Piše: Dean/Deki RS
Nesuđena srpska princeza…
Kralju Aleksandru I Karađorđeviću godine 1928. na Bogojavljenje rađa se drugi sin. Kršten je odmah na Savindan, a krštenju je prisustvovao i Stjepan Radić, osnivač Hrvatske seljačke stranke. U tadašnjoj „bratskoj” Kraljevini SHS, kralj Aleksandar I nije mogao birati ime svom drugom sinu jer mu je prvi sin Petar poneo srpsko ime. Drugo dete kraljevske porodice je čak moralo biti i rođeno u Zagrebu jer je prvo rođeno u Beogradu, ali kraljica Marija nije mogla da se tamo preveze zbog jake zime. Tako da je drugo ime moralo biti iz reda naroda koji je bio konstitutivan u toj državi, a Stjepan predlaže imena Zvonimir i Tomislav. Odabrano je ime Tomislav, a kršten je osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Kum je bio britanski kralj Đorđe VI.
Sa Kalemegdana je ispaljen 101 počasni plotun, a prva čestitka na kraljev dvor stiže od Vladka Mačeka. U njoj stoji da će kraljevska porodica, zbog odabira imena, uvek imati podršku hrvatskog naroda.
Sledeće godine na Vidovdan, kraljevska porodica je dobila trećeg sina.
Kraljica Marija je prevežena u Bled u Sloveniji da se porodi, a dete je ponelo ime Andrej, po trećem konstitutivnom narodu.
Za vreme Drugog svetskog rata, Tomislav se školovao u Engleskoj. Iako je završio Kembridž, kraljević Tomislav posvetio se poljoprivredi. Radio je kao pomoćnik na mnogim imanjima, a jednom je čak i uhapšen jer je spavao u šupi, pa ga je neko prijavio da se tu vrzma beskućnik.Konačno se skućio i kupio svoje imanje u Zapadnom Saseksu, gde je u jednom trenutku imao 20.000 stabala jabuka. Ovo imanje je tada postalo „baza” za srpsku emigraciju, ovde su organizovani svi sastanci i proslave na koje je na samom početku dolazio i vladika Nikolaj. Princ Tomislav bio je predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar i ktitor crkve Lazarice u Birmingemu.
Krajem osamdesetih godina na princa Tomislava je tokom posete Nemačkoj pokušan atentat. Bačena je bomba pred jednom pravoslavnom crkvom i jedna osoba je poginula. Raspadom Jugoslavije i početkom rata u BiH, on se odmah vraća u Srbiju.
Na granicu je došao sa starim pasošem Kraljevine SHS, i carinici su ga pustili.On je bio prvi član kraljevske porodice koji se trajno vratio u zemlju. Nastanio se u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu kod Topole, u ustaničkoj prestonici. Dočekalo ga je 3.000 građana, a prvi dan je proveo na grobovima članova porodice i isto veče posetio je patrijarha Pavla. Odmah je obukao uniformu VRS, da, kako je govorio, kao trećepozivac bar u ovom ratu pomogne svom narodu, kad u onom nije mogao. Obilazio je srpske borce u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, što mu je donelo veliku popularnost. Na dosta mesta mu je život visio o koncu, ali bilo je i zanimljivih situacija kao ona tokom posete Šipovu. Tadašnji načelnik opštine organizovao je prijem i u zdravici, u poprilično pripitom stanju, rekao je:
„Sad ste nam došli i da nam više nikad ne dođete.”
Ovaj nadaleko poznati komunista po otrežnjenju se pravdao:
„Mislio sam da nam nikad više ne dođe kao princ, već da nam se vrati kao kralj.”
Po završetku rata princ Tomislav napao je državni vrh da je prodao RSK, tada je medijski odstranjen i povukao se u vilu na Oplencu. Zasukao je rukave i obnovio vinograd iznad vile, danas je to jedan od najlepših oplenačkih pejzaža. Vila na Oplencu tada je postala „Meka” za mnoge žene sumnjivog morala, koje su lično želele da ostvare kontakt sa princom i poslednjim živim sinom kralja Aleksandra I. Jedna od njih je bila i Ljiljana Đogović. Ona je široj javnosti danas poznata kao Ljiljana Žikić, „heroina rata na KiM”. Ljiljana je nakon svađe sa ocem odbacila prezime Đogović i uzela majčino Žikić, tada dodaje i prezime Manojlović od davno preminule babe. Lice ove lepotice krasilo je časopise širom SFRJ, a 1978. godine ona pobeđuje na takmičenju za „Mis Srbije”. Nakon toga oprobala se i na filmu i obnažena je glumila „vruće” scene u četiri naša filma. To joj je bila odskočna daska za svet, tada odlazi kod sestre u Kanadu da se bavi manekenstvom.
Nije se snašla, pa se brzo vratila u Srbiju i pokušala da snimi ploču, ni to joj nije uspelo, pa je sebe, najzad, našla u pisanju poezije.
Tokom jedne od ekskurzija u dvoru na Oplencu, bila je i Ljiljana koja je svojim šarmom osvojila princa Tomislava. Mada, kuvarica na dvoru, Milica Đurić, govorila je da je taj njihov kratki odnos bio kao između oca i ćerke. Što i ne čudi, jer je razlika između njih bila 30 godina. Jedne godine, tokom spremanja za krsnu slavu na dvoru, Mira je dovela svoju komšinicu da joj pomogne u posluzi. A kod Srba je običaj da, kad nekom prvi put dođeš na slavu, i ti njega pozoveš na svoju, što je ona radi reda i uradila. Kasnije je ta žena ostala šokirana kada je za Lazervu subotu videla na svojim vratima princa Tomislava.
Ljiljana je u to vreme ostavila svoje petoro dece i preselila se na dvor kako bi se do kraja uživela u pravu ulogu princeze. Toliko je žudela za tim da je sama sebi dodala prezime Karađorđević i počela sebe da naziva „Beogradska princeza.” Meštani Topole tada su se šegačili s tim, jer nikako nije mogla da bude Karađorđević, a još manje princeza, zato što je princ Tomislav bio oženjen. Ljiljana se tada drugi put razvela, ali princ je bio u drugom braku sa Lindom Karađorđević, sa kojom je imao dva sina od 10 i 11 godina.
Kap koja je prelila čašu desila se 1997. godine kada je Ljiljana izjavila da njih dvoje idu za London kako bi se princ razveo i oženio nju. Princ Tomislav tada je bio primoran javno da je demantuje i zabranio joj je da dolazi na Oplenac.
Ubrzo je još jedan rat zakucao na srpska vrata, a princ Tomislav, iako teško bolestan, ponovo oblači uniformu i obilazi stradale Srbe na KiM. U svojoj ljubomori, i Ljiljana se prijavljuje u dobrovoljce kako bi pratila princa i naterala ga da o njoj promeni mišljenje. Ali rat nije igrica u kojoj ustanete kada vas pogodi metak. A Ljiljanu je metak stigao 1. aprila 1999. godine u selu Ljubenić kod Peći. Iza sebe je ostavila šestoro dece, od kojih je najmlađe imalo dve godine. Jer, i dok je bila u „vezi” sa princom Tomislavom, rodila je vanbračno dete koje je odmah oduzeo Centar za socijalni rad. Posle njene smrti, prvi muž je njihovo dvoje dece odveo u Nemačku, a troje dece je podizala porodica.
Samo jedno od njene dece danas živi u Srbiji.
Princ Tomislav u svojim memoarima nije se puno doticao ovih dana. Umro je 2000. godine, a na samrtnoj postelji je izjavio da je trebalo na vojni sud poslati onog ko je Ljiljanu primio u vojsku. „Ta žena koja je stalno pričala da će se udati za mene, iza sebe je ostavila šestoro siročadi. Srbija se brani decom, a Srbiju je na ratištu imao ko braniti.”
Početkom svakog aprila društvene mreže ispune priče o Ljiljani Đogović-Žikić-Manojlović-Karađorđević. Koja je medijski predstavljena kao heroina rata na KiM, i tom lavinom objava se zasenjuju pravi heroji. Ovo nije priča o herojstvu, već o onima koji su mislili i misle da se od lepote može napraviti životna investicija.
Ovo je podsetnik da su na KiM postojale dosta veće žene-heroji.
Ljiljanina ćerka Dina, koja je u trenutku njene pogibije imala šest godina, jedina je ostala da živi u Srbiji, a danas je medijska ličnost-redovan je učesnik rijalitija „Parovi”.
Link prema originalu: https://www.facebook.com/photo/?fbid=1205500044523053&set=a.577813793958351
