Не волим адвокате. Одмах да разјаснимо. Имам и неких другара међу тим људима, али их никада нисам ангажовао за било који поступак, иако се судим непрекидно од 1989.године, управо да би и даље остали другари. Зашто их не волим? Зато што сматрам да за такав посао мораш имати посебан ментални склоп, који мени увек попали све аларме у глави да се ради о превари. Увек. То што они објашњавају да се стварност која је у судници разликује од оне која је напољу за мене је идиотизам. На том идиотизму ова држава је од њих направила легалне рекеташе, који су се богатством изопштили из стварности у којој ми остали живимо и постали јачи од државе.
Од свих професија једино они и црква нису уведени у легалне фискалне токове, односно остали су на “паушалу“ (паушални порез је био до оствареног прихода од 4 000 000 динара, који је подигнут на 6 000 000, након чега се плаћа ПДВ, који, гле чуда, само појединци остварују). Последњи покушај њиховог изузимања из система паушалног опорезивања покушао је у мају 2013.године, нећете веровати, бивши Министар финансија Крађан Динкић, али је амандман на тај члан Закона о порезу на доходак грађана поднео, опет нећете веровати, Неша доктор Слина, пардон, тада само Слина, са образложењем ,,да се предложеном изменом неће постићи неки значајнији фискални ефекат, а да ће један број предузетника (осим адвоката били су укључени и приватни лекари, порески саветници, рекламирање и истраживање тржишта, оп.аут.) имати додатне трошкове који ће отежати њихово пословање“. То што народу деру кожу с леђа својим ,,адвокатским наградама“ нема везе, а када за то треба платити порез онда ће то отежати њихово пословање??? Што рекао највећи син наших народа и народности после Тита: ,,Ја већу глупост у животу нисам чуо“.
Нису се адвокати бунили против противуставних решења којима су се гушиле институције Србије на Косову и Метохији и тиме признавано Косово, нису се бунили против противуставне продаје српске земље странцима, нису се бунили ни против једне крупније ствари у држави којом је понижаван народ све док им држава није завукла руку у новчаник увођењем нотара. Боље речено, није држава њима завукла руку, већ је испречила нотаре да ови и даље на исти начин завлаче руке у туђе новчанике. И таман када смо се понадали да ће се најпривилегованије дерикоже у друштву ставити под контролу и дажбине приликом судских процеса и овера појефтинити, оно испаде да је држава нотаре измислила да и оно мало коже која је заостала иза адвоката скину они. Е онда су се адвокати сетили да постоји народ и да је то противуставно, па су се организовали и ступили у штрајк како би доказали да ексклузивно право за драње народне коже имају искључиво они, што је потпуно уставно.
Према томе овде се радио о сукобу две касте богаташа: оних већ устоличених дерикожа којима су ,,адвокатске награде“ бестијално велике (могу да докажем на личном примеру) и оних којима је држава дала одрешене руке да их по убрзаном поступку стигну. И престигну.
Да се разумемо: јавни бележници или писари, односно по новом нотари, нису нека модерна измишљотина, постојали су у Србији од 1930.године, а укинули су их комунисти 1944. како би могли да отимају народну имовину. Део посла писара преузели су шалтери судова, односно судске писарнице, које су оверавале потписе уговарача не улазећи у суштину написаног уговора, што је касније оптерећивало те исте судове у разрешавању превара или неспоразума насталих таквим уговорима. Да би се судови растеретили и убрзало обављање правног промета 2011. је Законом о јавном бележништву покренуто увођење нотара, што је ваљда требало да убраза решавање оних три и по милиона нерешених предмета. По неким подацима ми смо последња држава у Европи која их враћа. Шта је онда проблем? Па управо то што је сувише мало коже остало на леђима народа.
Чек, чек…Ако је Закон био у скупштинској процедури 2011. зашто се адвокати тек сада жале? По ономе што сам ја нашао у коментарима адвоката Закон је изгласан 31.8. 2014. увече, са изменама које уопште нису биле на јавној расправи, а то су та преширока овлашћења дата нотарима, и почео је да важи одмах 1.9., што је чињеница која сама по себи мирише на превару смишљену управо да нико и не би стигао да се жали.
Затим, сумњу у саму легалност избора нотара побуђује чињеница да је ове године од 132 пријављена њих 66 положило испит (по проценту пролазности на првом испитном року кољу се са ,,Мегатрендом“), од чега је четвртина високих државних службеника, а од чега је чак пет из Министарства правде, због чега се прича да су места за око 40 јавних бележника у Београду унапред подељена.
Међутим, по мени кључно питање које се поставља овде је зашто се држава у овако тешкој економској ситуацији одрекла великог дела прихода који се од судских такси сливао у ионако осиромашени буџет? У првом моменту нико није веровао да је од прихода нотара плаћан само ПДВ у износу од 20%, а да је 80% остајало њима! Али када је један београдски нотар, чини ми се бивши адвокат, само у месецу септембру пријавио приход од 180 000 евра, сви су одједном поверовали! Рече да ваљда има 11 запослених. Ако од тог прихода одбијемо ПДВ остаје 144 000 евра. И нека је био великодушан (јесте и мени смешно адвокат па великодушан, али чисто ради реторике) према својим радницима и поделио им плате од по 4 000 евра, што значи да је њему остала округло стоћара. То опет значи да у држави где је просечна плата између 20 и 30 000 динара имате људе са месечним приходом од преко 11 000 000 динара. Хајде нека је тај екстрем, нека су у мањим местима нотари зарадили само по десетак хиљада евра, мало ли је на ову скупоћу? Колико мени изгледа адвокати се буне јер су нотари успели да више од њих изврну стварност коју су они одавно изврнули народу.
Толики приход нотара не чуди ако им је држава још омогућила да ПДВ плаћају тек након оствареног прихода од 8 000 000 (и словима: осам милиона) динара, што је ван сваке памети, а колики је то губитак за државу према рачуници адвоката у септембру можете погледати овде.
Адвокати тврде да у награде нотара вишеструко скупље од судских такси и њихових “награда“, нотари то правдају тиме што је њихивим уговорима повећан степен правне сигурности јер су обавезни да провере садржину и законитост уговора пре овере. Како то изгледа према табелама из Адвокатске коморе можете видети на сликама испод.
Колико је то драње можете видети на простом примеру онога ко има троје малолетне деце и треба да да изјаву за њихово путовање у иностранство, рецимо са школом на екскурзију: уместо 690 сада треба да плати 5400 динара, скоро осам пута више. Оно што је забринуло добар део ваздан препоштених прегалника из Шапца, а то су дажбине на увоз половних аутомобила, према ревији САТ (бр.353 од 23.10.2014.) увођењем нотара неће поскупети, бар још неко време, јер се овера купопродајних уговора неће наплаћивати по вредности аутомобила већ по потпису. Сваки потпис се рачуна 360 динара, тако да за оверу три примерка уговора са по два потписа (купац и продавац) треба да се плати 2160 динара, што је мање него у општини где је овера три примерка коштала 2570 динара и далеко мање него у суду где се уговор оверавао у зависности од цене аутомобила. Битно је напоменути да се овде ради само о овери уговора које нотари и израђују, али ни овде купац не добија неку правну сигурност јер нотар не одговара за податке из уговора, односно за легалност возила. Наравно да је дужан да упозори купца ако зна да се ради о украденом возилу, што по досадашњим искуствима код нас ни МУП не зна.
Међутим, адвокати се нису бунили због тих ,,ситних“ овера, бунили су се јер им је узето право на израду уговора за промет некретнина, где су паре много, много веће, а самим тим и ,,награде“. Они су 15.9. ступили у генерални штрајк, а њихови захтеви су били да се усвојени Закон измени да им се врате овлашћења састављања уговора које би нотари само оверавали, да се измене пореске обавезе у смислу да свако плаћа порез у складу са оствареном добити и смена Министра правде. Прошле недеље случајно налетех на емисију “Да можда не“ на РТС 1 где су гости били Министар правде, представник адвоката и представник нотара. Одмах ми је упало у очи да је Министар стално понављао да се адвокатима изашло у сусрет и да је члан Закона о јавном бележништву промењен, тако да сада и адвокати имају право да пишу уговоре о промету непокретности. Пишу, али опет код нотара морате да оверите, што значи да треба да платите и адвокату и нотару (подела “награде“), тако да је услов адвоката због којег протестују испунио само деклеративно. Оно око пореза је рекао да ће бити усвојено, ка’ће не знамо, своју смену, баш ме чуди, није ни поменуо, али јесте да су адвокати тражили неку међународну арбитражу поводом увођења нотара и њихове дискриминације. Лебе мекани…Значи каста зеленаша које је држава направила јачим од ње саме сада траже међународну заштиту од те исте државе? Па то нема ни у “Монти Пајтону“! И онда је Министар оним својим баршунастим гласом рекао ,,Оља, ево сада једна ексклузива…“, од чега је водитељка Оливера Ковачевић моментално овлажила, ,,…унели смо у предлог измена Закона о којем се гласа у понедељак да су нотари дужни да 30% од прихода дају држави…“
Министар који је строго нагласио да нико неће уцењивати државу попустио је под притиском адвоката и од 80% оних безобразно високих награда које остају нотарима увео да дају 30% држави. Шта је сад то: када је усвајан Закон 31.8. није могло, а после 50 дана штрајка може??? Је ли то подела пљачкашког плена пред ТВ камерама? Господо, браћо и рођаци, по среди је још једна од низа превара актуелне власти којим се правни систем наводно приближава западним нормама, а у ствари се све више компликује и отуђује од обичних грађана, читај: сиротиње. Да држава брине о правној сигурности грађана не би дозволила да се светом тројству нашег правосуђа, похлепним адвокатима, корумпираним судијама и неспособним јавним тужиоцима, дода још и Врховни Месија са бележничким актом настао из противприродног блуда претходне тројице са шалтерском службеницом суда, јер је тако само дерикожа више, а правде све мање. Док сам био Начелник саобраћајне службе у Гарнизону Шабац радио сам свакакве уговоре, од уговора о превозу припадника војске на посао и са посла, преко набавки разних врста за јединице на терену, па до изнајмљивања војних возила за разне намене, због чега сам иако нисам правник морао да се упознам са низом закона како се ти уговори не би враћали на дораду.
Тада није било типских уговора на УСБ меморији које добијеш кад постанеш нотар, већ си морао добро да загрејеш столицу. Негде 2000.године радио сам хонорарно за једну фирму из Београда која се бавила продајом софтвера, међу којима им је ударни производ био баш база комплетних законских прописа, што ми је у многоме олакшало тражење потребних прописа јер се све налазило на једном месту. Тако сам успео да постанем једини официр икада који је страном држављанину успео да наплати штету нанету војном возилу (аустријски држављанин из БиХ са Мерцедесом на аутопуту мртав пијан одбије точак и диференцијал на ФАП 2226) у износу од 4300 евра и то покрије својим првим уговором о цесији. Тај уговор је гледала читава правна и саобраћајна служба 1.Армије и када нису нашли ниједну једину грешку коју је требало изменити чудили су се да је такав уговор могао да направи неко ко није правник. Бивша супруга ме је стално наговарала да упишем један од оних издвојених правних факлутета када стално пишем нека правна акта, (чак ми је један од два у Шапцу понудио да за 5000 евра не морам ни да идем на часове већ само да се за годину и по појавим на испиту и вероватно полажем питање са горње слике) али ја то нисам прихватио и сада играм хркљуша јер сам могао шетати градом са из џепа кошуље два прста вирећом лиценцом нотара.
Да не бих беспотребно давао новац адвокатима и разним агенцијама сам сам писао све акте који су мени или неком мом блиском били потребни: уговоре о куповини и закупу непокретности, уговоре о продаји возила и мотора, уговоре о издавању стана и локала, уговоре о продаји, монтажи и одржавању клима-уређаја, уговоре о изменама уговора, а пре пар недеља сам кевиној комшиници радио и предлог за споразумни развод брака. Пошто ми се никада, али никада, ниједан од тих правних аката није вратио на дораду потцениовши себе тврдим да све акте који су ми потребни могу да урадим боље од пола адвоката, а по ономе како је задња генерација нотара положила испит и од већине нотара. Шта мислите онда зашто је држава мени и другима ускратила ту могућност да сами пишемо акта која би се као до сада оверавала у суду или, рецимо, код нотара, уз неку накнаду која није очигледан рекет? Па свако иоле писмен ко се служи интернетом може да нађе примере акта који му треба и да га прилагоди својој ситуацији, а ако нису сигурни постоје и сајтови за бесплатну правну помоћ где могу проверити да ли су акт саставили како треба. Значи ако држава ничим не може гарантовати да ће нотар урадити бољи уговор од грађанина са троцифреним коефицијентом интелигенције, зашто је том грађанину оспорила израз слободне воље да тај уговор у сагласности са другом уговорном страном уради сам? Зато што је увођење нотара на овакав начин последњи корак у раслојавању друштва и тоталном отцепљењу државе од народа, чиме се слободна воља појединца укида. Држава даје монопол само одређеним приватницима, којима ће после у случајевима са контроверзним домаћим и страним бизнисменима манипулисати по свом нахођењу, како би се и оно мало преостале коже одрало са леђа народа.
Искали сте неолиберални капитализам, еве вам га. Нисам хтео оволико дуго да пишем, али кроз писање сам покушавао и себи да разјасним шта се тренутно дешава у нашој кора-од-банане држави и зашто су нотари постали важнија вест од Станијине гузе или сина Новака Ђоковића. Зато, иако могу написати роман зашто не волим адвокате, овога пута их подржавам. И треба сви да их подржимо. И иако се они никада нису прикључили протесту радника у привреди, просвети, здравству и, зашто не, полиције, сматрам да треба да им се придружимо у њиховом протесту за укидање нотара уведених на овако сраман начин којим се ,,законски“ трасира пут за отворену државну пљачку. И треба сви да већ једном изађемо на улице и спречимо ту пљачку.
А онда и да адвокате, судије и јавне тужиоце вратимо у стварност у којој ми живимо. Са све њиховим ,,наградама“.
