Укратко, дело је настало 1949. године са јасном алузијом на тоталитаристички режим Стаљина у тадашњем СССР-у, што сам за сазнао на основу чланка у “Плејбоју“ пре тридесетак година (како је “Плејбој“ постао неизбежна литература у тим пубертетским годинама неки други пут). Пошто је био нахваљено узео сам да прочитамкако је Орвел замишљао свет у тада далекој будућности у којој сам управо живео. Након глобалног рата на планети остају свега три државе-континента: Океанија, Евроазија и Истазија, са истим тоталитарним режимом и једнопартијским системом на челу. Једини циљ је очување власти по сваку цену, чему служе четири министарства-истине, љубави, мира и обиља, која се служе застрашујућим репресивним механизмима: прекрајањем историје (што је била алузија на чувено „ретуширање“ фотографија са којих су нестајали Стаљинови политички противници), брисањем и мењањем појединих историјских догађаја, затим „новоговор“-изопачен језик прекројен тако да у корену сасече сваку могућност здраве мисли-чувена кованица из романа је „злосекс“, смишљена да у корену секс и љубав декларише као несто строго забрањено од стране Партије. Иначе у оригиналу ’’Sexcrime’’ је насловна нумера за филм из 1984. у извођењу дуета Јуритмикс (Euritmix).Основна три начела режима приказана су кроз слогане
РАТ ЈЕ МИР, СЛОБОДА ЈЕ РОПСТВО и НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ.
Најмоћније оружје репресивног режима ипак је „Телекран“, уређај способан да у исто време прима и шаље слику и тон, могао је ухватити сваки звук, чак и најтиши шапат јер је био постављен у сваком кутку Лондона где се радња одиграва. Сваки становник је у сваком моменту и на сваком месту захваљујући бројним“Телекранима“ био под присмотром. Управо тај “Телекран“ назван је „Велики брат“ (“Велики брат те посматра“ је израз из књиге) и то је та веза коју сам хтео да објасним.
Дело “1984.“ мрачније је од Кафкиног „Процеса“ и спада у једно од најбољих антиутопијских дела у историји књижевности, а за неке је и најбоље. Због детаљног описа тоталитарног режима повезаног са култом личности које уништава грађанске слободе и размишљање роман је у неким земљама био забрањен. Пошто је заједно са “Животињском фармом“, коју је Орвел написао пре “1984.“ у потпуности описао данашње стање у друштву оба бих романа уврстио у обавезну лектиру у школама. Тешко је набројати шта се све од цитата из његових дела написаних пре 69 година остварило (за разлику од Нострадамусових “пророчанстава“), тако да ћу у наставку оставити пар веза на којима можете прочитати неке од навода.
Ако вам се медији конторлисани од једне политичке партије, новинари који слепо прате налоге те исте партије, фалсификовање и фабриковање вести, константно лагање и пропаганда у циљу стварања аморфне хипнотисане гомиле од људи учине познатим, онда нисам џаба кречио.
