са својим осаманесточланим одредом СПЕЦНАЗ-ГРУ заузео аеродром Слатина неколико дана пре доласка колоне оклопних возила из БиХ. У филму је то приказано као један дан, јер су конкретни детаљи ове тајне операције и даље запечаћени, али се из филма може наслутити да је борби око аеродрома било, без обзира на редитељску слободу. О томе више имате овде.
4. Смук, шиптарски командант у филму, глуми га Кубура, вероватно је Тачи, јер је његово кодно име било Змија (смук је неотровна змија). Једино је штета што због својих злочина није завршио као у филму.
5. Руси нису дали енглеским хеликоптерима да слете на аеродром, али се епизода са повлачењем официра НАТО није догодила на аеродрому, већ у седишту НАТО-а у Европи, када је главни командант НАТО-а, амерички генерал Весли Кларк, наредио британском генералу Мајклу Џексону да од Руса преузме контролу над аеродромом Слатина. Том приликом Џексон му је одговорио да није спреман да се сукоби са руским десантним снагама и тако изазове Трећи светски рат.

Једна, по мени изузетна занимљивост, коју ни ја као осведочени филмофил у првом гледању нисам приметио, пошто се списак улога на крају филма због ситних слова уопште не види, је појављивање Гојка Митића у улози начелника полиције Милића. Ко је Гојко Митић млађим читаоцима не могу дочарати, а и старији ће тешко осамдесетогодишњег глумца у филму повезати са улогама из шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Да вас не бих држао у неизвесности ево испод помоћ пријатеља:

Да, то је велики поглавица Винету из вестерн филмова немачке продукције. Док је у земљама некадашњег источног блока овај Лесковчанин културни феномен, у ,,Међи“ је први пут заиграо у неком (бар делимично) српском филму.

И то је оно што сам мислио да треба да знате о филму ,,Балканска међа“, културном догађају протекле године. Комплетну и најбољу рецензију филма имате у тексту Николе Танасића ,,Филм који смо дуго чекали, а нисмо смели да снимимо“, па кога интересује нека прочита, мада мислим да ће жене (бар добар део  млађих) од читавог филма запамтити само Андреја Шаталова (Шатај, Раде Томић), кога тумачи руски глумац Антон Пампушњи (неко ће рећи с правом).

По свим показатељима овакав филм је прошао само зато што је копродукција, јер Влада Србије (не српска) финансира документарне и игране филмове ,,младих и перспективних“ редитеља као што је Огњен Главонић, који у својим филмовима ,,Дубина два“ и ,,Терет“ говори о масовним гробницама на територији Србије где су покопани Албанци са Косова. Наравно да у играном ,,Терет“ главну улогу не игра ниједан српски, већ хрватски глумац Леон Лучев. И док се комшије наснимаше ратних филмова, који са истином имају везе као ја без ноге са фудбалом, наравно да ,,наша држава“ нема пара за филм о Јасеновцу, Кравицама, Кошарама, Паштрику, Холмецу, Церкљу, Купресу, Добровољачкој, Тузланској колони…Набрајање геноцида и стратишта би потрајало.

И зато је ,,Балканска међа“ веома важан филм: убо је прст у око аутошовинистима, глумцима и режисерима који снимају антисрпске филмове и представе, ,,борцима за људска права“ и ,,борцима против великосрпског национализма“, који Србе нападају због убијеног комарца, док њихова борба престаје са поменом неке српске жртве. Све је већа гадљивост народа према изродима који не поштују сопствену историју, језик, писмо и традицију, све је више презрених плаћеника који под плаштом новинарства газе сопствене корене.

Зато сам Милошу Биковићу на друштвеној мрежи Твитер предложио да нађе неког СРПСКОГ редитеља (не режисера из Србије), који ће по истинитим догађајима снимати филмове, јер материјала, нажалост, има и превише. Ћераћемо се још.

П.С. За другосмрдијанске мрсомуде намерно нисам написао ништа о руском напуштању аеродрома Слатина 2003.године, баш да видим да ли ће прочитати ,,линковане“ текстове.