Novi zakon o energetici, prema rečima aktuelne resorne ministarke, predviđa ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, kao i „tranziciju ka čistim izvorima energije“. Stavljanje izgradnje nuklearnih elektrana u kontekst „čistih izvora energije“ predstavlja ciljanu kontradiktornost, koja treba da zamagli pravu nameru njenog plasiranja u javnost upravo u ovom momentu i skretanja pažnje sa drugih, trenutno mnogo važnijih problema. Zato se ovde i nećemo baviti detaljima vezanim za eventualnu izgradnju nuklearnih elektrana, iako bi se dalo pričati o kupovini sirovine (uranijuma) – odnosno kopanju iste kod nas, kao i deponovanju nusprodukata sagorevanja radioaktivnog goriva, a još manje o nezainteresovanosti te iste vlasti da se pozabavi temom koja se zove „energetska efikasnost“, jer bi se u suprotnom samo upecali na bačeni mamac.
Pozadina čitave priče je odvlačenje pažnje od nasilnog gušenja poslednjih mrvica prisustva države Srbije na KosMetu i tihog egzodusa Srba sa vekovnih ognjišta zbog terora kome su tamo svakodnevno izloženi od strane šiptarskih vlasti. O takvim temama štampa i mediji pod kontrolom vladajuće partije nerado objavljuju informacije, dok je zvanična „opozicija“ zauzeta brčkanjem na morima i/ili neuspešnim pokušajima da „zajašu talas“ narodnog otpora rudarenju. I jednima i drugima odgovara da se vruća tema KosMeta gura pod tepih, što je za iole upućenije u politička dešavanja potpuno očekivano, obzirom da i vlast i „opozicija“ za svoj prljav posao dobijaju pare iz istog buđelara. Zli jezici bi takve nazvali stranim plaćenicima, ali je, u skladu sa tradicijom na ovim prostorima, ipak prikladnije nazvati ih izdajnicima. Mediji će, uz najavljenu od strane „vožda“ zamenu parizera još nekvalitetnijom paštetom i nadalje nastaviti da svakodnevno zaglupljuju narod, pažljivo izbegavajući da nas informišu o životno važnim pitanjima za opstanak ove države, kao na primer:
– KosMet: osim tablica, na KiM više ne važe ni lične karte, saobraćajne i vozačke dozvole i druga dokumenta Republike Srbije; svako, ali doslovno svako može biti u bilo kom momentu optužen za učešće u ratu, terorizam, podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta šiptarske države ili šta im god padne na pamet, te da shodno tome bude spakovan u zatvor na duže vreme; dinar kao sredstvo plaćanja je zabranjen, baš kao i rad pošte, banaka a uskoro će na red doći i školstvo i zdravstvo; duge cevi više nisu novost na sevru KosMeta, svuda se grade baze njihovih bezbednosnih službi, naravno po pravilu na srpskoj zemlji… i toliko toga još. A Srbi južno od Ibra žive u stalnom strahu da im se ne desi ono što se dešava u Gazi; u nekim gradovima, čak i selima s ove strane administrativne linije KiM, grade se ili je u planu izgradnja naselja sa višespratnim zgradama namenjenih onima koji su otišli ili će tek otići sa KiM, ili tamo više ne smeju da se vrate. Javnosti bi bilo posebno interesantno da saznaju imena investitora tih zgrada i naselja;
– u Istočnoj Srbiji važi pravilo da su Kinezi država u državi, upadaju na tuđa imanja, snimaju prostor i uzimaju uzorke zemljišta bez dozvole vlasnika, čak i ne dozvoljavaju pristup ljudima do svojih parcela; Ziđin kupuje zemlju i knjiži je na sebe i to u pojasu daleko širem nego što je planom predviđen obuhvat rudnika, u očiglednoj nameri da naseli svoje stanovništvo; vrlo često predmet ovih kupovina su šume; na Šumarskom fakultetu u Beogradu nekoliko državljana Kine upisalo je poslediplomske studije na smeru šumarstvo; Kinezi su namerni da rudare i na Beljanici, čime bi na ovom kraškom području trajno bili zagađeni podzemni ogromni baseni čiste pijaće vode visokog kvaliteta, a opstanak ono malo preostalog stanovništva u već ispražnjenim selima učinili nemogućim; Smederevo i okolina konstantno su izloženi zagađenju iz železare koju su kupili (opet) Kinezi i u kojoj spaljuju…ko zna šta već; a kad smo kod spaljivanja i nedozvoljenog zakopavanja opasnih materija, „MG Serbian“ iz Baljevca na Ibru je već odavno pod tepihom. Ali se zato u Baljevcu planira otvaranje rudnika bornih minerala. Kojim će se, uz otvaranje rudnika na Rogozni i Kopaoniku, trajno zagaditi vodotok Ibra, u nastavku i reke Morave, zbog čega će u problem sa pijaćom vodom ući i stanovništvo šireg pojasa Pomoravlja.
– šta je već upropašćeno, prodato, dato i obećano na Jugu Srbije zna samo mali broj ljudi koji, deljenjem informacija putem društvenih mreža, pokušavaju da probude duboko anesteziranu javnost. I pored očiglednih problema sa kojima se ovi hrabri pojedinci svakodnevno susreću, uključujući i montirane sudske procese kojima vlasti pokušava da ih materijalno i duhovno iscrpi, oni opstaju i informišu pojedince koji žele i imaju kapacitet da čuju o tome kakve prevare na štetu naroda se dešavaju i šta nam se svima tek sprema.
– u Beogradu je otvorena stalna sezona lova na stare zgrade, drveće, parkove i uopšte zelene površine, koji svi pojedinačno ometaju progres investitorima. Odakle li mi samo ta glupa ideja da može postojati uzročno – posledična veza između paljevine napuštenih objekata na atraktivnim lokacijama, rušenja istog po hitnom postupku i ubrzane izgradnje objekta sa unapred prodatim stanovima od XY kvadrata? Gde se još u gradovima seče drveće, iskrčuju zelene površine i parkovi tek da bi se izgradile stambene zgrade? A kad smo kod novogradnje, fizički opstanak zgrada u „Beogradu na vodi“ (najveće mašine za pranje para u ovom delu Evrope) zavisi od toga da li rade pumpe za ispumpavanje savske vode iz temelja izgrađenih objekata. Oni koji su dali novac da bi ušli u pomenuto „elitno naselje“, trebalo je da se malo informišu pre nego što su bacili pare. Koje, istina, najčešće i nisu bile njihove… Na red za rušenje čekaju Generalštab, Sajam, hotel „Jugoslavija“… sami dopunite niz. Čudi me samo kako se niko nije setio da izmesti Jošku sa Dedinja pa da tamo napravi sebi velelepnu vilu… Ili se možda i setio i hteo, ali nije smeo, jer Srbijom i danas vladaju potomci onih koji su nam ga tamo i smestili. Mislim na Jošku, da ne bude zabune. EKSPO, Metro, Rafali i ostali „veliki poslovi“ služe samo da nas dublje gurnu u dužničko ropstvo iz kog ćemo se i sa sadašnjim dugovima vrlo teško izvući.
Kažu da ako svima valjaš – sebi i svojima sigurno nisi dobar, nije li onda čudno da je Srbija valjda jedina država u svetu oko koje se sve svetske sile slažu u pogledu njenog političkog delovanja.
– I na kraju nešto i o Jadru. Da nije bilo srčanih ljudi iz „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, spremnih da brane svoj biološki opstanak i kućni prag, hrabrih, ali i vrlo pismenih, pregazio bi nas Rio Tinto kao plitak potok. Žrtvujući svoju i dobrobit svojih bližnjih za opštu korist, uspevaju ne samo da uspešno blokiraju sve pokušaje vlasti da izgura priču o rudniku, već i da ih razotkrije i obesmisli na način da svakome bude jasno šta se krije iza brega.
Biti pravednik i žrtvovati se za opšte dobro oduvek je imalo svoju visoku cenu, zbog čega ovi ljudi imaju poteškoće u svakodnevnom životu, čiji obim, učestalost i težinu znaju samo oni. Vlast je očigledno prepoznala obim problema nastalog iz ove tačke otpora, kao i moguće posledice po sebe, zbog čega je krenula već proverenim metodama obesmišljavanja pomenute borbe, sve u nameri da se problem reši u što kraćem roku. Tako smo do sada imali prilike da vidimo različite kombinovane pokušaje razvodnjavanja ovog pitanja, promovisanje određenih „opozicionih lidera“ kao vođa narodnog otpora – kako bi se čitav problem stavio u kontekst političkog obračuna sa „voždom“. Zar je nekom danas čudno da polupismeni predstavnici vlasti zanemaruju čak i jasan i nedvosmislen negativan stav SANU prema mogućem otvaranju rudnika na ovom prostoru? Istovremeno je sada već i neukom oku vidljivo kako „opozicija“ ima želju da „zajaše talas“ i sada već očigledno postojanje dobro organizovanog otpora vlasti prema konkretnom pitanju unovči, ili makar politički kapitalizuje. S druge strane vlast, u nemogućnosti da u pomenutu grupu ugradi svoje igrače, spremna je i orna da joj prljavi posao razbijanja pomenutog otpora odradi i neko iz tzv. opozicije. Para imaju, ne pitaju šta će da košta. Verujem da je upravo činjenica da brane sopstveni kućni prag i budućnost svoje dece, očigledno najbolji lepak za koheziju unutar Zaštitimo Jadar i Rađevinu jer, nazad nema – nazad su kuća i porodica.
I dok vlast medijskim spinovanjem na temu Rio Tinta i Jadra, a sada i izgradnje nuklearnih elektrana, uporno pokušava da nam skrene pažnju sa akcija kojima Šiptari svakodnevno otežavaju i onemogućavaju opstanak i ostanak Srba na KosMetu, i puzajućeg odustajanja aktuelne vlasti Republike Srbije od sopstvene južne Autonomne pokrajine, za divljenje i poštovanje je da pomenuti ljudi, pored sopstvenih, ne malih problema sa kojima već žive, nađu vremena, volje i snage da nas podsete i na stradanje Srba na KosMetu, ali i u drugim sredinama.I ovo nisam napisao kao hvalospev ljudima koji, uostalom, rade ono što bi svi mi trebali i morali da radimo po pitanju odbrane sopstvenog praga i budućnosti svoje dece, već sam naveo kao primer da je sve moguće ako postoji želja i volja.
Od želje i volje sve počinje, a da li ih imamo neka se svako presabere po svojoj savesti.
Tekst sa Fejsbuk profila Blagoja Pejića.
