Нови закон о енергетици, према речима актуелне ресорне министарке, предвиђа укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана, као и „транзицију ка чистим изворима енергије“. Стављање изградње нуклеарних електрана у контекст „чистих извора енергије“ представља циљану контрадикторност, која треба да замагли праву намеру њеног пласирања у јавност управо у овом моменту и скретања пажње са других, тренутно много важнијих проблема. Зато се овде и нећемо бавити детаљима везаним за евентуалну изградњу нуклеарних електрана, иако би се дало причати о куповини сировине (уранијума) – односно копању исте код нас, као и депоновању нуспродуката сагоревања радиоактивног горива, а још мање о незаинтересованости те исте власти да се позабави темом која се зове „енергетска ефикасност“, јер би се у супротном само упецали на бачени мамац.
Позадина читаве приче је одвлачење пажње од насилног гушења последњих мрвица присуства државе Србије на КосМету и тихог егзодуса Срба са вековних огњишта због терора коме су тамо свакодневно изложени од стране шиптарских власти. О таквим темама штампа и медији под контролом владајуће партије нерадо објављују информације, док је званична „опозиција“ заузета брчкањем на морима и/или неуспешним покушајима да „зајашу талас“ народног отпора рударењу. И једнима и другима одговара да се врућа тема КосМета гура под тепих, што је за иоле упућеније у политичка дешавања потпуно очекивано, обзиром да и власт и „опозиција“ за свој прљав посао добијају паре из истог буђелара. Зли језици би такве назвали страним плаћеницима, али је, у складу са традицијом на овим просторима, ипак прикладније назвати их издајницима. Медији ће, уз најављену од стране „вожда“ замену паризера још неквалитетнијом паштетом и надаље наставити да свакодневно заглупљују народ, пажљиво избегавајући да нас информишу о животно важним питањима за опстанак ове државе, као на пример:
– КосМет: осим таблица, на КиМ више не важе ни личне карте, саобраћајне и возачке дозволе и друга документа Републике Србије; свако, али дословно свако може бити у било ком моменту оптужен за учешће у рату, тероризам, подривање суверенитета и територијалног интегритета шиптарске државе или шта им год падне на памет, те да сходно томе буде спакован у затвор на дуже време; динар као средство плаћања је забрањен, баш као и рад поште, банака а ускоро ће на ред доћи и школство и здравство; дуге цеви више нису новост на севру КосМета, свуда се граде базе њихових безбедносних служби, наравно по правилу на српској земљи… и толико тога још. А Срби јужно од Ибра живе у сталном страху да им се не деси оно што се дешава у Гази; у неким градовима, чак и селима с ове стране административне линије КиМ, граде се или је у плану изградња насеља са вишеспратним зградама намењених онима који су отишли или ће тек отићи са КиМ, или тамо више не смеју да се врате. Јавности би било посебно интересантно да сазнају имена инвеститора тих зграда и насеља;
– у Источној Србији важи правило да су Кинези држава у држави, упадају на туђа имања, снимају простор и узимају узорке земљишта без дозволе власника, чак и не дозвољавају приступ људима до својих парцела; Зиђин купује земљу и књижи је на себе и то у појасу далеко ширем него што је планом предвиђен обухват рудника, у очигледној намери да насели своје становништво; врло често предмет ових куповина су шуме; на Шумарском факултету у Београду неколико држављана Кине уписало је последипломске студије на смеру шумарство; Кинези су намерни да рударе и на Бељаници, чиме би на овом крашком подручју трајно били загађени подземни огромни басени чисте пијаће воде високог квалитета, а опстанак оно мало преосталог становништва у већ испражњеним селима учинили немогућим; Смедерево и околина константно су изложени загађењу из железаре коју су купили (опет) Кинези и у којој спаљују…ко зна шта већ; а кад смо код спаљивања и недозвољеног закопавања опасних материја, „МГ Сербиан“ из Баљевца на Ибру је већ одавно под тепихом. Али се зато у Баљевцу планира отварање рудника борних минерала. Којим ће се, уз отварање рудника на Рогозни и Копаонику, трајно загадити водоток Ибра, у наставку и реке Мораве, због чега ће у проблем са пијаћом водом ући и становништво ширег појаса Поморавља.
– шта је већ упропашћено, продато, дато и обећано на Југу Србије зна само мали број људи који, дељењем информација путем друштвених мрежа, покушавају да пробуде дубоко анестезирану јавност. И поред очигледних проблема са којима се ови храбри појединци свакодневно сусрећу, укључујући и монтиране судске процесе којима власти покушава да их материјално и духовно исцрпи, они опстају и информишу појединце који желе и имају капацитет да чују о томе какве преваре на штету народа се дешавају и шта нам се свима тек спрема.
– у Београду је отворена стална сезона лова на старе зграде, дрвеће, паркове и уопште зелене површине, који сви појединачно ометају прогрес инвеститорима. Одакле ли ми само та глупа идеја да може постојати узрочно – последична веза између паљевине напуштених објеката на атрактивним локацијама, рушења истог по хитном поступку и убрзане изградње објекта са унапред продатим становима од XY квадрата? Где се још у градовима сече дрвеће, искрчују зелене површине и паркови тек да би се изградиле стамбене зграде? А кад смо код новоградње, физички опстанак зграда у „Београду на води“ (највеће машине за прање пара у овом делу Европе) зависи од тога да ли раде пумпе за испумпавање савске воде из темеља изграђених објеката. Они који су дали новац да би ушли у поменуто „елитно насеље“, требало је да се мало информишу пре него што су бацили паре. Које, истина, најчешће и нису биле њихове… На ред за рушење чекају Генералштаб, Сајам, хотел „Југославија“… сами допуните низ. Чуди ме само како се нико није сетио да измести Јошку са Дедиња па да тамо направи себи велелепну вилу… Или се можда и сетио и хтео, али није смео, јер Србијом и данас владају потомци оних који су нам га тамо и сместили. Мислим на Јошку, да не буде забуне. ЕКСПО, Метро, Рафали и остали „велики послови“ служе само да нас дубље гурну у дужничко ропство из ког ћемо се и са садашњим дуговима врло тешко извући.
Кажу да ако свима ваљаш – себи и својима сигурно ниси добар, није ли онда чудно да је Србија ваљда једина држава у свету око које се све светске силе слажу у погледу њеног политичког деловања.
– И на крају нешто и о Јадру. Да није било срчаних људи из „Заштитимо Јадар и Рађевину“, спремних да бране свој биолошки опстанак и кућни праг, храбрих, али и врло писмених, прегазио би нас Рио Тинто као плитак поток. Жртвујући своју и добробит својих ближњих за општу корист, успевају не само да успешно блокирају све покушаје власти да изгура причу о руднику, већ и да их разоткрије и обесмисли на начин да свакоме буде јасно шта се крије иза брега.
Бити праведник и жртвовати се за опште добро одувек је имало своју високу цену, због чега ови људи имају потешкоће у свакодневном животу, чији обим, учесталост и тежину знају само они. Власт је очигледно препознала обим проблема насталог из ове тачке отпора, као и могуће последице по себе, због чега је кренула већ провереним методама обесмишљавања поменуте борбе, све у намери да се проблем реши у што краћем року. Тако смо до сада имали прилике да видимо различите комбиноване покушаје разводњавања овог питања, промовисање одређених „опозиционих лидера“ као вођа народног отпора – како би се читав проблем ставио у контекст политичког обрачуна са „вождом“. Зар је неком данас чудно да полуписмени представници власти занемарују чак и јасан и недвосмислен негативан став САНУ према могућем отварању рудника на овом простору? Истовремено је сада већ и неуком оку видљиво како „опозиција“ има жељу да „зајаше талас“ и сада већ очигледно постојање добро организованог отпора власти према конкретном питању уновчи, или макар политички капитализује. С друге стране власт, у немогућности да у поменуту групу угради своје играче, спремна је и орна да јој прљави посао разбијања поменутог отпора одради и неко из тзв. опозиције. Пара имају, не питају шта ће да кошта. Верујем да је управо чињеница да бране сопствени кућни праг и будућност своје деце, очигледно најбољи лепак за кохезију унутар Заштитимо Јадар и Рађевину јер, назад нема – назад су кућа и породица.
И док власт медијским спиновањем на тему Рио Тинта и Јадра, а сада и изградње нуклеарних електрана, упорно покушава да нам скрене пажњу са акција којима Шиптари свакодневно отежавају и онемогућавају опстанак и останак Срба на КосМету, и пузајућег одустајања актуелне власти Републике Србије од сопствене јужне Аутономне покрајине, за дивљење и поштовање је да поменути људи, поред сопствених, не малих проблема са којима већ живе, нађу времена, воље и снаге да нас подсете и на страдање Срба на КосМету, али и у другим срединама.И ово нисам написао као хвалоспев људима који, уосталом, раде оно што би сви ми требали и морали да радимо по питању одбране сопственог прага и будућности своје деце, већ сам навео као пример да је све могуће ако постоји жеља и воља.
Од жеље и воље све почиње, а да ли их имамо нека се свако пресабере по својој савести.
Текст са Фејсбук профила Благоја Пејића.
