Чији је Шабац?

 

,,Шабац је једини слободан град у Србији“, позната је изрека којом се хвале шабачки опозиционари и део грађана који тврди да мисли својом главом, пошто је Шабац једини град где на власти није СНС. Хајде да у светлу најновијих дешавања у граду проверимо колико је то тачно.

Ко није упознат, Градска управа Града Шапца најављује велике инфраструктурне пројекте у граду затварањем за моторна возила десне стране улице Трг ђачког батаљона и другог дела Карађорђеве, реконструкцију Масарикове и још неколико улица. За те пројекте биће издвојено 10 милиона евра ИЗ ЛОКАЛНОГ БУЏЕТА.

На блогу сам у више наврата  писао о томе како су такви пројекти, без детаљно испланираног саобраћаја након радова, направили велике проблеме у саобраћају.
О Карађорђевој сам писао овде.
O ул.Краља Александра сам писао овде.
Сви ти пројекти, од реконструкције трга па до измештања паркинга у Карађорђевој, помпезно су најављивани као пројекти који ће подићи ниво живљења у граду. Колико је подигнут тај ниво говори чињеница да су само станари Краља Александра, Сремске и Војводе Бране скупили више од 400 потписа због претварања двосмерне у једносмерну улицу. Сад нам се потпуно  затварање две улице у самом центру града за саобраћај моторних возила најављује као лепше и модерније. Са чије тачке гледишта и да ли су паре пореских обвезника могле другачије да се утроше покушаћу да разрешим у редовима испoд.

Кренућемо од епицентра града. На ,,велелепни трг“, за који они који су га пројектовали сами кажу да је копија трга у Копенхагену, наслања се двориште Bоксерског клуба ,,Мачва“ (тако га зову, иза зграде у Цара Душана 14). Ево слика тог дворишта из јануара месеца 2019.

Како је излазак из тог дворишта решен, противно саобраћајним прописима можете видети на сликама испод. (линија између кружног тока и пешачког прелаза мора бити пуна, јер се овако возачи директно из дворишта укључују у кружни ток) Поглед са ,,велелепног трга“ на двориште.Између је још једно трошно двориште, ваљда Цара Душана број 10.Поглед када се даље иде тргом.Поглед на двориште иза.Пре пар година реновирани хотел у стаклу и руине из дворишта, ,,уметност“ модерног и руралног.

Значи, градска власт се курчи копираним тргом (који, по мени, без зелених површина и није трг већ плато), на који се наслањају руине.

Иза тог дворишта се налази улица Краља Петра I. Поглед према Барама. Поглед према дворишту, где се види да би улица требала да изађе баш на кружни ток, који је наспрам солитера.У наставку улице, после укрштања са улицом Кнеза Лазара, одавно је требала бити пробијена улица која би се састављала са ул.Јосе Куртовића. Пошто немам дрон, ево на мапи града како то изгледа.

Зар онда није приоритетно да се реши каљуга у центру града, него затварање десног крака улице Трг ђачког батаљона? Зашто градска власт није уложила паре да се откупи земљиште од власника дворишта и улица Краља Петра I споји са Цара Душана? Тиме би се решило и парче слепе улице, које се нелогично зове исто ул.Др Андре Јовановића иако се укључује у ту улицу, где станари свакодневно имају проблема због паркирања бахатих возача, који би да возилом уђу у теретану на крају улице да би снажили своје тело на справама за вежбање, а превелик напор им је да пређу педесетак метара пешке.

Тако би се решили многи, многи проблеми. Зар спајање улица и решавање паркирања у центру  града са подземном гаражом (може и на розе), иначе раније планираном на делу трга, није логичније него затварање још једне улице и прављење пешачке зоне 50м од већ постојеће? Постоји ли уопште логично објашњење зашто се прави пешачка зона? ,,Пешаци се сударају у централној пешачкој зони, па им је неопходна још једна, зар се са слике не види?“

Ако Шабац нема широке тротоаре и паркове за шетање онда стварно не знам да ли живим у истом граду са градском влашћу. Осим тога, којом магијом ће саобраћај, који се једва одвија једносмерном улицом, нормално одвијати када се та улица претвори у двосмерну (леви крак ул.Трг ђачког батаљона)? Колико је пројектовано време чекања између 14 и 15 часова на укључење у Цара Душана: 5, 10, 20 минута? Је ли неко уопште излазио на лице места и видео свакодневне гужве, или су то опет мајстори компјутерске анимације прорачунали да гужви неће бити? Садашња паркинг места која се налазе на улици, ће се уклонити, АЛИ ГДЕ? Помиње се јавна гаража на две или три етаже код Великог парка (на саставу улица Нова 3 и парка), што значи да ће станари зграде у Трг ђачког батаљона 3 и 5 морати возила да остављају 200 метара од зграде, пошто им је иза зграде паркинг за органе Градске управе и МУП-а. На њиховом месту бих захтевао да се паркинг за органе управе измести управо у ту гражу, па када је то толико сјајно решење нека они пешаче тих 200 метара до посла. Да све буде лепше, Сремска улица је сада једносмерна од Ј.Веселиновића према ул.Трг ђачког батаљона, тако да ће морати од своје зграде да прођу кроз кружни ток код Дома ЈНА, уђу у Краља Александра, прођу кроз Војводе Бране и изађу на Сремску да би дошли до те гараже. Гужву у Војводе Бране, настале реконструкцијом Краља Александра, нећу да помињем, али препаковати калдрму у Сремској, а не препаковати у Војводе Бране, која на њу излази, то је ван сваке памети. Што се тиче градске тржнице, чекам да се градски урбаниста огласи и каже да је предвиђено да се достава робе из села и са кванташа врши хеликоптером.

Као што рекох, давно је требала бити пробијена улица од Краља Петра I до Кајмакчаланске, али комунисти нису хтели да плате реалну цену, колико чујем ни ,,демократе“, а у међувремену је ту никло неколико зграда (улица Јосе Куртовића директно удара на сиву и кућу поред ње). Не знам ни где станари из ове беж зграде десно имају предвиђен паркинг, али да се не понављам.

Како улица Јосе Куртовића изгледа можете видети на сликама испод (сликано 29.1.2019.). Сокак, није гарави већ блатњави,  којим се около излази на ул.Кнеза Лазара.

Е сад, колико чујем, градска власт је приликом реконструкције Кајмакчаланске хтела да споји ул.Јосе Куртовића и Кнеза Лазара, односно да се изађе на Краља Петра I, али је власник парцеле тражио неких 70000 евра (непроверена информација), због чега се од тога одустало. Зар онда није требало донети решење да је на том потезу читавом дужином забрањена градња, јер је ту планирана улица? Све зграде, од сиве куће на слици, преко зграде на ћошку Ј.Куртовића и па до ове две неизрађене зграде на сликама изграђене су после 2011., због чега се поставља питање ко им је дао дозволу за градњу ако не управо градска власт (и то ова тренутна)? Ако постоји план и понудите откуп по реалној тржишној вредности (плац са средствима за градњу, стан, или већ зависно од потреба), а власник парцеле тражи нереалну суму, забраните градњу на читавом потезу где је планирана улица, што је требало урадити и за време комуниста, па би до сада неко од наследника сигурно ,,легао на руду“ и продао плац. То није никакво уцењивање, то је ПЛАНИРАЊЕ.

Управо због несвесног обављања дужности од стране урбаниста настала је рак-рана овога града, а то је почетак улице Кнеза Лазара (бивша Моше Пијаде), јер су они дали дозволу за изградњу тржног центра ,,Тина“ и стамбене зграде са преко 25 станова и 12 локала (рађена је надоградња па не знам тачан број) на десној страни улице, уз неких 12 паркинг места, колико сам избројао иза рампе. Сви остали становници зграде, власници локала и посетиоци ПАРКИРАЈУ НА УЛИЦИ. Ако је према ,,Правилнику о општим правилима за парцелизацију, регулацију и изградњу“ дефинисано да ,,власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то – једно паркинг или гаражно место на један стан, када се у обзир узму и становници зграда у продужетку (после Илије Бирчанина) и становници зграда са леве стране, само тај део улице од 50-60м је у мањку са више од 30 паркинг места! Да би то ублажила, Градска управа је дала одобрење за обележавање паркинг места на десној страни, иако је ту првенствено стајао знак забране заустављања и паркирања! Писао сам о томе давно, али се нико до сада није огласио и објаснио ко је и на основу чега уклонио тај знак, због чега су возачи који долазе из Карађорђеве приморани да се крећу левом страном коловоза (слика испод).

Паралелна са улицом Јосе Куртовића је ,,улица“ Илије Бирчанина, под наводницима јер је тај сокак само асфалтиран, а ничим саобраћајно решен. Како та улица изгледа можете видети на сликама испод. (сликано 29.1.2019. у поподневном времену, возачи знају каква је гужва у радно време) Нису последице бомбардовања, да вас не буни…Снопови каблова виђани само по картон-насељима…

Значи са друге стране ове, не знам ни како да је назовем, ,,кинеске четврти“ (рецимо) треба да се гради шабачка верзија бечке Маријахилфер штрасе (Mariahilfer strasse). Хајде што је та бечка улица највећа трговачка улица у Аустрији, хајде што је дугачка 1.8км у односу на бедних стотинак метара Карађорђеве где хоће да је пресликају, хајде што је шира, хајде што том улицом прође 25-70 хиљада пешака, 6-16 хиљада возила и од 1000-3000 бицикала ДНЕВНО, док у Шапцу кроз тај део Карађорђеве евентуално прође у просеку десетина нижих вредности, за шта тачних података немамо јер бројање саобраћаја никада није вршено, али зар нису ови из СзС прозивали Вучића како прави Потемкинова села, за шта, наравно, имају пуно право? Али шта је ово ако није управо прави пример Потемкиновог села: сјајни излози и фасаде до Карађорђеве, а са друге стране блатњава дворишта и сметлишта? Да то онда није ,,мало“ лицемерно?

И уместо да главни урбаниста решава нагомилане проблеме настале несавесним обављањем дужности колега пре ње (успех једне генерације урбаниста мери се у следећој), она је почела да вежба планирање на грађанима Шапца, што се могло видети и из ,,пројеката“ у Краља Александра, Масариковој и Карађорђевој.

Шта се у Масариковој постигло постављањем бициклистичке стазе на тротоару са леве стране, забраном паркинга и провлачењем траке за бициклисте са десне? По мени се добило само ругло, јер већина бициклиста не користи стазу на левој страни, а возачи своја возила паркирају на тротоару са десне стране, што је, наравно, забрањено. И шта је онда (прећутно) решење? Па да ,,паук“ не носи паркирана возила на тротоару. Али бар смо здравији, јер хиљаде бициклиста пролази стазом и траком.

Приликом реконструкције Краља Александра неколико пута је мењан смер улице Милорада Шапчанина и знакова у Јанка Веселиновића, а никада није решено како бициклисти и мопедисти који иду од железничке станице да се укључе у обележене траке у Краља Александра, када им ниједан знак то не омогућава!
Што би се рекло, планирање звано ,,Ја ћу да ти се усерем у живот, а после ћу видети да ли нешто могу да исправим“.

Да су радови изведени без пројекта саобраћајног обезбеђења и да не постоји детаљни урбанистички план који ће вредети и за 5, 10, не дај Боже и 50 година, говори и то што се Масарикова реконструише, а Краља Александра ће након три године поново бити двосмерна за моторна возила. И не само то, него постаје ,,Савска авенија“, која ће спајати град са Старим градом и ,,Сава градом“, који тек треба да се гради (нешто као ,,Београд на води“). Пазите сад: улица која једва задовољава услов да буде двосмерна ће да буде ни мање, ни више, него АВЕНИЈА (по некој општој дефиницији авенија је репрезентативна и широка градска улица, оивичена са обе стране дрворедом)? Та ,,авенија“ се код пруге спаја са улицом Цара Душана (неко каже Савском, иако Цара Душана нигде нема прекид), односно њеним неуређеним наставком после кружног тока. Како та ,,улица“ изгледа можете видети на сликама испод.

Значи ,,авенија“ се укршта са неизрађеном улицом, чији становници још увек чекају Годоа. Мислим легализацију.

Примера има још, али ова три наведена у центру града и 200-300м око њега су сасвим довољна да се види како се ,,линч, силовање, насиље“ спроводи од стране градске власти над интелектом грађана. Како другачије објаснити да се нема пара за решавање каљуга у самом центру града, а има се пара за изградњу ,,Маријахилфер штрасе“? Како другачије објаснити да се не спајају улице чије је спајање најављено пре пар деценија, а неких и више (Краља Петра I и Јосе Куртовића, Занталијске и Проте Смиљанића, Мајора Гавриловића и Војводе Степе, итд.), којима би се у многоме решили саобраћајне гужве у граду, а одједном се има за затварање постојеће улице и изградњу нове пешачке зоне 50 метара од већ постојеће? Како другачије објаснити непостојање детаљног урбанистичког плана за ужи центар града, а постојање плана за ,,Савску авенију“ и ,,Сава град“? ,,Али, знате, неки власници захтевају баснословне суме, док на делу парцела нису решени власнички односи, тако да су нам заиста везане руке“, рећи ће политичари из власти. Можда јесу везане, али сигурно не онако како део грађана замишља.

А да управо речи Барбаре-распеваног бота најбоље описују понашање градоначелника и његове свите говори и чињеница да нас Зеленовић и остали свакодневно убеђују да је то за наше добро. Пазите: узмете паре од грађана, урадите пројекте без њихове сагласности (никаква анкета са грађанима на тим подручјима није вршена), чиме их затворите их у гето (одузимање слободе кретања грађанима који живе у центру града није ништа друго него гетоизација), и онда их убеђујете да су глупи јер не схватају да је то за њихово добро. Ако то није пишање по људском интелекту онда не знам шта је.

Да је постављање новог градског урбанисте била пропаст у најави, односно да се проблеми које су створили претходни корумпирани урбанисти неће решавати већ ће се само стварати нови, могло се видети из најаве градоначелника објављеној на његовој службеној Фејсбук страници 2015., у којој је навео: ,,Моје виђење развоја и политике Шапца у великој мери је везано за урбанизам. Пружам младим људима прилику да испоље стручност и креативност. Шабац је град нових идеја и постаје привлачан младима са озбиљним квалификацијама и богатим искуством. Мислим да је генерално, у Србији, потребан нов приступ и могућност да пружимо шансу новим људима. Захвалан сам Катарини Дубљанин и Милени Зиндовић што су прихватиле да се баве јавним послом којим се до сада нису бавиле, као ни остатак тима чије ћу чланове представити.“

Из претходног произилази да се градски урбаниста, Катарина Дубљанин, до Шапца није бавила планирањем урбаних насеља, због чега јој је као ,,младој“ дата прилика да испољи стручност и креативност. Ако јој тада градоначелник није рекао, могла је у свом решењу (уговору) о запослењу прочитати да је градски урбаниста у Шапцу, граду у Србији са богатом историјом и традицијом, које је неопходно поштовати приликом било какве промене изгледа града. Каква је онда креативност у копирању бечке Маријахилфер штрасе у Карађорђеву или ,,холандског модела“ у једносмерне улице због бициклиста? Каква је стручност у изради пројеката без комплетне саобраћајне документације, након чега се недељама врше ревизије саобраћајне сигнализације по улицама? Ако је већ наведено да се тим послом није бавила, зашто бар није изашла на интернет и видела баш на примеру Маријахилфер штрасе КАКО и КОЛИКО је трајала њена реконструкција? На сликама испод имате да је од почетка плана и одлуке о реконструкцији па до завршетка прошло скоро пет година, уз неколико анкета грађана и дебата по том питању! Значи не једна, већ неколико анкета: дијалог са грађанима, анкете станара на том подручју ПРЕ ИЗРАДЕ ПЛАНА, анкете преко интернета и уличне анкете грађана са урађеним предлогом плана.

Не кажем да процес код нас треба да траје пет година, јер Шабац није Беч (мада се по Шапцу често виђају регистарске таблице са обрнутим ,,М“), али ако ни у једном ,,пројекту“ није испоштована фаза анкетирања грађана, нити постоје било какви подаци о анализи саобраћаја, како градски урбаниста може да тврди да њен пројекат доприноси побољшању нивоа живљења у граду? А ако пројекат не служи тој основној сврси, чему онда служи осим трошењу пара тих истих грађана? ,,Ма где то, не би то нама Зелени никад урадио..“ Де, де, па зар опет ја да рушим Снешка?

Зеленовић жели да ,,Шабац буде леп, модеран и успешан европски град“ (исти извор као горе). Не СРПСКИ, већ ЕВРОПСКИ. С тим у вези је ангажовао и школског друга Игора Марсенића, који је направио мурал на згради Основног суда, о чему сам писао овде. Он је био и координатор пројекта приликом израде Трга ,,50 нијанси розе“, односно копије трга из Копенхагена (као што му је и мурал копија од неког другог уметника), а пошто се његова уметност није нешто примила код грађана Шапца Зеленовић га поставља за ,,министра за културу“ у Градској управи, како би грађанима, за њихове паре, објаснио да не могу да схвате те ванвременски окречене квадратиће и троуглове. Он је довео Мињу Богавац из Београда на чело Шабачког позоришта и Нелу Тонковић из Суботице на чело Шабачког музеја, јер су оне вероватно много стручније од било кога у Шапцу. Марсенић је заслужан и за преузимање организације Шабачког летњег фестивала (ШЛФ) од стране Миксер хауса. Мало ли је за школског друга?

Чесму Церским јунацима и погинулим Шапчанима, буквално угурану између зида Основног суда и спомен-фонтане, радили су тада несвршени архитекта Марко Гавриловић и вајарка Милена Обрадовић, из тада још увек нерегистрованог удружења ,,Комбинарт“. Хајде што чесма за ту сврху изгледа у најмању руку сиромашно, хајде и што више не ради него што ради, али како су од свих архитеката и неколико уметничких удружења баш несвршени архитекта и његово нерегистровано удружење (касније регистровано као ,,самоорганизована НЕФОРМАЛНА ГРУПА младих шабачких уметника, која се бави културним и уметничким активизмом“) добили да раде чесму у центру града? ,,Без икаквог конкурса, кажете? Ма немогуће, не би то Зелени никад урадио…“ Наравно да је урадио, и то уз подршку супруге (или тада веренице, небитно) Марка Гавриловића, која је као архитекта била запослена у Одељењу за урбанизам од стране бившег председника општине Милоша Милошевића, са којим је у родбинским везама. Да ли онда треба да чуди што је све послове тога типа, од сата на Тргу, преко комплетног уређења Великог парка, па до ,,интервенција“ у Шабачкој библиотеци и ван ње, под фаворизованим условима добило да ради управо удружење ,,Комбинарт“? ,,Комбинарт“ је уско повезан са удружењем ,,Вози улице“, које пропагира вожњу бицикла (то су они који нас годинама уче како бицикл треба возити и по тротоару, и у контра смеру једносмерне улице, и у пешачкој зони, јер ,,то је здраво“) и удружењем ,,Сачувајмо Дом ЈНА“ (они који су тражили да им град, значи опет грађани, реновира руиниран Дом ЈНА и преда на коришћење, како би они издавали простор и узимали себи паре), јер се Марко Гавриловић и још неколико имена појављују у сва три удружења, а води се и као портпарол дизајнерске фирме ,,Artytekt“. ,,Друг Маре“, како је конспиративно име Марка Гавриловића, са својим младим скојевцима од по четрдесетак година, увезан је са Марксистичко-Лењинистичко-Троцкистички оријентисаним организацијама попут ,,Маркс 21“ и ,,Не давимо Београд“, због чега се залаже за отварање музеја револуције у Шапцу, где се грађани још увек боре да поврате имовину отету од стране комуниста. Да се разумемо: Шабац, наравно, није само од нове робне куће до Поп Лукине и од железничке до Тркалишта, али свако ко је на власти или се о њу гребе некако баш у центру жели да остави свој траг, а ова паразитска секта је баш решила да остави траг, што Зеленовић свесрдно подржава, због чега бих могао да се кладим да су горе поменути сигурно нашли своје место у свим најављеним инфраструктурним ,,пројектима“. И шта кажете, Зелени вам није више тако ,,зелен“?

Осим њих, ту је и Асоцијација ,,Дуга“, НВО за ,,унапређење људских права лезбејки, геј мушкараца, бисексуалних и трансродних особа и њихових породица са посебним освртом на вишеструко вулнерабилне популације, младе, особе треће доби, особе које су на институционалном и бивше штићенике институционалног смештаја у системима социјалне заштите, здравства и правосуђа, кориснике психоактивних супстанци, особе које се баве сексуалним радом, младе у сукобу са законом и особе које живе са ХИВ/АИДС-ом, кроз смањење насиља и дискриминације, образовање, повећање безбедности, пружање подршке, економско оснаживање, родну равноправност и пружање здравствено-социјалних услуга“, како им на њиховој интернет страници пише. Председник управног одбора Асоцијације је Александар Прица, који је имао озбиљних проблема са законом и због пљачки бензинских пумпи и типовања кућа одлежао 4 године затвора. И баш та асоцијација организује трибине како да грађани утичу на дешавања у граду, за шта наравно добијају паре, јер Градска управа нема времена да тако нешто организује (читај: јер је мишљење грађана не интересује). Ту, наравно, не рачунам трибину организовану поводом реконструкције Сремске улице, јер је организована када су радови већ били у поодмаклој фази.

,,Још нам само црква фали…“, рећи ће неко. А не, не, не фали, ту је електронски билборд са бројачем верника, којим је Љуба ђакон употпунио ,,креативни хаос“ у центру града.

Све из претходна три пасуса испричао ми је двадесетак дана пре своје изненадне смрти Слободан Пеладић, председник Удружења ликовних стваралаца Шапца, који се против доминације и горе поменутих појава у граду свесрдно борио. Испричао ми је још неке ствари, које нажалост нисам забележио у меморији памћења. И ту вам је одговор на питање чији је град, ЕУропски и тотално модеран ЗЕЛЕНГРАД.

Сведоци смо да идиоти из СНС праве ,,лепши и старији“ Београд, стављајући ламинат на Калемегдан, ,,облутке“ уместо гранитне калдрме на Скадарлији (гранит продат Швеђанима, кажу, а и није рентабилан кад је издржао пар векова, бољи је ,,облутак“ који се поправља сваких пар месеци), од вековне тврђаве на раскршћу светова праве гондолу и центар вишемилионског града претварају у пешачку зону без икаквог плана. Или план ипак постоји?

Са друге стране, ако у слободном Шапцу, јединственом граду по много чему, о урбанистичком развоју одлучују дилетанти који се тим послом нису раније бавили, који приликом израде нових решења не поштују затечена, јер их култура и традиција не интересују, који не умеју да ураде пројекат са свим законским документима без додатне ревизије на терену, затим политичари који не могу да схвате да су сервис грађана, а не шалтерски радници тајкуна којима оверавају дозволе за градњу управо тамо где су градској власти ,,везане руке“, бахати партијски послушници који не врше никаква анкетирања грађана пре промене изгледа града, јер их мишљења грађана и приватних предузетника не интересују, и ,,бизнисмени“ чија је једина водиља зарада, макар отварали коцкарнице у споменицима културе, у чему је онда разлика од идиота из СНС-а? Искрено, ја је не видим.

Због тога бих вас питао оно са почетка текста: од чега смо ми грађани Шапца у ствари слободни?