Да, драги моји и драге моје (сексомани и сексоманке, што би рекао ћелави Ноле), добро сте прочитали-УСПОРИВАЧНИЦА. А ево да у што краћим цртама покушам да објасним шта је, пошто сам због овога прекинуо све остало што пишем.
Пре више од две године у Бањи Ковиљачи почне да се гради излаз на обилазницу, односно пут од неких двеста метара од специјалне болнице за рехабилитацију па до изласка на пут Лозница-Мали Зворник, што би у многоме олакшало и скратило долазак до специјалне болнице и центра бање. По старом српском обичају одмах су ту настали проблеми са земљиштем кроз који је пут требао да прође, па онда, колико су ми рекли, инвеститор није имао пројекат, а на градилишту нити је било, нити сада има табла са инвеститором и роковима, да би се када је све то решено и асфалтирано успротивила железница, пошто пројектом није била предвиђена рампа на преласку преко пруге. А и та железница, шта ће нам рампа, па нико није луд да не види онолики воз, ми смо паметан народ, јелте, што се види по томе што је Вучић трећи мандат на власти. И управо тај потоњи је 27.јула ове године требао да отвори монументалну деоницу, али је отварање наводно одложено због короне. Наводно, јер да је посао био завршен Вучић не би одложио отварање и самопромоцију ни због бубонске куге, а камоли због нечега тако смешног као што је коронавирус, што ће потврдити и наредни редови текста.
Пут од Специјалне болнице до обилазнице, више од две године у изградњи
Прошле недеље у паузи између терапија шетам болничким парком и одлучим да одем до радника који раде нешто на пружном прелазу.
– Срећан рад, мајстори-поздравим.
– А коме је рад донео срећу?-отпоздрави један од њих.
– Када ће пут бити отворен за саобраћај?
– Чекају се ови што постављају бандере, неће железница да прими док прелаз не буде осветљен-објасни тај што им је ваљда шеф, показујући на каблове који вире из земље.
Прелазим преко пруге и сликам…нешто. Иако сам могао претпоставити за шта служи скаламерија на тротоару, питам:
– Шта вам је ово?
И ту драги моји и драге моје долазимо до наслова ове кратке приче:
– УСПОРИВАЧНИЦА-одговара радник.
Каква ,,успоривачница“, када та реч не постоји у српском језику, помислим.
– ,,Успоривачница“ за шта?-желим потврду својих сумњи.
– За пешаке и бициклисте. Уђу овде, па онда морају да успоре и обиђу око овога и изађу на другу страну-показује ми.
Мени осигурачи почели да искачу.
– Које бициклисте када нема стазе?
– Откуд знам, тако су нам рекли.
– А и да има стаза ниједан бициклиста не би ушао у то.
– Па не би.
– Ко је то пројектовао?
– Ово и није по пројекту, накнадно су нам рекли да урадимо…
Значи, драги моји и драге моје, да резимирамо:
– неко је осмислио УСПОРИВАЧНИЦУ, којом се успоравају пешаци који ИДУ УЗБРДО, да не би ,,у брзини“ подлетели под воз на пружном прелазу, где рампа са светлосном и звучном сигнализацијом најављује наилазак воза
– чак и када би неко од пешака прошао кроз успоривачницу и безбедно прешао преко пруге на другој страни би га сачекала друга успоривачница, кроз коју би такође требао да прође, намењена за оне из супротног смера, тако је бар замислио тај баја који им је наредио да их поставе
– пролазак за бициклисте нећу ни да разматрам, пошто до успоривачнице не води стаза за бициклисте, јер нити има места на тротоару за стазу, нити је негде предвиђен навоз (погледати слике испод), а чак и да постоји стаза бициклисти би пре успоривачнице силазили са тротоара, наравно право неком под кола
Шта сам хтео са овим чланком да постигнем? Хтео сам да вам покажем колики смо дебили постали, када на прузи Шабац-Лозница-Зворник, где се возови крећу 30-60 км/ч (теретни), односно 60-80км/ч (путнички), треба поставити УСПОРИВАЧНИЦЕ ЗА ПЕШАКЕ и то оне који се крећу узбрдо! Па шта да возови иду брже од 100 км/ч (Маглев или ТЖВ са око 600км/ч нећу ни да спомињем, то је за нас далека и вероватно недостижна будућност), онда би вероватно оружана стража са метком у цеви морала да чува пружне прелазе? Сећате ли се оне дебилане пре десетак година када је бициклиста настрадао код Чачка, прелазећи пругу док су били спуштени полубраници, а мештани изашли и блокирали саобраћај тражећи да се прелаз ,,боље обезбеди“? Негде је писало да је то дивљи прелаз где је железница заварила шипке и затворила пролаз, али су шипке ниске, због чега су чак тврдили да је за ,,убиство“ крива железница! Да ли схватате колико смо као народ одлепили, када железницу криве зато што је неко покушао да пређе пругу на месту где је то забрањено, јер су, забога, шипке ниско заварене? Али небитно да ли је прелаз био легалан или нелегалан, ако је воз тек изашао из станице и иде 40-50км/ч чиме да вам неко обезбеди прелаз да бисте ви видели три метра високу, 18 метара дугачку и преко 100 тона тешку локомотиву, која пре наиласка на (легалан) прелаз још и свира? Представници железнице и МУП-а онемеше упозоравајући да су све саобраћајне незгоде изазване непажњом возача и да је неопходно одговорније понашање приликом преласка пружних прелаза, али изгледа да то до хипнотисаног народа не допире. И не само да не допире, већ насупрот томе представници удружења које пропагира бициклизам ,,Вози улице“ још и подржавају прелазак бициклиста преко пружног прелаза док су спуштени браници или полубраници, што они који имају профил на Фејсбуку могу видети овде.
Навешћу још један пример, који сам случајно чуо пре пар дана у кинези-сали Специјалне болнице. Жена из Шапца је са својим возилом пре неколико месеци имала судар са возом на пружном прелазу пре уласка у Бању Ковиљачу и терапеут је пита ,,Колико сте ишли?“, мислећи да је можда брзина била узрок незгоде. Она је одговорила ,,30 на сат“. На питање терапеута ,,Па како сте успели да се са 30 на сат сударите са теретним возом који иде 30 на сат, када се и лево и десно види по километар пруге?“ жена је одговорила ,,Не знам, нешто се десило. Не знам шта, али нешто се десило да нисам видела воз“. Ишла је од Лознице, као и претходне две недеље када је долазила на терапије у Специјалну болницу због проблема са кичмом, и предњим крајем возила пошла да пређе пругу, када је на њу налетео воз, који ју је ударио у предњи десни крај возила, окренуо и одбацио у канал поред пута. Била је повређена, али срећом није било неких тежих последица, сада је добро и ради на финесама покрета руку и рамена. Да ли схватате у шта смо се претворили: жена на преласку преко пруге са ниским интензитетом саобраћаја (десетак возова дневно), преко којег у скоро исто време прелази претходних 13 дана, на врло прегледном пружном прелазу који је уредно обележен вертикалном сигнализацијом, удари са 30 на сат у теретни воз и као једино објашњење наведе ,,да се нешто десило, али не зна шта“, због чега није видела воз! Ако је основни постулат безбедности саобраћаја да се ,,у саобраћају не сме предузимати никаква радња док се не уверите да је безбедно можете завршити“, чиме су се дотична госпођа и остали који су доживели блиски сусрет треће врсте са ,,Гвозденом“ уверили да безбедно могу ЗАВРШИТИ започету радњу преласка преко пруге ако нису погледали да ли иде воз? Не треба бити никакав саобраћајни стручњак па закључити да се то што се у наведеном примеру десило госпођи, а вероватно и у свим осталим, зове ПОТПУНА ОДСУТНОСТ У САОБРАЋАЈУ, односно чиста непажња.
Према извештају ,,Железнице Србије“ СВИ легални пружни прелази у Србији су зависно од прегледности и фреквенције саобраћаја обележени бар са Андрејиним крстом и/или знаком ,,СТОП“, што значи да сте дужни да пре пружног прелаза успорите и да се уверите да воза нема ЧАК И АКО СУ БРАНИЦИ ИЛИ ПОЛУБРАНИЦИ ПОДИГНУТИ, управо због ситуација где због квара рампа може бити подигнута у тренутку наиласка воза. Ако се према Закону о безбедности саобраћаја на путевима то односи НА СВЕ УЧЕСНИКЕ У САОБРАЋАЈУ зашто је онда потребно урадити посебну металну скаламерију, која подсећа на оне у кланицама за усмеравање стоке, за успоравање пешака и бициклиста? Да ли је то стварно ,,успоривачница“ за дебиле или (опет) ванпројектно прање пара откриће нам Молдер и Скали у некој наредној епизоди ,,Досије Икс“…
