Балансеро

Подели

Синоћ дође дугогодишњи пријатељ и реч по реч излану се да је био на митингу СНС-а пре неки дан. Није члан ниједне странке, осим ако му не важи партијска књижица радикала из две хиљаде и неке. Не подноси Вучића, сматра га издајником, питам га зашто је онда ишао. Каже због брата, он возио њих тројицу, дошао тамо ушао у салу, узео мајицу и са неким ликом, кога је ту упознао, изашао и отишао на ћевапе преко пута. Сарајевски ћевап, а он био борац Републике Српске баш у Сарајеву. Гледам га и питам да ли зна за моју изреку да члан или симпатизер СНС-а може бити само ретардирана или психички поремећена особа.
– Члан знаш да нисам, а нисам ни симпатизер, откуда ти то?
– Јеси ли ти дошао из Шапца у Београд због неке друге ствари или само због митинга?-питам.
– Ма возио људе, шта ти је?
– Јеси ли се гурао са оном руљом да уђеш у салу?
– Па замолио ме брат да се пријавим због броја, морао је да доведе неке људе, откуд знам, ваљда ту квоту мора да испуни.
– Јеси ли узео мајицу и заставицу да машеш?
– Што да не узмем заставицу Србије и мајицу на којој пише ,,Нисмо геноцидан народ“?
– Да скратимо: дошао си САМО ЗБОГ МИТИНГА, гурао си се кроз гужву у саобраћају у Београду САМО ЗБОГ МИТИНГА, једва си нашао паркинг место, гурао си се са руљом ,,ботова“ да уђеш у салу САМО ЗБОГ МИТИНГА, пријавио си се да си био НА МИТИНГУ, узео си рекламни материјал и вратио назад чланове СНС-а из Шапца СА МИТИНГА, шта си онда ако ниси бар симпатизер?
– Е јеби га Бунар, ти све гледаш црно-бело. ПА И ТИ БИ ТО УЧИНИО ЗА СВОГ БРАТА.
После те изјаве рекао сам му да то не да не бих учинио за брата, него не бих учинио за своје дете нешто што је против мојих уверења, а, на крају, или првенствено, и против здравог разума. Рекао сам му да после те изјаве наше пријатељство никада више неће бити исто.
– Преживели смо Римљане, преживели Турке, преживели Аустроугаре и Немце, преживели Тита и демократе, преживећемо и ове. А знаш ли зашто? Зато што смо умели да балансирамо.
Када је видео да га само гледам и не проговарам, покупио је цигарете и упаљач, захвалио се на гостопримству и отишао. Уз музику тек набављеног це-деа Ениа Мориконеа (Ultimate Collection). Тако се потрефило.

Седео сам и дуго гледао у тачку на столу: док сам био официр губио сам пријатеље који су органски мрзели да иду на састанке Савеза комуниста, али су балансирали са црвеном књижицом (више имате на блогу у чланку ,,Књижица“), после сам губио пријатеље у демократији јер сам упозоравао на крађу, док су они балансирали са жуто-плавим речником о приватизацији, сада губим блиске људе, ратне ветеране, јер причам о издаји, а они иду на митинг највећег издајника у новијој српској историји, балансирајући између сендвича и родољубља. Нажалост ово је трећи, четврти случај у последњих годину и нешто дана да ме људи који су претходних 10 година било огорчени противници Вучића и његове политике сада убеђују ,,како је тако морало“, јер ,,у тешким временима ваља балансирати“…

Не знам да ли су ,,кемитрејлси“ или ХААРП, али нечим су нам уз рационално размишљање убили стид и срам, не можеш остати жив од толиких ,,балансера“. Зато се немојте чудити ако се и ја појавим негде са мајицом ,,Нисмо геноцидан народ“ и заставицом Србије, јер су ми у СНС-у обећали да ће ми израсти ова ампутирана нога.


Подели

Оставите коментар

Scroll to Top