Читаво јутро се на телевизијама и друштвеним мрежама води полемика да ли је Вучић потписао договор, уговор, капитулацију или није, и, ако јесте, шта је потписао. Покушаћу укратко, колико је то могуће обзиром на досадашње лажи, да дам своје виђење тога.
Прво да подсетим шта је Вучић говорио у својим наступима пре него што је дошао на власт:
Ту генезу лажи је још неко испратио, додуше до 2019., након чега се више није могло похватати шта је и на којој конференцији за новинаре причао.
У тим својим бескрајним лажима Вучић је објашњавао да је то ,,нешто“ одавно потписано од стране претходне власти, а да сада мора да се испуни. Да ли је то тако? Довољно је сетити се језера Газиводе:
Да ли је дао Газиводе? Без речи.
Да ли је дао царину, судство и полицију? Јесте.
Да ли је дао регистарске ознаке и посебан телефонски број? Јесте.
Чак је та самозвана држава Косово примљена у Међународни олимпијски комитет 2014.године за време Вучићеве владавине!
Значи све што је рекао је слагао, све је дао, чак и више од онога што су тражили.
Све је то правдао причама како ,,све ради у интересу народа“ да не би ,,наша деца гинула по Косову и доношена кући у врећама“. О томе Дејан Златић каже следеће: ,,На страну што је реч о неоснованом застрашивању које није достојно иоле озбиљног државника и председника једне земље. Питам се да ли народ зна да у исто време док нас плаши како ће нам ,,деца гинути по Косову“ наша власт доноси одлуку којом одобрава ангажовање наших војника у војној мисији Европске уније у Мозамбику. Тамо би ти наши војници требало да учествују у обуци и јачању оружаних снага Мозамбика које ће чинити окосницу јединица за брзо деловање и чији ће задатак бити (пазите сад!!!) – повратак суверенитета Мозамбика над северним регионом Кабо дел Гадо!!! Па, браво, председниче, скупштино и владо. Када је у питању наш јужни регион, Косово и Метохија, тада плашите народ да ће ДЕЦА да нам гину за нешто “где више ништа немамо“. А у Мозамбик шаљемо ВОЈНИКЕ, да помогну да Американци и ЕУ, заједно са војском Мозамбика, врате Кабо дел Гадо под суверенитет те земље. Дакле, по вама би на Космету гинула наша ДЕЦА, а у Мозамбику ће бити ангажовани наши ВОЈНИЦИ? Питам се, на којој граници и по којим НАТО стандардима који се већ дуго примењују у нашој војсци, деца постају војници? У Србији и на Космету су деца, али када их пошаљемо у Мозамбик, е онда су војници. Браво! За разумне људе, није вредно ни коментара. На крају, морам да се запитам, ако на Космету немамо ништа довољно вредно било какве борбе, шта то имамо у том северном региону Мозамбика што је довољно вредно да наша деца тамо одједном постану војници? Колико манастира имамо тамо, колико наших сународника, колико рудних богатстава? И зашто је нашем Председнику/Скупштини/Влади пречи суверенитет Мозамбика од суверенитета и Устава Србије?“
Али да се вратимо на споразум/ултиматум/предлог/,,нон-пејпер“, како га, зависно од доба дана и расположења, Врховни Драмосер назива. Прво је одбио да прими ,,папир Макрона и Шолца“, као што је одбио да буде геј-параде, као што је одбио да иде у Тирану и слично, да би на крају геј-параде после интервенције америчког амбасадора било, да би као послушно куче ишао у Тирану и да би одмах после пар дана отишао да прихвати француско-немачки ,,папир“ (ултиматум). Текст тога нечега иде овако (скинуто са неког сајта):
,,Уговорне стране,
свесни своје одговорности за очување мира, посвећени доприносу плодоносној регионалној сарадњи и безбедности у Европи и превазилажењу наслеђа прошлости, свесни да су неповредивост граница и поштовање територијалног интегритета и суверенитета и заштита националних мањина основни услов за мир, полазећи од историјских чињеница и не доводећи у питање различита гледишта Страна о основним питањима, укључујући питања статуса, у жељи да створе услове за сарадњу између Страна у корист народа, договорили су следеће:
Члан 1
Стране ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на бази једнаких права.
Обе стране ће међусобно признати документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате.
Члан 2
Обе стране ће се руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереној равноправности свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији.
Члан 3
У складу са Повељом Уједињених нација, стране ће све спорове између себе решавати искључиво мирним средствима и уздржаће се од претње или употребе силе.
Члан 4
Стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име.
Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.
Члан 5
Ниједна Страна неће блокирати, нити подстицати друге да блокирају напредак друге Стране на путу ка ЕУ на основу сопствених заслуга. Обе стране ће поштовати вредности наведене у члановима 2. и 21. Уговора о Европској унији.
Члан 6
Иако садашњи споразум представља важан корак нормализације, обе стране ће са новим трудом наставити процес дијалога који води ЕУ, који би требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији њихових односа.
Стране су сагласне да продубљују будућу сарадњу у областима привреде, науке и технологије, саобраћаја и повезаности правосуђа и владавине права, поште и телекомуникација, здравства, културе, вере, спорта, заштите животне средине, питања несталих, расељених лица и других сличних области кроз закључивање конкретних споразума.
Детаљи ће бити договорени у додатним споразумима који ће бити омогућени Дијалогом који води ЕУ.
Члан 7
Обе стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције, у складу са релевантним инструментима Савета Европе и ослањајући се на постојећа европска искуства, како би се обезбедио одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу на Косову и могућности за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије и директан канал комуникације српске заједнице са Владом Косова.
Стране ће формализовати статус Српске православне цркве на Косову и пружити снажан ниво заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима.
Члан 8
Стране ће разменити сталне мисије. Оне се оснивају у седишту одговарајуће Владе.
Практична питања у вези са успостављањем мисија биће обрађена посебно.
Члан 9
Обе стране узимају у обзир посвећеност ЕУ и других донатора да успоставе посебан пакет инвестиција и финансијске подршке за заједничке пројекте Страна у економском развоју, повезивању, зеленој транзицији и другим кључним областима.
Члан 10
Стране ће успоставити заједнички комитет, којим председава ЕУ, за праћење спровођења овог споразума.
Обе стране потврђују своју обавезу да примењују све претходне споразуме Дијалога, који остају важећи и обавезујући.
Члан 11
Обе стране се обавезују да ће поштовати Мапу пута за имплементацију која је приложена овом споразуму.“
Шта из претходног није јасно? Довољно је прочитати први члан и видети да се радио и о де факто и о де јуре признавању тзв.Косова као независне државе. Врховни Драмосер и даље кува одавно скувану жабу и каже да споразум није потписао. Међутим, ако Борељ каже да су се Вучић и Курти сложили ,,ДА ДАЉИ РАЗГОВОРИ НИСУ ПОТРЕБНИ“ каква је разлика да ли је текст споразума потписао јуче или ће га потписати за пар дана или недеља?
Нормално је да су верни Вучићеви дупелисци из медија одмах дочекали да то што споразум није само формално потписан представе као још једну победу (не знам више, ваљда 11:0 за нас).
Довољно је само погледати ово ,,ЗСО кобна по Куртија“ и видети о каквом се (д)новинарству ради. Ако су Косово и Метохија саставни део Србије, што је Врховни Драмосер до скора причао, каква је то ,,црвена линија“ испод које неће ићи, а све их је прегазио, заједница српских општина у саставу Србије? Ако је сам председник у августу 2015. године на свом Tвитер налогу славодобитно објавио да је договорена ЗСО и да се почиње са њеном применом како то онда после скоро осам година може бити нека победа? Ко иоле нормалан може у то да поверује? Данас најављује како ће ,,најзад изнети шта је потписано 2013. и 2015. зато што се води кампања против Заједнице српских општина“! А ко је био на власти 2013. и 2015.? И не води нико ,,капмању против ЗСО“, јер је ЗСО чиста превара, пошто не сме бити изговор за одрицање од 15% сопствене територије.
Најгоре од свега је то стално кмекање како он нешто мора да прихвати и потпише, јер, ето, на њега врше притисак, њега уцењују, због чега он прави драмске паузе и уздише, најављујући нове голготе српског народа, али не откривајући ниједног тренутка ко је тај који врши притисак и уцењује. Странци на њега врше притисак, а када су Руси понудили да помгну о очувању КиМ у саставу Србије вучић и Дачић су одбили састанак са њима, о чему више имате овде. Наравно о томе да сам сиђе са власти као неспособан да се тим притисцима одупре не треба ни трошити речи.
У својих педесетак година читања, а последњих двадесет 90% су биле историјске књиге, не нађох податак да смо имали поремећенијег државника од Александра Вучића. Било је разних, и оваквих и онаквих, али велеиздајника какав је Вучић у српској историји није било. И то је управо сада резултирало хапшењем оних који залажу за придржавање Устава, од стране оних који тај Устав крше. Моја је стара изрека да члан или симпатизер СНС-а може бити само ретардирана или психички поремећена особа, која се до сада толико пута показала тачном да је постала аксиом. Зашто? Па зато што само такве особе могу поверовати да Вучић нешто ради у интересу Србије, односно да је капитулација победа, а ако случајно и јесте капитулација онда је за то крива претходна власт и он ту ништа није могао да уради.
Нажалост постоје и они други, који јесу против тренутног диктаторског режима, али су заслепљени бајкама о ЕУ и Западу, односно ако, како год, решимо питање КиМ ми ћемо да процветамо као земља. Они имају довољно ,,супстрата“ да разумеју о чему пишем, али не схватају да у пакету са овим споразумом иду санкције Русији, заједнице албанских и муслиманских општина у Врањској долини и Рашкој области, Војводина као ,,еУропска регија“, вероватно и унитаризација Босне свођењем Републике Српске на ЗСО, а онда пријем ,,Косова“ и такве Босне у NATO и EU. Практично то је свођење Србије на београдски пашалук.
У трећој, искрено се надам, најбројнијој групи су родољуби, који су толико издељени разним поделама да највећи део чека да га неко други ослободи. Жалосно је што на митинге ,,Жуте патке“ и покрета 1 од 5 дебилиона дође пар десетина хиљада људи, а на протест за очување суверенитета и интегритета Србије дође једва нас пар хиљада. Жалосно је што најоштрији борци на друштвеним мрежама не иду на протест, иако сам их (те из Шапца) позивао да возим и да их вратим о мом трошку. Жалосно је што ни толики допринос не дају, иако одавно причам да су протести расипање енергије, јер се систем од када смо под окупацијом (од ,,увођења демократије“ 2000.године) не може променити потезом оловке на изборима. Чињеница је да се такав, дубоко корумпирани систем, нажалост не може променити без крвопролића, јер је разбојничка дружина на власти толико огрезла у криминалу и издаји да тај систем у коме за учињена (зло)дела немају никакву одговорност морају по сваку цену бранити. Жалосно је што у војсци и полицији има родољуба који на ту издају и продају земље ћуте, док се ређа афера за афером, а Србија је све мања и мања. Надам се само да овај изненадни конкурс за специјалне јединице, чији припадници треба да имају плату од 1500-2200 евра, није формирање партијске војске која ту разбојничку дружину на власти треба да штити. Жалосно је што је све те људе који искрено воле Србију исмејао, а они опет ништа по том питању не раде.
Хоћемо ли се покренути да своју и будућност своје деце узмемо у своје руке или ћемо иза плавих екрана чекати да нам је потпуно отму? Бојим се одговора…
