Нисте? Не брините, већина света не зна тајну коју вековима чува католичка црква. Сам сам био запрепашћен случајно ухваћеном емисијом “Силен“ на другом програму Радио Београда емитованом у петак. Иако сам се свачега нагледао и наслушао у свом животу био сам запрепашћен толиким злом. Не могу вам препричати како треба јер нисам могао да бележим ствари док сам возио, али сам успео да нађем филм испод који ће вам све то објаснити.
Енглези су колонизацијом Канаде изварали индијанска племена Мохиканце и Чирокије да им препишу земљу у замену за “бољи живот“ у облику обећаних људских права. Одмах након тога дали су им ћебад за зиму заражену малим богињама и тиме побили огроман број индијанаца (има доказ). Власти су донеле закон по којем Индијанци не могу да одгајају децу, већ је за то надлежан неки “Министар за индијанце“, који је овлашћења пребацио на католичку цркву. Црква је изградила горе поменуте интернате. Потписивањем формулара за пријем у интернат, који Индијанци на енглеском језику наравно нису ни разумели, предали су сва права над децом равнатељу интерната, а они су деци радили све оно горе набројано и још много других ствари. Ко би се од родитеља успротивио децу би му отели или би их једноставно убили. Све је то у емисији поменуто у интервјуу са Кевином Анетом, протестантским свештеником у Канади, који је 2013. био предложен за Нобелову награду за мир и који је обелоданио дуго скривану причу око ГЕНОЦИДА У КАНАДИ. 2010. је основао Међународни суд за злочине цркве и државе (The International Tribunal into Crimes of Church and State). 2012. је учествовао у оснивању Међународног суда правде заснованог на природном праву (The International Common Law Court of Justice (ICLCJ), који је први суд у историји формиран од стране народа да би донео пресуду против Ватикана и Енглеске Круне. О делу најстрашнијих злочина које је католичка црква починила можете прочитати овде.
У Британији је допринео откривању педофилског ланца због чега му је 2011. забрањен улаз у Енглеску јер је у Лондону требао да говори на трибини против злостављања деце. 2014. Енглеска Круна је издала налог за његово хапшење јер је требао да учествује у истрази Трибунала (ICLCJ) у Ирској о ритуалном убиству 800 беба у Чуаму. Све време Круна и Ватикан врше опструкцију истраживања злочина уништавајући доказе, затварајући или убијајући сведоке, претећи свима који имају везу са судом, али истина најзад излази на видело.
У филму “Без покајања“ (или ,,Непокајано“ како је преведено на инетрнету) Индијанци сведоче о томе како је усмрћено 50% деце која су похађала католичке и англиканске школе за Индијанце, организованом нестанку, тортури, експлоатацији и убиствима жена и деце на западној обали Канаде. Нема оригиналног превода, али за оне који не баратају енглеским у подешавањима има аутоматски преводилац на српски, који делимично може помоћи у разумевању.
О геноциду над својим народом говорио је и индијански научник Вард Черчил, историчар, у интервјуу датом Биљани Ђоровић: „Током четири века који се протежу од 1492., када је Кристофер Колумбо крочио на „Нови свет“ Карипске обале, и 1892., када је Пописни биро САД закључио да је мање од 250.000 Индијанаца преживело унутар граница САД, индијанска популација за коју се процењује да је износила 125 милиона, редукована је за преко 90%. Људи су у милионима умрли од пресецања секиром или мачем, живи спаљени, растргнути коњима, ловљени ради забаве, бацани као храна псима, упуцани, пребијани, пробадани, скалпирани за награду, обешени о куке за месо, бацани са ограде бродова у море, радећи до смрти као робови, намерно изгладњивани, смрзнути на неком од многобројних присилних маршева, у затворима и у непознатом броју случајева намерно заражени епидемијским болестима. (…) Данас, када је индијанска земља расподељена међу освајачима а индијанска популација остала тако малобројна, или тако добро асимилована да више не представља претњу Новом светском поретку, то стање се одржава кроз различите пажљиво калибриране праксе осиромашења и осипања, испирања мозга, индоктринације и опсесивне стерилизације. Земља на којој су индијанци опстали након бројних пресељавања, користи се као складиште токсичног индустријског отпада насталог као продукт доминантног друштва. Та ситуација је толико акутна и неповратна да је неколико научних организација препоручило да се тај терен прогласи „жртвованим“ националном комфору и просперитету“.“
