Пише: Деан/Деки РС
Несуђена српска принцеза…
Краљу Александру И Карађорђевићу године 1928. на Богојављење рађа се други син. Крштен је одмах на Савиндан, а крштењу је присуствовао и Стјепан Радић, оснивач Хрватске сељачке странке. У тадашњој „братској” Краљевини СХС, краљ Александар И није могао бирати име свом другом сину јер му је први син Петар понео српско име. Друго дете краљевске породице је чак морало бити и рођено у Загребу јер је прво рођено у Београду, али краљица Марија није могла да се тамо превезе због јаке зиме. Тако да је друго име морало бити из реда народа који је био конститутиван у тој држави, а Стјепан предлаже имена Звонимир и Томислав. Одабрано је име Томислав, а крштен је освештаном водом из Вардара, Јадранског мора и Дунава. Кум је био британски краљ Ђорђе ВИ.
Са Калемегдана је испаљен 101 почасни плотун, а прва честитка на краљев двор стиже од Владка Мачека. У њој стоји да ће краљевска породица, због одабира имена, увек имати подршку хрватског народа.
Следеће године на Видовдан, краљевска породица је добила трећег сина.
Краљица Марија је превежена у Блед у Словенији да се породи, а дете је понело име Андреј, по трећем конститутивном народу.
За време Другог светског рата, Томислав се школовао у Енглеској. Иако је завршио Кембриџ, краљевић Томислав посветио се пољопривреди. Радио је као помоћник на многим имањима, а једном је чак и ухапшен јер је спавао у шупи, па га је неко пријавио да се ту врзма бескућник.Коначно се скућио и купио своје имање у Западном Сасексу, где је у једном тренутку имао 20.000 стабала јабука. Ово имање је тада постало „база” за српску емиграцију, овде су организовани сви састанци и прославе на које је на самом почетку долазио и владика Николај. Принц Томислав био је председник одбора за обнову манастира Хиландар и ктитор цркве Лазарице у Бирмингему.
Крајем осамдесетих година на принца Томислава је током посете Немачкој покушан атентат. Бачена је бомба пред једном православном црквом и једна особа је погинула. Распадом Југославије и почетком рата у БиХ, он се одмах враћа у Србију.
На границу је дошао са старим пасошем Краљевине СХС, и цариници су га пустили.Он је био први члан краљевске породице који се трајно вратио у земљу. Настанио се у Задужбини краља Петра И Карађорђевића на Опленцу код Тополе, у устаничкој престоници. Дочекало га је 3.000 грађана, а први дан је провео на гробовима чланова породице и исто вече посетио је патријарха Павла. Одмах је обукао униформу ВРС, да, како је говорио, као трећепозивац бар у овом рату помогне свом народу, кад у оном није могао. Обилазио је српске борце у Републици Српској и Републици Српској Крајини, што му је донело велику популарност. На доста места му је живот висио о концу, али било је и занимљивих ситуација као она током посете Шипову. Тадашњи начелник општине организовао је пријем и у здравици, у поприлично припитом стању, рекао је:
„Сад сте нам дошли и да нам више никад не дођете.”
Овај надалеко познати комуниста по отрежњењу се правдао:
„Мислио сам да нам никад више не дође као принц, већ да нам се врати као краљ.”
По завршетку рата принц Томислав напао је државни врх да је продао РСК, тада је медијски одстрањен и повукао се у вилу на Опленцу. Засукао је рукаве и обновио виноград изнад виле, данас је то један од најлепших опленачких пејзажа. Вила на Опленцу тада је постала „Мека” за многе жене сумњивог морала, које су лично желеле да остваре контакт са принцом и последњим живим сином краља Александра И. Једна од њих је била и Љиљана Ђоговић. Она је широј јавности данас позната као Љиљана Жикић, „хероина рата на КиМ”. Љиљана је након свађе са оцем одбацила презиме Ђоговић и узела мајчино Жикић, тада додаје и презиме Манојловић од давно преминуле бабе. Лице ове лепотице красило је часописе широм СФРЈ, а 1978. године она побеђује на такмичењу за „Мис Србије”. Након тога опробала се и на филму и обнажена је глумила „вруће” сцене у четири наша филма. То јој је била одскочна даска за свет, тада одлази код сестре у Канаду да се бави манекенством.
Није се снашла, па се брзо вратила у Србију и покушала да сними плочу, ни то јој није успело, па је себе, најзад, нашла у писању поезије.
Током једне од екскурзија у двору на Опленцу, била је и Љиљана која је својим шармом освојила принца Томислава. Мада, куварица на двору, Милица Ђурић, говорила је да је тај њихов кратки однос био као између оца и ћерке. Што и не чуди, јер је разлика између њих била 30 година. Једне године, током спремања за крсну славу на двору, Мира је довела своју комшиницу да јој помогне у послузи. А код Срба је обичај да, кад неком први пут дођеш на славу, и ти њега позовеш на своју, што је она ради реда и урадила. Касније је та жена остала шокирана када је за Лазерву суботу видела на својим вратима принца Томислава.
Љиљана је у то време оставила своје петоро деце и преселила се на двор како би се до краја уживела у праву улогу принцезе. Толико је жудела за тим да је сама себи додала презиме Карађорђевић и почела себе да назива „Београдска принцеза.” Мештани Тополе тада су се шегачили с тим, јер никако није могла да буде Карађорђевић, а још мање принцеза, зато што је принц Томислав био ожењен. Љиљана се тада други пут развела, али принц је био у другом браку са Линдом Карађорђевић, са којом је имао два сина од 10 и 11 година.
Кап која је прелила чашу десила се 1997. године када је Љиљана изјавила да њих двоје иду за Лондон како би се принц развео и оженио њу. Принц Томислав тада је био приморан јавно да је демантује и забранио јој је да долази на Опленац.
Убрзо је још један рат закуцао на српска врата, а принц Томислав, иако тешко болестан, поново облачи униформу и обилази страдале Србе на КиМ. У својој љубомори, и Љиљана се пријављује у добровољце како би пратила принца и натерала га да о њој промени мишљење. Али рат није игрица у којој устанете када вас погоди метак. А Љиљану је метак стигао 1. априла 1999. године у селу Љубенић код Пећи. Иза себе је оставила шесторо деце, од којих је најмлађе имало две године. Јер, и док је била у „вези” са принцом Томиславом, родила је ванбрачно дете које је одмах одузео Центар за социјални рад. После њене смрти, први муж је њихово двоје деце одвео у Немачку, а троје деце је подизала породица.
Само једно од њене деце данас живи у Србији.
Принц Томислав у својим мемоарима није се пуно дотицао ових дана. Умро је 2000. године, а на самртној постељи је изјавио да је требало на војни суд послати оног ко је Љиљану примио у војску. „Та жена која је стално причала да ће се удати за мене, иза себе је оставила шесторо сирочади. Србија се брани децом, а Србију је на ратишту имао ко бранити.”
Почетком сваког априла друштвене мреже испуне приче о Љиљани Ђоговић-Жикић-Манојловић-Карађорђевић. Која је медијски представљена као хероина рата на КиМ, и том лавином објава се засењују прави хероји. Ово није прича о херојству, већ о онима који су мислили и мисле да се од лепоте може направити животна инвестиција.
Ово је подсетник да су на КиМ постојале доста веће жене-хероји.
Љиљанина ћерка Дина, која је у тренутку њене погибије имала шест година, једина је остала да живи у Србији, а данас је медијска личност-редован је учесник ријалитија „Парови”.
Линк према оригиналу: https://www.facebook.com/photo/?fbid=1205500044523053&set=a.577813793958351
