Зове јуче Тома Тешић из Ветерана Војне полиције у неким ,,јутарњим сатима“ (11.04. 9:41).
– Еј брате, где си?
– Ево пакујем нешто и идем најзад да истерам Спајдера.
– Е супер. Идем за Сремске Карловце, па пролазим кроз Шабац, имаш времена?
– За 10 минута сам успут…(јеби га, то је најбрже што могу да монтирам протезу)
– Нема шансе, зовем те кад се будем враћао, ево ме на мосту…
…
Оде.
Зове сутра ујтру (12.04.).
– Брате, нисам се јавио синоћ, било касно.
– Опуштено.
– Али нећеш веровати…
– Де ћеш мени то рећи, мени не верују ни да сам још увек жив…
– Саобраћајка, уништен ми ауто.
– ШТА?
– Живота ми. Слушај…После Коцељеве излети ми срна, поли тотално полупан..
– Ма дај, не зајебавај ме.
– Живота ми.
У том тренутку ми пролети кроз главу када су ме ,,по жељи“ пребацили из специјалних јединица у АНЦ Бела Црква 1993. да је пар година пре мог доласка срндаћ улетео негде иза Ковина у службени Опел рекорд и копитима тешко повредио команданта центра, возача и сапутнике.
– Јеси ли добро?
– Јесам, али ауто је тотално полупан…
– Па шта би?
– Изашао ја из аута, прсла шоферка, предњи крај полупан, струже точак, како сам возио стао после једно 70, 80 метара онако уврнут…Видим срна остала иза. Лупам ногом да ослободим точак од крила…
– А срну си убацио у поли?-наводим на своју воденицу.
– Па гледам позади стаје неки комби, упали дуга, и водим изађоше два лика иза комбија…
– И?
– И како они ухватише срну за ноге тако се иза њих упали ротација.
– Ма дај, зајебаваш?
– Живота ми. И ова двојица у комби по гасу. И полиција за њима, зауставише се поред мене и питају ,,Јеси ти с’ њима?“, кажем немам појма ко су и они упалише и сирену и одоше…
– Еј брате?
– Ма кажем ти. Стојим, ауто полупан к’о да ме брзи воз ударио.
– Шта би са са срном?
– Изударам ја крило, ауто уврнут, кренем ја уназад, кад одједном четири мигавца иза мене, шкода нека, изађоше неки ликови, овај виче неки да су ловочувари и убацише срну у гепек.
– Ма дај, није ово зона сумрака…
– Кажем ти, убацише срну и одоше. И ја некако накриво дођем до Ваљева.
– Цркли дабогда, уништише ми гулаш,-подјебавам.
– Брате, ако успем да наплатим осигурање водим те у ,,Ловачки дом“ па наручи гулаш од дивљачи…
– Био сам, тамо је једино дивље шаргарепа…(зајебавам се, у ,,Ловачком дому у Ваљеву је одлична клопа)
Смеје се и оде да поправља ауто…
