Čitavo jutro se na televizijama i društvenim mrežama vodi polemika da li je Vučić potpisao dogovor, ugovor, kapitulaciju ili nije, i, ako jeste, šta je potpisao. Pokušaću ukratko, koliko je to moguće obzirom na dosadašnje laži, da dam svoje viđenje toga.
Prvo da podsetim šta je Vučić govorio u svojim nastupima pre nego što je došao na vlast:
Tu genezu laži je još neko ispratio, doduše do 2019., nakon čega se više nije moglo pohvatati šta je i na kojoj konferenciji za novinare pričao.
U tim svojim beskrajnim lažima Vučić je objašnjavao da je to ,,nešto“ odavno potpisano od strane prethodne vlasti, a da sada mora da se ispuni. Da li je to tako? Dovoljno je setiti se jezera Gazivode:
Da li je dao Gazivode? Bez reči.
Da li je dao carinu, sudstvo i policiju? Jeste.
Da li je dao registarske oznake i poseban telefonski broj? Jeste.
Čak je ta samozvana država Kosovo primljena u Međunarodni olimpijski komitet 2014.godine za vreme Vučićeve vladavine!
Znači sve što je rekao je slagao, sve je dao, čak i više od onoga što su tražili.
Sve je to pravdao pričama kako ,,sve radi u interesu naroda“ da ne bi ,,naša deca ginula po Kosovu i donošena kući u vrećama“. O tome Dejan Zlatić kaže sledeće: ,,Na stranu što je reč o neosnovanom zastrašivanju koje nije dostojno iole ozbiljnog državnika i predsednika jedne zemlje. Pitam se da li narod zna da u isto vreme dok nas plaši kako će nam ,,deca ginuti po Kosovu“ naša vlast donosi odluku kojom odobrava angažovanje naših vojnika u vojnoj misiji Evropske unije u Mozambiku. Tamo bi ti naši vojnici trebalo da učestvuju u obuci i jačanju oružanih snaga Mozambika koje će činiti okosnicu jedinica za brzo delovanje i čiji će zadatak biti (pazite sad!!!) – povratak suvereniteta Mozambika nad severnim regionom Kabo del Gado!!! Pa, bravo, predsedniče, skupštino i vlado. Kada je u pitanju naš južni region, Kosovo i Metohija, tada plašite narod da će DECA da nam ginu za nešto “gde više ništa nemamo“. A u Mozambik šaljemo VOJNIKE, da pomognu da Amerikanci i EU, zajedno sa vojskom Mozambika, vrate Kabo del Gado pod suverenitet te zemlje. Dakle, po vama bi na Kosmetu ginula naša DECA, a u Mozambiku će biti angažovani naši VOJNICI? Pitam se, na kojoj granici i po kojim NATO standardima koji se već dugo primenjuju u našoj vojsci, deca postaju vojnici? U Srbiji i na Kosmetu su deca, ali kada ih pošaljemo u Mozambik, e onda su vojnici. Bravo! Za razumne ljude, nije vredno ni komentara. Na kraju, moram da se zapitam, ako na Kosmetu nemamo ništa dovoljno vredno bilo kakve borbe, šta to imamo u tom severnom regionu Mozambika što je dovoljno vredno da naša deca tamo odjednom postanu vojnici? Koliko manastira imamo tamo, koliko naših sunarodnika, koliko rudnih bogatstava? I zašto je našem Predsedniku/Skupštini/Vladi preči suverenitet Mozambika od suvereniteta i Ustava Srbije?“
Ali da se vratimo na sporazum/ultimatum/predlog/,,non-pejper“, kako ga, zavisno od doba dana i raspoloženja, Vrhovni Dramoser naziva. Prvo je odbio da primi ,,papir Makrona i Šolca“, kao što je odbio da bude gej-parade, kao što je odbio da ide u Tiranu i slično, da bi na kraju gej-parade posle intervencije američkog ambasadora bilo, da bi kao poslušno kuče išao u Tiranu i da bi odmah posle par dana otišao da prihvati francusko-nemački ,,papir“ (ultimatum). Tekst toga nečega ide ovako (skinuto sa nekog sajta):
,,Ugovorne strane,
svesni svoje odgovornosti za očuvanje mira, posvećeni doprinosu plodonosnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i prevazilaženju nasleđa prošlosti, svesni da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslov za mir, polazeći od istorijskih činjenica i ne dovodeći u pitanje različita gledišta Strana o osnovnim pitanjima, uključujući pitanja statusa, u želji da stvore uslove za saradnju između Strana u korist naroda, dogovorili su sledeće:
Član 1
Strane će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava.
Obe strane će međusobno priznati dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Član 2
Obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.
Član 3
U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, strane će sve sporove između sebe rešavati isključivo mirnim sredstvima i uzdržaće se od pretnje ili upotrebe sile.
Član 4
Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.
Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Član 5
Nijedna Strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak druge Strane na putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga. Obe strane će poštovati vrednosti navedene u članovima 2. i 21. Ugovora o Evropskoj uniji.
Član 6
Iako sadašnji sporazum predstavlja važan korak normalizacije, obe strane će sa novim trudom nastaviti proces dijaloga koji vodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa.
Strane su saglasne da produbljuju buduću saradnju u oblastima privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti pravosuđa i vladavine prava, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, zaštite životne sredine, pitanja nestalih, raseljenih lica i drugih sličnih oblasti kroz zaključivanje konkretnih sporazuma.
Detalji će biti dogovoreni u dodatnim sporazumima koji će biti omogućeni Dijalogom koji vodi EU.
Član 7
Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnosti za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.
Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Član 8
Strane će razmeniti stalne misije. One se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade.
Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće obrađena posebno.
Član 9
Obe strane uzimaju u obzir posvećenost EU i drugih donatora da uspostave poseban paket investicija i finansijske podrške za zajedničke projekte Strana u ekonomskom razvoju, povezivanju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.
Član 10
Strane će uspostaviti zajednički komitet, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma.
Obe strane potvrđuju svoju obavezu da primenjuju sve prethodne sporazume Dijaloga, koji ostaju važeći i obavezujući.
Član 11
Obe strane se obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu.“
Šta iz prethodnog nije jasno? Dovoljno je pročitati prvi član i videti da se radio i o de fakto i o de jure priznavanju tzv.Kosova kao nezavisne države. Vrhovni Dramoser i dalje kuva odavno skuvanu žabu i kaže da sporazum nije potpisao. Međutim, ako Borelj kaže da su se Vučić i Kurti složili ,,DA DALJI RAZGOVORI NISU POTREBNI“ kakva je razlika da li je tekst sporazuma potpisao juče ili će ga potpisati za par dana ili nedelja?
Normalno je da su verni Vučićevi dupelisci iz medija odmah dočekali da to što sporazum nije samo formalno potpisan predstave kao još jednu pobedu (ne znam više, valjda 11:0 za nas).
Dovoljno je samo pogledati ovo ,,ZSO kobna po Kurtija“ i videti o kakvom se (d)novinarstvu radi. Ako su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, što je Vrhovni Dramoser do skora pričao, kakva je to ,,crvena linija“ ispod koje neće ići, a sve ih je pregazio, zajednica srpskih opština u sastavu Srbije? Ako je sam predsednik u avgustu 2015. godine na svom Tviter nalogu slavodobitno objavio da je dogovorena ZSO i da se počinje sa njenom primenom kako to onda posle skoro osam godina može biti neka pobeda? Ko iole normalan može u to da poveruje? Danas najavljuje kako će ,,najzad izneti šta je potpisano 2013. i 2015. zato što se vodi kampanja protiv Zajednice srpskih opština“! A ko je bio na vlasti 2013. i 2015.? I ne vodi niko ,,kapmanju protiv ZSO“, jer je ZSO čista prevara, pošto ne sme biti izgovor za odricanje od 15% sopstvene teritorije.
Najgore od svega je to stalno kmekanje kako on nešto mora da prihvati i potpiše, jer, eto, na njega vrše pritisak, njega ucenjuju, zbog čega on pravi dramske pauze i uzdiše, najavljujući nove golgote srpskog naroda, ali ne otkrivajući nijednog trenutka ko je taj koji vrši pritisak i ucenjuje. Stranci na njega vrše pritisak, a kada su Rusi ponudili da pomgnu o očuvanju KiM u sastavu Srbije vučić i Dačić su odbili sastanak sa njima, o čemu više imate ovde. Naravno o tome da sam siđe sa vlasti kao nesposoban da se tim pritiscima odupre ne treba ni trošiti reči.
U svojih pedesetak godina čitanja, a poslednjih dvadeset 90% su bile istorijske knjige, ne nađoh podatak da smo imali poremećenijeg državnika od Aleksandra Vučića. Bilo je raznih, i ovakvih i onakvih, ali veleizdajnika kakav je Vučić u srpskoj istoriji nije bilo. I to je upravo sada rezultiralo hapšenjem onih koji zalažu za pridržavanje Ustava, od strane onih koji taj Ustav krše. Moja je stara izreka da član ili simpatizer SNS-a može biti samo retardirana ili psihički poremećena osoba, koja se do sada toliko puta pokazala tačnom da je postala aksiom. Zašto? Pa zato što samo takve osobe mogu poverovati da Vučić nešto radi u interesu Srbije, odnosno da je kapitulacija pobeda, a ako slučajno i jeste kapitulacija onda je za to kriva prethodna vlast i on tu ništa nije mogao da uradi.
Nažalost postoje i oni drugi, koji jesu protiv trenutnog diktatorskog režima, ali su zaslepljeni bajkama o EU i Zapadu, odnosno ako, kako god, rešimo pitanje KiM mi ćemo da procvetamo kao zemlja. Oni imaju dovoljno ,,supstrata“ da razumeju o čemu pišem, ali ne shvataju da u paketu sa ovim sporazumom idu sankcije Rusiji, zajednice albanskih i muslimanskih opština u Vranjskoj dolini i Raškoj oblasti, Vojvodina kao ,,eUropska regija“, verovatno i unitarizacija Bosne svođenjem Republike Srpske na ZSO, a onda prijem ,,Kosova“ i takve Bosne u NATO i EU. Praktično to je svođenje Srbije na beogradski pašaluk.
U trećoj, iskreno se nadam, najbrojnijoj grupi su rodoljubi, koji su toliko izdeljeni raznim podelama da najveći deo čeka da ga neko drugi oslobodi. Žalosno je što na mitinge ,,Žute patke“ i pokreta 1 od 5 debiliona dođe par desetina hiljada ljudi, a na protest za očuvanje suvereniteta i integriteta Srbije dođe jedva nas par hiljada. Žalosno je što najoštriji borci na društvenim mrežama ne idu na protest, iako sam ih (te iz Šapca) pozivao da vozim i da ih vratim o mom trošku. Žalosno je što ni toliki doprinos ne daju, iako odavno pričam da su protesti rasipanje energije, jer se sistem od kada smo pod okupacijom (od ,,uvođenja demokratije“ 2000.godine) ne može promeniti potezom olovke na izborima. Činjenica je da se takav, duboko korumpirani sistem, nažalost ne može promeniti bez krvoprolića, jer je razbojnička družina na vlasti toliko ogrezla u kriminalu i izdaji da taj sistem u kome za učinjena (zlo)dela nemaju nikakvu odgovornost moraju po svaku cenu braniti. Žalosno je što u vojsci i policiji ima rodoljuba koji na tu izdaju i prodaju zemlje ćute, dok se ređa afera za aferom, a Srbija je sve manja i manja. Nadam se samo da ovaj iznenadni konkurs za specijalne jedinice, čiji pripadnici treba da imaju platu od 1500-2200 evra, nije formiranje partijske vojske koja tu razbojničku družinu na vlasti treba da štiti. Žalosno je što je sve te ljude koji iskreno vole Srbiju ismejao, a oni opet ništa po tom pitanju ne rade.
Hoćemo li se pokrenuti da svoju i budućnost svoje dece uzmemo u svoje ruke ili ćemo iza plavih ekrana čekati da nam je potpuno otmu? Bojim se odgovora…
