Zove juče Toma Tešić iz Veterana Vojne policije u nekim ,,jutarnjim satima“ (11.04. 9:41).
– Ej brate, gde si?
– Evo pakujem nešto i idem najzad da isteram Spajdera.
– E super. Idem za Sremske Karlovce, pa prolazim kroz Šabac, imaš vremena?
– Za 10 minuta sam usput…(jebi ga, to je najbrže što mogu da montiram protezu)
– Nema šanse, zovem te kad se budem vraćao, evo me na mostu…
…
Ode.
Zove sutra ujtru (12.04.).
– Brate, nisam se javio sinoć, bilo kasno.
– Opušteno.
– Ali nećeš verovati…
– De ćeš meni to reći, meni ne veruju ni da sam još uvek živ…
– Saobraćajka, uništen mi auto.
– ŠTA?
– Života mi. Slušaj…Posle Koceljeve izleti mi srna, poli totalno polupan..
– Ma daj, ne zajebavaj me.
– Života mi.
U tom trenutku mi proleti kroz glavu kada su me ,,po želji“ prebacili iz specijalnih jedinica u ANC Bela Crkva 1993. da je par godina pre mog dolaska srndać uleteo negde iza Kovina u službeni Opel rekord i kopitima teško povredio komandanta centra, vozača i saputnike.
– Jesi li dobro?
– Jesam, ali auto je totalno polupan…
– Pa šta bi?
– Izašao ja iz auta, prsla šoferka, prednji kraj polupan, struže točak, kako sam vozio stao posle jedno 70, 80 metara onako uvrnut…Vidim srna ostala iza. Lupam nogom da oslobodim točak od krila…
– A srnu si ubacio u poli?-navodim na svoju vodenicu.
– Pa gledam pozadi staje neki kombi, upali duga, i vodim izađoše dva lika iza kombija…
– I?
– I kako oni uhvatiše srnu za noge tako se iza njih upali rotacija.
– Ma daj, zajebavaš?
– Života mi. I ova dvojica u kombi po gasu. I policija za njima, zaustaviše se pored mene i pitaju ,,Jesi ti s’ njima?“, kažem nemam pojma ko su i oni upališe i sirenu i odoše…
– Ej brate?
– Ma kažem ti. Stojim, auto polupan k’o da me brzi voz udario.
– Šta bi sa sa srnom?
– Izudaram ja krilo, auto uvrnut, krenem ja unazad, kad odjednom četiri migavca iza mene, škoda neka, izađoše neki likovi, ovaj viče neki da su lovočuvari i ubaciše srnu u gepek.
– Ma daj, nije ovo zona sumraka…
– Kažem ti, ubaciše srnu i odoše. I ja nekako nakrivo dođem do Valjeva.
– Crkli dabogda, uništiše mi gulaš,-podjebavam.
– Brate, ako uspem da naplatim osiguranje vodim te u ,,Lovački dom“ pa naruči gulaš od divljači…
– Bio sam, tamo je jedino divlje šargarepa…(zajebavam se, u ,,Lovačkom domu u Valjevu je odlična klopa)
Smeje se i ode da popravlja auto…
