Тузланска капија-режирана трагедија

Подели

 

Дана 5.11.2019. у свечаној сали Дома војске Србије у Београду, а у организацији Министарства одбране Војске Србије, одржана је промоција књиге генерал-потпуковника Илије Бранковића ,,Тузланска капија-режирана трагедија“. Пошто су се поводом тога одмах огласиле неке НВО и муслимански, пардон: ,,бошњачки“ чланови Председништва БиХ, тврдећи како се у вези ратних дешавања у БиХ фалсификују чињенице, само један кратак осврт.

Чим сам у средствима јавног информисања тог 25.маја 1995. чуо шта се десило у Тузли и да су за то окривљени Срби знао сам да је намештаљка, као и за Маркале (5.2.1994., касније и за ове друге). Једноставно: немогуће је једном артиљеријском гранатом убити 71, а ранити 204 лица, у случају Тузланске капије. И то ће вам рећи свако ко је учествовао у рату, без обзира на нацију или верску припадност.

Двадесетак година касније мој другар, који је сниматељ у ,,Застава филму“ (ако се још увек тако зове), причао ми је о експертизама које су вршене на полигону Никинци у вези случаја ,,Тузланска капија“, а које је он и снимао. Све су то пратиле ,,Вечерње новости“ (завршни чланак имате овде), а да не бисте тражили по инетрнету комплетан ток поступка и налазе експертских тимова имате на сајту http://www.masakrnatuzlanskojkapiji.rs/.

Значи, на војном полигону у Никинцима је урађена комплетна реплика трга у Тузли у размери 1:1, са зградама, аутомобилима, људским фигурама, чак и намештајем у кафићима, према сликама у судским списима. Домаћи и страни експертски тимови су извели укупно 32 опита (експлозије), од чега 19 с гранатом калибра 130 милиметара, а 13 с експлозивом. Већи број опита пратили су новинари, ТВ екипе и делегација из Тузле. Све реконструкције експлозије изведене су под условима које је у свом налазу навео вештак тужилаштва др Берко Зечевић, вештак познат из случаја Маркале, који је извештачио да је једно од могућих места испаљења минобацачке гранате шума (објашњено у блогу Маркале). Иако су опити у Никинцима вршени у складу са његовим налазима, др Зечевић се није удостојио да дође ни на један од 32 опита.

Са друге стране Министарство одбране Републике Чешке је одобрило да ванредни професор др Јан Коменда, др Лудек Једличка и др Роман Витек с Универзитета одбране Факултет војних технологија у Брну присуствују реконструкцији у Никинцима и сачине извештај (чешки експертски тим), затим је из Израела експертизу урадио пуковник Јосеф Шарон (Темек-Консултанти, Тел Авив), експерт за експлозије, експлозиве, муницију, пиротехнику и ватромете, а из Француске Б. Пјер Лорен, експерт при Апелационом суду у Паризу, Интернационалном криминалном суду за оружје, муницију, балистику и пиротехнику.

У својим извештајима сви они негирају експлозију пројектила 130мм на Тузланској капији, тврдећи да се ради о подметнутим импровизованим експлозивним направама на тргу и терористичком акту, констатујући да је вештак Тужилаштва БиХ, др Зечевић, поднео лажан налаз, због чега је против њега поднета кривична пријава.

Комплетан предмет са налазима прослеђен је суду у Хагу, а предмет је враћен Кантоналном тужилаштву у Тузли под ознаком „Ц”, као случај без довољно доказа, да би се предузело кривично гоњење одређеног лица или више њих. Без обзира на то суд у БиХ подиже оптужницу против генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића. Ген.Ђукић је добровољно приступио суђењу у Суду БиХ у Сарајеву, убеђен да ће на основу налаза експертских тимова лако доказати своју невиност, због чега је на суђењу имао шест тужилаца, а ниједног браниоца. Међутим, првостепено је осуђен на 25 година затвора (2010.), а након жалбе на 20 година.

Иако се на горњем сајту налазе сви документи и снимци опита, нашла се нека  Дуња Мијатовић, Комесар Савета Европе за људска права у Београду, која у свом инетрвјуу тврди да се промоцијом књиге ген.Бранковића врши ,,пропагирање неистина и дезинформација“ (о чему имате овде). Значи сви експертски тимови са вештацима разних струка су беспотребно губили године свог живота, јер нека Дуња Мијатовић боље зна да ли је српска војска испалила гранату или није. И ништа то не би било чудно, један плаћеник у овој окупираној земљи мора да заради своју плату, да она није ћерка Татјане Љујић Мијатовић, чланице ратног Председништва БиХ и садашње заменице председавајућег Градског већа Града Сарајева. Мајка, које је за време рата у БиХ била на непријатељској страни у односу на Србе, седи у Сарајеву, а ћерка-комесар седи у Београду и уверава Србе како су са једном гранатом убили 71 лице. Паметном доста, овим другима ионако никакав доказ није довољан.

Подсетићу да је 2014., такође у Дому Војске Србије, отказана заказана промоција књиге ,,Сребреничка подвала“ пук.Шкрбића, којом се разоткривају лажи око ,,геноцида у Сребреници“, на шта је директно утицао позив Наташе Кандић из Фонда за хуманитарно право тадашњем Министру одбране Небојши Родићу (који је промоцију и отказао).

Наравно да се ,,комесарка“, Кандићка и остале ,,боркиње за људска права“ нису  огласиле и, не дај Боже, осудиле скорашњу изјаву Емира Суљагића, директора Меморијалног центра Поточари у Сребреници, у којој каже да је ,,Јасеновац четничка измишљотина“ и да су ,,Часни бошњаци из Ханџар дивизије пропустили прилику да реше четнике, зато нам је то остављено у аманет“. Или кад је пуштен Орић, или…било који убица Срба, а много их је.

Из претходног се може закључити да ће плаћеници пљувати Србе и Србију кад год им се поруши Снешко, као и да ће се муслимани и даље држати својих прича о злочинима Срба, без обзира што немају никакве везе са здравим разумом, јер не смеју признати да су убијали сопствени народ због политичких циљева. И то је аксиом-тврдња која се не доказује.

И зато Тузланска капија јесте режирана трагедија, као и Маркале, као и Васе Мискина, као и Сребреница.

 


Подели

1 тхоугхтс он “Тузланска капија-режирана трагедија”

  1. Прича испричана већ доста пута.Сви већ добро знају да случај „Тузланска капија“ није никакав напад Српске војске ,већ класични терористички напад по сопственом народу(дјеци) зарад својих циљева.Само ми не иде у главу како се више не прекине ћутање и каже истина од стране тих који су извршили тај терористички акт.Носити на души толико страдале дјеце.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сцролл то Топ