По повратку из бање у јуну месецу прошле године осим тога што ми је блог био оборен због чланка Поплава неспособности дочекала ме је и вест да је старијој ћерци искључен телефон. Иако сте сигурно имали прилике да чујете, а не дао вам Бог и да доживите ситуације са абнормалним рачунима за мобилни телефон, мислим да случај који је доживела моја старија ћерка, а и шира породица са њом, ипак има одређених специфичности.
Пре самих дешавања везаних за ћеркин број само да напоменем да је скоро читава породица од 1999./2000. била на 063 мрежи јер смо скоро у исто време у “Моби-клику“ бројеве купили супруга и ја, сестра и зет, као и неколико рођака и пријатеља. Касније смо бројеве у истој мрежи куповали и деци. Прве проблеме сам приметио још давне 2001.године када су уплаћивани кредити нестајали са рачуна, а наводно се није могло установити како. Неколико новина је у то време објавило мој и писма других у вези тих крађа, али од тога наравно није било ништа осим богаћења браће Карић. Касније се супрузи (2004.) и једном од пријатеља (2005.) десило да су са њихових бројева звани телефони у иностранству, али су после написаних жалби ти износи уплаћени на кредит власника. Након што је “Теленор“ купио “Мобтел“ сматрали смо да до таквих проблема неће долазити са једном тако реномираном светском компанијом и прешли смо на коришћење услуга преко рачуна.
Међутим, крајем 2011. зову ме се њиховог центра за позивање и женски глас пита “Хоћете ли хиљаду бесплатних минута?“ Ја у чуду пошто сам све бесплатно или на акцији у нашој држави дебело преплатио, али она каже да је то поклон за нову годину за тих 12 година верности компанији. Пита да ли може да после нове године пошаље по брзој пошти да потпишем папире од те промоције и ја кажем може. На бадњи дан 6.1. зовне ме курир из брзе поште да донесе те папире, кажем да идем на терапију у болницу, он каже да не може после доћи и ја, шта ћу, питам када стиже, рече за пет минута. Сиђем ја онако на штакама испред зграде (нисам још имао протезу), чекам у снегу до колена на једној нози, стигао и такси који сам звао да ме вози до болнице, долази овај после неких петнаестак минута. Наводно није због снега могао пре??? Дошло ми да од њега који је изгледа дошао са Флориде направим снешка испред зграде, што бих пре несреће вероватно и урадио, али сад потпишем папире, он да мени мој примерак и ја га са три лепе испратим. Тек негде после Божића извадим папире из торбе и видим да сам потписао нови УГОВОР НА ДВЕ ГОДИНЕ о којем није било ни речи. Не би ни то био проблем да у пакету који сам користио није промењен обрачунски период разговора који је био у секундама, а у уговору је био за сваки започети минут. Изнервиран зовнем децу да ме у инвалидским колицима одгурају до пословнице “Теленора“, али пошто снег није био рашчишћен на тротоару морале су да ме гурају улицом, где такође није била бајна ситуација. Некако су ме презнојивши се и гурајући на смену догурале до пословнице где је степеник на улазу толико висок да нису имале снаге да ме подигну и унесу унутра (толико о приступу особа са инвалидитетом објектима у центру града). Замоле оне радника да изађе, кажем и покажем папире у чему је ствар, он каже да ништа није крив (запамтити ово за касније), али да још имам времена да поднесем приговор, донесе ми он папире, напишем пар реченица напољу и предам. Након тога су ме звали скоро сваки дан извињавајући се, нудећи да пакет остане исти и још у пола цене, да обрачунски период врате на секунде, свашта нешто, али ја сам после дванаест година коришћења њихових услуга након такве преваре био неумољив и пренео сам број у другу мрежу. Предложио сам бившој супрузи да и она то уради са својим и ћеркиним бројем, али она је одлучила да то не уради.
Број који ћерка користи у мрежи “Теленор“ купио сам јој пре неких 8 година за рођендан (“најкул број у друштву“, како би она рекла). Првенствено је то био број на допуну (“при пејд“), а последњих пет година услуге користи преко рачуна (“пост пејд“) чији је власник бивша супруга, пошто у тренутку преласка на плаћање преко рачуна ћерка није била пунолетна. Као студент Медицинског факултета у Новом Саду преко Новосадског универзитета била је на “Медицинијади“ од 9.-14.маја 2014. у Будви и, као и претходних година када је бар по једном боравила ван земље, пре поласка је искључила интернет на телефону. Искључила га је ручно како су јој у пословници показали и никада није имала проблема са рачуном приликом боравка у иностранству.
Последњу СМС поруку успела је да пошаље 9.5. ПРЕ ПРЕЛАСКА ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ са Црном Гором у 00:31:23 сати, што се на листингу и види. Након уласка у Црну Гору из неког разлога је дошло до квара на телефону услед чега је могла да прима позиве и поруке, али је одлазни саобраћај био блокиран тако да више није могла нити да зове, нити да шаље СМС поруке. Пошто са свог телефона није могла да се јави да је стигла послала је поруку са другарициног телефона, где бившу супругу обавештава да нешто са телефоном није у реду и моли је да на тај број уплати пар стотина динара јер ће јој се убудуће јављати са тог другарициног броја. Сва остала комуникација између бивше супруге и ћерке за време њеног боравка у Црној Гори одвијала се преко тог другарициног телефона.
Видевши да телефон не може да користи ћерка је телефон одложила у кофер где се налазио до краја боравка, а само га је повремено палила ради провере порука од дечка и од другара. У повратку је након преласка државне границе покушала поново да се јави мајци, али је опет добијала поруке упозорења да СМС није могуће послати (троугао са знаком узвика). По доласку у Нови Сад јавила се са фиксног телефона и замолила мајку да оде у пословницу у Шапцу да види шта се дешава са телефоном који је у гаранцији. Када је бивша супруга отишла у пословницу умало је кап није стрефила када су јој рекли да је картица блокирана због оствареног саобраћаја у износу од 48862.07 динара. На њено питање како је до тога дошло одштампали су јој листинг где је установљено је да је 12.5., значи скоро четири дана након што је ћерка приметила да телефон није у функцији, са тог телефона са ког нису могле да се шаљу СМС поруке, наводно у 20:25:32 часа послата СМС порука преко сервисног центра “Теленора“ 063/100100 која је активирала ГПРС, односно укључила интернет, након чега је то вече остварен проток интернет саобраћаја у ромингу од око 400 МБ. И то се све дешавало док су она и та дугарица била ван собе.
Пошто се бивша супруга слабо служи интернетом овластила ме је за контактирање електронским путем са оператером, мислећи да ће тиме убрзати решење читавог случаја јер је ћерци телефон блокиран од 12.5., а био јој је неопходан услед почетка јунског испитног рока.
Прву примедбу на мајски рачун након добијања листинга “Теленору“ смо упутили 12.6.2014., јер нам је речено да морамо да сачекамо пријем рачуна за мај, па тек онда да пишемо примедбу. Надали смо се да ће слика екрана (screenshot) поруке са другарициног телефона којом ћерка објашњава да јој са телефоном нешто није у реду и сами подаци из листинга о немогућности коришћења телефона, те предлог да се телефон пошаље на неку стручну експертизу, бити довољни докази да се примедба усвоји. О како смо се преварили…
На ту примедбу одговор смо добили негде око 30.6., у којем нас “Теленор“ обавештава да не може утврдити нити како је порука послата, нити на који број је послата, нити како је до укључења ГПРС-а дошло, нити какви су подаци скинути, али да је листинг меродаван и да једино што могу да учине је да износ умање за 15%, а остатак да бивша супруга уплати на рате. Осим тога, иако је телефонски број блокиран у мају због чега је у законском року уложена примедба редован јунски рачун су испоставили иако је рекламациони поступак у току.
Незадовољни одговором у којем нису разјаснили како је до преноса података дошло поново смо се обратили “Теленору“ 4.7. У тој примедби смо тражили одговоре на питања како је могуће да до слања активационе СМС поруке, било ручно било аутоматски, дође са телефона са ког претходна четири дана нису могле да се шаљу поруке, затим како је могуће да до преноса података у ромингу дође када је интернет на телефону искључен и зашто заштита потрошача, за коју “Теленор“ у свом акту тврди да постоји, ако је до преноса заиста дошло, није укључена одмах после првих мегабајта протока јер се из искустава у протеклих 5 година коришћења могло видети да се дешава нешто што није у складу са редовном потрошњом. Поново смо понудили телефон на стручну експертизу како би се установило да ли је тај активациони СМС заиста послат са телефона или је ГПРС укључен споља, што није прихваћено. Њихов одговор од 17.7. скоро је идентичан првом, где нас још обавештавају да је“упозорење о прекорачењу потрошње упућено 13.5. у јутарњим сатима“, о чему наравно не постоји никакав траг на телефону.
Једино што нам је након тако изузетно некоректног понашања којим се вређа интелект корисника остало то је да поднесемо приговор РАТЕЛ-у (Регулаторна агенција за електронске коминикације и поштанске услуге), што смо 25.7. и урадили, надајући се да ће агенција предузети мере из своје надлежности и решити на који начин је до преноса података дошло.
Видевши да смо се жалили РАТЕЛ-у “Теленор“ пише ОБАВЕШТЕЊЕ 1.8., које је примљено негде око 18.-19.8., где се поново врти потпуно иста прича како не могу да утврде ништа у вези преноса података, али су сигурни да је “Теленор Монтенегро“ то правилно обрачунао, те да је због неизмиреног дуга уговор са бившом супругом једнострано раскинут 22.7. Били смо запрепашћени чињеницом да је “Теленор“ једнострано раскинуо уговор иако је рекламациони поступак још увек био у току јер никакав одговор од РАТЕЛ-а још нисмо ни добили!
Да зло буде веће, баш у том периоду у августу бивша супруга је била непокретна услед повреде ноге, а ћерка је баш тих дана стигла из Новог Сада јер јој је телефон тотално неисправан и сада практично не може да се служи ни неком старом картицом на допуну коју је повремено користио њен деветогодишњи брат. Одлазим са ћерком у пословницу у Шапцу како би видели да ли може да се поправи у гарантном року, на шта нам кажу да не могу да приме телефон јер може да га преда само лице које је власник броја по уговору. Покушавамо да објаснимо да бивша супруга не може да дође до пословнице јер јој је нога у гипсу, да смо донели њену личну карту, да могу да је позову на њен број из уговора и да провере, али су у пословници били немилосрдни и одбили да приме телефон на поправку. Пошто се одмах ујутру враћала, ћерка је отишла је тог 20.8. у једну од познатијих радњи у граду где продају и поправљају мобилне телефоне, у којој је поправка телефона наплаћена 800 динара. Поред све муке још плаћамо и поправку телефона у гарантном року.
Након пар дана стиже одговор РАТЕЛ-а од 21.8. у ком прослеђују допис “Теленора“ од 13.8. из којег се поново не може сазнати на који начин је до преноса података дошло, али се могло сазнати да су обрачунати пенали у износу од 14378,03 динара, и то за услугу која није могла да се користи. Осим тога “Теленор“ се жалио зашто сам приговор послао ја када нисам власник уговора, иако им је још у првој достављеној примедби наведено да документацију шаљем електронским путем по овлашћењу бивше супруге, што им је и у једном од телефонских разговора потврђено. Сво то избегавање одговора или давање одговора у флоскулама које ништа не значе и изузетно бахато понашање је наводило на помисао да оператер са тим рачуном заиста нешто муља. У том одговору РАТЕЛ нас обавештава да је од оператера тражио додатно објашњење и замолио нас за стрпљење, што нам је дало наду да ће агенција ипак успети да спречи тако непоштено пословање.
Одговор “Теленору“ на раскид уговора шаљемо електронским путем 25.8. и нудимо да платимо мајски рачун, а да се бивша супруга ослободи осталих потраживања како би се број реактивирао од 1.9. и наставила даља сарадња, јер корисник у овом случају ничим није повредио уговорну обавезу и изазвао превремени раскид уговора. Међутим, “Теленор“ својим одговором од 4.9. то одбацује и остаје при уцени да се спорни рачун плати као и месечне претплате до краја истека уговора (пенали) “јер је то у складу са Општим условима Уговора“.
Одговор РАТЕЛ-а од 16.9. у вези траженог додатног објашњења био је још веће негативно изненађење: у одговору се наводи да је “Теленор“ у прилогу доставио “запечаћену коверту са детаљном спецификацијом оствареног саобраћаја, али да ту коверту може отворити само лице на које се води уговор (тј. бивша супруга) или друго лице уз њену писану сагласност“ због чега су они ту коверту неотворену вратили “Теленору“. Највиша институција једне државе која регулише рад мобилних оператера (иако у Статутупише “оператОра“ што је поново нека новонастала реч у речнику српског језика) не сме да отвори коверту са спецификацијом оствареног саобраћаја због које смо им се и обратили? Па каква је то онда Агенција?
Бивша супруга одлази у пословницу “Теленора“ са тим одговором да би видела на који начин да дође до коверте где јој одговарају да о томе “немају појма и да не могу да јој помогну“(сећате се с почетка пребацивања лоптице између дирекције и пословнице?). Поново упућујемо електронском поштом упит 24.9. како да до те коверте дођемо јер то нигде није наведено, мислећи да ћемо из те “детаљне спецификације“ успети да сазнамо на који начин се тај пренос података десио. Одговор “Теленора“ од 26.9. бивша супруга добија 30.9. са напоменом да јој је омогућено да БЕСПЛАТНО подигне спецификацију на продајном месту на којем је то већ тражила (поново пребацивање лоптице), али ДО КРАЈА МЕСЕЦА. Значи одговор долази задњег дана у месецу да се спецификација може подићи до краја месеца. И то бесплатно, чиме се вероватно кориснику чини огромна услуга. Све боље од бољег.
После поподневне смене бивша супруга једва стиже да се до краја радног времена поново јави у пословницу са тим обавештењем где јој на њено запрепашћење штампају листинг говорећи јој да је то у ствари та “детаљна спецификација оствареног саобраћаја“!!! После четири месеца дописивања “Теленор“ све враћа на почетак! После четири месеца они подмећу РАТЕЛ-у “запечаћену коверту“ са “детаљном спецификацијом оствареног саобраћаја“ која је у ствари ЛИСТИНГ на који смо се и жалили пре четири месеца, а који смо и приложили приликом првог приговора РАТЕЛ-у!
2.10. у очајању шаљемо још један мејл РАТЕЛ-у са питањем зашто дозвољавају оператеру такво изругивање Агенције? Зар такво понашање није чисто малтретирање корисника? Зар то није очигледан пример непоштеног пословања дефинисаног Законом о заштити потрошача? Зашто РАТЕЛ и Министарство телекомуникација не реагују у циљу заштите корисника електронских комуникација од монополског иживљавања оператера?
У међувремену контактирам са неколико адвоката покушавајући да видим да ли неко и под којим условима хоће да заступа бившу супругу у покушају да пред судом покуша да заштити своја права. Добијам одговоре да је то врло тешко јер судије нису стручно оспособљене ни саобраћајне незгоде да суде (што из личног искуства могу да потврдим), а камоли крађе у електронским комуникацијама, због чега би исход по њу вероватно био неповољан. А према одговорима РАТЕЛ-а који изиграва писарницу која уз пропратне акте само доставља изјаве оператера, уопште не улазећи у проблематику, и сигуран.
Покушавамо још у очајању да се обратимо Потрошачком саветнику 9.10., али нас они упућују на Организацију потрошача Крагујевац под коју територијално припада део потрошача Шумадије и Западне Србије, која се неколико дана не јавља електронским путем. Најзад остварујем телефонски контакт са госп.Зораном Николићем, председником, да би ми он тражио рачун за поправку телефона, желећи да докаже да је телефон у тренутку остварења спорног саобраћаја био неисправан. Рачун наравно имам, али му кажем да телефон иако је у гаранцији нису хтели да приме без супруге која је тада била у гипсу, већ да је поправљен у приватној фирми која јесте овалшћена за поправку мобилних телефона, али не у гарантном року. Рекао сам му да је на телефону рађено само софтверско чишћење (hard reset), а да телефон није отваран, односно да је гарантна налепница читава. Он, иначе правник, рече да онда не зна како би онда доказао ту крађу. И он је потврдио наводе адвоката да иако имају хиљаде притужби на рад мобилних оператера још увек не могу преко државе да нађу модус њихове контроле.
После неколико дана стигла је опомена пред утужење Агенције за наплату потраживања “Мелон“ (Mellon) из Београда у којој дају рок од пет дана за намирење дуга од 60765.20 динара након чега ће се обратити за наплату потраживања “Теленора“ надлежном суду, уз напомену да је Законом о извршењу и обезбеђењу поступак наплате учинио много ефикаснијим, а сами закључите шта то значи. Видевши да у овој држави нема ко да је заштити од бахатости оператера бивша супруга након више од четири месеца малтретирања одлази у пословницу и пристаје да дуг намири у три рате. Одмах након уплате прве рате почели су свакодневно да зову за следећу која је била тек за месец дана…Сва-ко-дне-вно!
И када је већ уплаћена прва рата дуга од стране РАТЕЛ-а долази одговор од 28.10. (примећујете ли правило да се РАТЕЛ јави када је оператер већ урадио шта је хтео?), у којем прослеђују допис “Теленора“ у коме наводе да су на све захтеве пружили потребне информације, да је коверта била запечаћена у интересу корисника и да уз допис достављају и компакт-диск сакрунским доказом, односно спецификацијом саобраћаја из “Теленора Монтенегро“, са којим РАТЕЛ сматра да је приговор решен. Како та спецификација оствареног саобраћаја изгледа можете видети на доњој слици.
Пошто у пословници нису знали да објасне које су то адресе са којих је саобраћај остварен пробали смо преко неких пријатеља који раде код других оператера да то сазнамо, али ни они нису успели да дешифрују, тако да смо се поново обратили “Теленору“ електронским путем 14.11. како би нам разјаснили шта се то осим времена и количине пренетих података налази на диску. У њиховом одговору се наводи да “формат фајла одговара том типу записа“??? У захтеву који смо им послали тражили смо да растумаче Ај-Пи (IP) адресе сајтова са којих је вршен саобраћај, односно адресу апликације која је по њима аутоматски послала тај фамозни СМС и укључила интернет, а они одговарају “да формат фајла одговара том типу записа“! Очигледно је да је “Теленор“ решио да се до краја иживљава над корисником кад већ нема никога да га заштити. Бивша супруга је другу рату уплатила четири дана пре рока који је потписала, али то није спречило службенице “Теленора“ да поново свакодневно зову и досађују. Уз помоћ блиског рођака трећу рату је успела да плати 15-20 дана пре рока, али су и након тога још неколико дана звали “јер не виде да је уплата прошла“! Иако она после свега претрпљеног није хтела да се о овоме пише морао сам на своју руку да изгубим неколико дана како бих написао шта све у овој земљи можете да преживите чак и ако редовно измирујете своје обавезе.
Ако нисте полупали монитор довде ево само још да резимирам: – Мобилни оператер “Теленор“ ни у једном свом акту није дао одговоре на следећа питања: 1. Како је ТЕХНИЧКИ могуће слање макар и аутоматске СМС поруке 12.5. са телефона који је неисправан од 9.5., што се из листинга и види? 2. Како је могуће да оператер не може да утврди НА КОЈИ БРОЈ је порука послата већ само број центра ПРЕКО КОЈЕГ ЈЕ ПОСЛАТА? 3. Како је могуће да та порука буде баш активациона за ГПРС и да се након тога укључи пренос података? 4. Како је ТЕХНИЧКИ могуће да дође до преноса података на телефону на ком је ИСКЉУЧЕН интернет? 5. Ако се мера контроле потрошње “примењује на сваког корисника појединачно, а у обзир се узима уобичајена потрошња, кориснички стаж, редовност измирења обавеза…“ (цитирано из првог одговора “Теленора“ 27.6.), а ћерка никада раније у пет година корисничког стажа није имала ниједног јединог килобајта преноса података у ромингу, а камоли мегабајта, нити је икада прекорачила износ месечног задужења, осим када је слала хуманитарне СМС поруке (што се у “Теленору“ може и проверити), док је сувишно рећи да су сва месечна задужења редовно измиривана, зашто онда та заштита корисника није укључена након преноса првих 20 МБ података када се већ тада видело да нешто није у складу са редовним коришћењем услуга? Зашто није послата порука упозорења на 1000, 2000, или рецимо 5000 динара прекорачења којом би се тражило одобрење даљег преноса података, него је пренос прекинут на 400 МБ, односно на 48 862.07 динара? 6. Ако је због толиког преноса података оператер блокирао број зашто корисник о прекорачењу потрошње није обавештем позивом или СМС поруком у складу са чл.30 став 2 Општих услова Уговора? 7. Ако је до преноса података дошло како је могуће да у 21.веку мобилни оператер поред свих технологија не може да утврди преко којих интернет протокола је остварен саобраћај у ромингу? – Једино што по уговору можете да урадите ако нисте задовољни одговором оператера је да упутите примедбу РАТЕЛ-у, који је требао да одговори на следећа питања: 1. Ако је приговор на месечни рачун упућен у законском року зашто Агенција дозвољава оператеру превремени раскид уговора са корисником пре било каквог њиховог одговора? 2. Ако покретањем приговора, који је УПРАВНИ АКТ чим тражите нека своја права, започињете УПРАВНИ СПОР зашто Агенција оператеру дозвољава вођење тог спора на латиници што је у супротности са Законом о службеној употреби језика и писама (чл.3 ст.2)? 3. Ако им се достави списак конкретних питања на која оператер није дао одговор зашто Агенција изиграва писарницу и само ваш акт проследи оператеру, а њихов одговор који већ имате и на који се и жалите проследи вама без икаквог уплитања у проблем?
Ако РЕГУЛАТОРНА Агенција не РЕГУЛИШЕ ко је у праву шта онда ради? 4. Ако им у Статуту пише да одлучују о правима и обавезама оператОра и корисника како је могуће да дозвољавају уговоре у којима оператОри имају сва права, а корисници само обавезе? Ако оператОри могу једностарно да мењају ставке уговора без знања и сагласности друге уговорне стране, односно корисника, чему онда служи Агенција? 5. Ако је установљено да постоји проблем са Андроид платформом (да ваља не би јој лого био канта за ђубре), а чим има толико људи којима је интернет остао укључен приликом боравка у иностранству и који су по повратку добили абнормалне рачуне значи да постоји, зашто је Агенција издала дозволу за рад? Зашто једноставно није условила оператере да се интернет на телефонима са Андроид платформом искључује аутоматски приликом преласка државне границе и може се укључити само ручно што би био пристанак корисника за коришћење преноса података у ромингу? – И на крају, ништа мање важно, Удружење потрошача: Ако има неколико хиљада потрошача незадовољних услугама мобилних оператера у једној организацији, односно неколико десетина хиљада у целој Србији, како је могуће да Удружење потрошача не може по том питању ништа да уради? Тако вам је то у нашој кора-од-банане држави: можете као корисник услуга искључити интернет, може вам и телефон бити покварен, али ако оператер каже да је нека апликација са неисправног телефона са којег не могу да се шаљу СМС поруке сама послала поруку и укључила интернет, чиме вам је направила абнормалан рачун, онда то мора бити истина, само истина и ништа друго осим истине, тако им РАТЕЛ помогао.
Ако се жалите добићете од оператера листинг у ком постоји евиденција да је до саобраћаја дошло. Ако питате како је до саобраћаја дошло послаће вас неколико пута до пословнице у којој “ништа нису криви и не знају ништа ни о чему“ да би вам на крају одштампали исти листинг. Ако се жалите РАТЕЛ-у оператер ће без икаквог решења да превремено раскине уговор са вама. Ако се жалите РАТЕЛ-у што је оператер једнострано раскинуо уговор јер рекламациони поступак још увек траје оператер ће вам обрачунати и пенале, односно месечне претплате до истека уговора које вам не да да користите. Ако се РАТЕЛ-у жалите јер вас оператер тиме малтретира и да је то непоштено пословање према Закону о заштити потрошача добићете од опаратера компакт диск. Ако питате шта је на диску рећи ће вам да је то “оно што одговара ономе“ и да ви “оно“ морате да платите, са чим ће се као пролазни шалтер сложити и РАТЕЛ. Ако се жалите Удружењу потрошача они ће рећи да имају неколико хиљада примедби и да не знају где ће пре, али ако успете нешто да урадите то ће бити њихов успех. Због свега претходно наведеног, изгубљеног времена и новца, живце смо ионако давно погубили, сматрам да је овај случај специфичан. Можда их има још, не знам, можда их има и више у другим мрежама, али сам довољно технички поткован да са сигурношћу знам да не постоји таква апликација која би сама послала послала СМС поруку са телефона са којег не могу да се шаљу СМС поруке и тиме активирала искључени интернет. Према томе до укључења је могло доћи само споља, што “Теленору“ наравно није страно, јер да није тако прихватили би телефон на експертизу, прикачили на неки апарат, скинули податке са сервера и рекли: “Аха, ево видите ТА апликација је послала СМС на ТАЈ број, а преко ТЕ адресе је остварен саобраћај“ и кориснику би једино остало да подвије реп и плати своју грешку. Па ако лопове и убице проналазе преко сајтова које су посећивали како то онда једна светска тако технолошки развијена компанија не може да утврди ништа од релевантних података за остварени саобраћај у ромингу? Једино што мени пада на памет као одговор је пљачка на државном нивоу од које нема ко да нас заштити јер Министарство телекомуникација и РАТЕЛ који треба да штите интересе корисника изгледа раде као административни сервиси мобилних оператера.
Знам да ће мали број људи доћи довде са читањем јер се све ређе чита и текст испод слике а камоли нешто друго, али они који јесу заслужили су врхунац драме на крају: “Теленор“ се побринуо да на шлаг наших петомесечних патњи дода и ону кандирану вишњу. Када смо помислили да је најзад све завршено бивша супруга прошле недеље одлази у пословницу да добије потврду како би ћеркин број пребацила у другу мрежу, што је као логичан след догађаја и било најављено у силним дописивањима, где су јој рекли да мора још три месеца да користи услуге “Теленора“ па тек онда да добије ту потврду, наводно ради реактивације броја. Значи иако је све плаћено по договору, и тај износ саобраћаја у ромингу који се нису ни трудили да докажу како је настао, и све претплате до краја истека уговора које вам нису дали да користите, све што су тражили је плаћено и они вас опет шиканирају и не дају вам број који је ваше власништво. Ето, ако до сада нисте знали, сада знате: ТО ЈЕ ТА РАЗЛИКА У МРЕЖИ!
