Наставак суђења 13.9.2012., по добром српском обичају, каснио је око сат времена. Када су нас најзад прозвали сви похрлише у судницу, а ја полако ”поћера их испред себе” и таман дођох до врата дактилографкиња нам извињавајући се рече да ипак требају неки за други случај да уђу. Моша…
Након још неких десетак минута ипак смо ушли. Ушао и сведок, човек до ког сам дошао игром случаја из Кленка, а који ми је први помогао у каналу, таман почне да даје исказ, адвокат оптужене се побуни и каже да му прошли пут није дата шанса да испита оштећеног јер је суђење прекинуто због дератизације. Судија истера сведока напоље док се то не уради, а њен адвокат почне у некој увијеној форми да поставља питање које се састоји у глупим констатацијама да је он гледао на ТВ емисију о мени, где ја наводно износим другачије виђење несреће. Судија му каже да то нема никакве везе са исказом који сам дао суду и да то неће ући у записник, него да постави ПИТАЊЕ. А питање, које је веома битно и због кога је судија рекао сведоку да изађе, је:
– КОЛИКО ВАМ ЈЕ ПРОСТОРА, ОДНОСНО КОЛИКО КОЛОВОЗА ОСТАВИЛА ОПТУЖЕНА ПРИЛИКОМ МИМОИЛАЖЕЊА КАДА ЈЕ ДОШЛО ДО КОНТАКТА? Можете ли да се определите колико је то било?
Како сам и сам некада био саобраћајни вештак, могао сам да му дам веома стручан одговор:
– Очигледно НЕДОВОЉНО….
Судија је увео сведока. Када је сведок почео да наводи како га је оптужена обишла код цркве у Хртковцима на пуној линији, те је таквим наглим обилажењем и закуцавањем у простор испред возила обишла још неколико возила пре него што је ударила мене, судија га је на моје запрепашћење прекинуо и рекао да то НЕМА ВЕЗЕ СА НЕЗГОДОМ, те да неће ући у записник. (?????????????????????????????????????????)
Када је судија питао оптужену да ли има питања за сведока она је рекла ”Побогу, па да сам га обишла на пуној линији у таквој кривини ја би’ била на гробљу.”
– ….на гробљу, понови судија дактилографкињи и то уђе у записник.
Сведок је даље описао своје виђење незгоде, где је одговорио на питање адвоката да ли је на мотору светло било упаљено да сам БИО ВЕОМА УОЧЉИВ (маркантан, коса и брада вијоре на ветру) И ДА ЈЕ (јебено) СВЕТЛО БИЛО УПАЉЕНО !!! (Није ми јасно за шта је то толико битно јер је већ у својој изјави оптужена рекла да је био дан и да је уочила кацигу, а и поред свега тога КОЈИ ЋЕШ БРЕ *##*&%$ НА МОЈОЈ СТРАНИ?). Сведок је још описао како ми је помогао док сам лежао у каналу, као и то да оптужена није пришла да види како сам, већ да га је само питала да ли је позвао полицију, на шта је он одговорио да јесте и рекао јој да не помера возило. Када се њен адвокат поново излупетао флоскулама, судија је питао оптужену да ли сада има неко питање, на шта је она одговорила ”Немам, кад он (сведок) УОПШТЕ НИЈЕ БИО ТАМО.” Значи, не ”не сећам се”, не ”нисам сигурна”, не ”можда”, већ децидно ”СВЕДОК НИЈЕ БИО ТАМО”. Њен адвокат је да би се приказао пред штићеницом узео податке од његове жене и кћерке које су биле у колима, као и број телефона са којег је звао полицију и хитну.
Ето, човек до у танчине описује како је оптужена бахато возила што је довело до несреће и каже шта је рекао оптуженој, а она у своју одбрану каже да он уопште није био ту. Милина…
Вештак медицинске струке је потврдио свој налаз од фебруара месеца којег ја као оштећени (мислим и на адвоката) нисам добио. Рекао је да је повредама настало тешко наружење организма (мојег младог згодног тела) и нешто као ”поремећај у функционалности”, ако се сећам.
– Значи повреде које је задобио у саобраћајној незгоди су узроковале ампутацију ноге? пита судија.
– Да, одговара вештак.
– Није било грешке доктора?
– Не.
– И нога није могла да се спаси?
– Знате, одлука о ампутацији је веома тешка, али повреде су биле такве да је ампутација била једино решење.
– ТО СУ ПОВРЕДЕ ОПАСНЕ ПО ЖИВОТ?
– Веома…
Саобраћајни вештак каже да уздужне осе возила нису биле паралелне, односно да су возила била благо закошена приликом контакта, и то ”путничко у своју леву страну, а мотор у десну гледајући у правцу кретања”, чиме и потврђује да ме она ”јурила” на мојој страни, а ја бежао колико сам могао, да би судија питао ”Значи покушали су да избегну једно друго?” (????????) Онда му је вештак објашњавао на столу шта је мислио док се није чуло судијино ”Ааааа….” И плавуша је скапирала. Адвокат оптужене је поново постављао нека идиотска питања која му је судија одбијао док му није пустио да једно уђе у записник:
– Колика је била процењена брзина?
– Возила 70 км/ч, мотора 60 км/ч.
– А колика је максимална брзина мотора? Кад не окапих, па је л’ он то пита ”кол’ко је изграФиран”?
– Није битно, одбија се, опет ће судија.
– А колико је било потребно простора да се безбедно мимоиђу мотор и возило?
– 2,35 метара, каже вештак.
И онда, опет ОНДА, као у добро режираном комаду, победничка изјава за крај:
– КАО ДУГОГОДИШЊИ МОТОЦИКЛИСТА МОГУ ДА КАЖЕМ ДА СУ ОНИ ИМАЛИ ТОЛИКО ПРОСТОРА ДО НЕСРЕЋЕ НЕ БИ НИ ДОШЛО.
Ауууууууууууууууууууу…..Каква невероватна моћ запажања…
Устани Тито и сагради неколико голих отока …Или лудницу од Триглава до Ђевђелије…
Човек који по својој изјави вози мотор, нека је само и ”кафе бајкер”, брани такву идиоткињу која је другом мотоциклисти из чисте обести уништила живот? Колико год се трудио да схватим, не могу…
Започео је опет неко глупо питање ”А да је он ишао ближе ивици…” што је судија прекинуо (најзад) адекватним одговором:
– Па најбоље би било да су остали кући, али о тим околностима не расправљамо овде.
Ту се провукла и нека глупост у саобраћајном вештачењу, ако сам уопште добро чуо, а то је да је место удара настало на 1,5 метара од ивице моје коловозне траке, што је физички немогуће јер би је онда ударио у лево светло, а не десно, али то ћу да видим када ми буду доставили документа која ”моја страна” уопште није добила. То је мој адвокат оправдао чињеницом да ”нас” у поступку уопште не воде као странку, већ само као ”оштећену страну” јер је против ње покренут поступак по службеној дужности, што значи да немамо право жалбе (???), већ ако не будемо задовољни пресудом морамо тужити неком вишем суду.
Након тога је мој адвокат предложио да се кривично дело преиначи јер су изнети докази да је оптужена бахато возила, на шта је њен адвокат почео да се дере, буквално, ”Докле ћете ви суфлирати суду шта да ради…какав је то начин…бла, бла”, што је судија прекинуо још већом дерњавом. На крају нисам разумео шта се десило, али се доношење пресуде заказује за новембар ”јер смо већ добрано прекорачили са суђењем”…
Ако вас интересује да ли ће победити право или правда, да ли ће се судити по дужности или по савести, пратите следећу епизоду Менталне дератизације…
