Гледам божићну посланицу нашег патријарха. Позива на праштање и помирење свих народа који су некада живели у једној држави. Слушао сам то дуги низ година и од Патријарха Павла. Боље речено од кад знам за себе то слушам. Докле? Докле праштање и помирење када нестајемо као народ, а управо нас је то праштање и помирење довело до ивице постојања? О томе најбоље сведоче монструозни злочини које су починили Муслимани и Хрвати баш на тај најрадоснији православни празник, када су породице на окупу. Један од тих злочина описао је и Вук Драшковић, највећи љигавац у политици на овим просторима, а и шире, у својој књизи ,,Нож“, која је по изласку почетком осамдесетих била забрањена ,,због ширења верске и националне мржње и подривања братства и јединства наших народности“. Значи оних више од 500 Срба и Цигана закланих 6. и 7.јануара 1942. у селима Скакавац, Домачај лугу и Горњој Требињи, нису жртве, већ чувари братства и јединства.
Зашто су само српске жртве чувари братства и јединства? Зар Хрватима и Муслиманима после зверстава почињених у Првом светском рату на страни Аустроугарске нисмо дали шансу у првој Југославији? Зар нисмо као победници примили у своје окриље злочинце и губитнике? Како су нам се захвалили? Тако што су у другом светском рату побили 1.2-1.5 милиона Срба! И онда смо поново дали шансу у другој Југославији. Тито и комунисти су злочинце и губитнике пред крај рата примали у победничку војску, а Јасеновац, Јадовно, Паг и Козара се нису смели помињати. Све је то забетонирано како би се трагови монструозних злочина сакрили. Прва књига о геноциду над српским становништвом у НДХ ,,Магнум кримен“ (Велики злочин) Виктора Новака је цензурисана од стране комуниста и одмах по објављивању 1948. стављена на списак забрањених књига. Прво комплетно издање је објављено тек 2015.године, а на списку забрањених књига се у Ватикану налази и данас, јер показује везу римокатоличке цркве и усташких злочина. Уместо да је књига уврштена у обавезну лектиру деценијама су нас учили лажној историји. Учили су нас како се Мали Јожа спустио наћвама низ залеђен брег, а нису нас учили да су у Јасеновцу од Срба правили сапун. Све у циљу братства и јединства. И како се заврши то братство и јединство? Тако што је у ратовима деведесетих неколико десетина хиљада Срба побијено, а преко 500 000 расељено.
Докле то онда треба да ,,окрећемо и други образ“, како нам то православље налаже, када такво учење директно сузбија нагон за самоодржањем? Изгледа да су то схватили и у СПЦ, па је Лаврентије изјавио да ,,По јеванђељу није грех мањим злом спречити веће зло. Када видите човека да је пошао да убије двадесеторо, спречите га свим средствима, јер је мање зло убити онога који је пошао да убија, него дозволити да страдају невини. Више од тога, а ни мање од тога, црква не сме да каже о рату.“ То управо значи да је природно право човека да брани себе и своје достојанство, јер нигде није записано да је неко дужан да мирно слуша увреде, а камоли да мирно стоји у реду за клање, као затвореници у Јасеновцу. Зар није и сам Свети Никола на Првом васељенском сабору у Никеји, не могавши више да слуша Арију како хули Христа и Богородицу, опалио јеретику шамар? Православље јесте ,,блага“ вера, али то не значи да се у име православља сме дозволити вређање или уништавање живота. Самим тим нико нема право на опрост злочина, поготово тако монструозних какви су вршени над Србима, рецимо оних 1993. у Подрињу (ко има ,,јак стомак“ може погледати овде), јер ,,мајка може да испашта и опрашта за своју неизмерну материнску патњу, али не сме да опрости смрт свог детета, па тачно да и само дете опрости“ (,,Браћа Карамазови“).
Нажалост, последње две деценије највеће увреде и понижавања доживљавамо управо од представника власти из сопственог народа, који се клањају убицама српске деце и извињавају по околним земљама за злочине које Срби и нису починили, док се за злочине над Србима нико никада није извинио. Србија је јединствена земља у свету која нема регистар жртава, јер још увек нису пописане ни жртве из Другог светског рата, на основу којег би будуће генерације знале да рангирају непријатеље српског народа. Зато је за опстанак неопходно да се Срби врате коренима, свом језику и писму, и посебно својој историји, а не да и даље учимо нараштаје фалсификованој комунистичкој, по којој су ,,наша браћа“ и они који су деци секли главе, бацали увис и дочекивали их на бајонет.
Уместо неке своје ,,посланице“ завршио бих са одломком из књиге ,,Општа рехабилитација Србије“ Димитрија Ристевског:
,,На сам католички Божић каже инг.Владимир Лончар дотерали су 74 Србина из Липика и Пакраца и чим су их дотерали дочекао их је Љубо Милош и повикао: ,,Зашто баш ја морам све Србе побити?“ У том му је пришао усташки заставник и замолио за дозволу ,,да и он може једног Србина за Божић заклати“ и када му је Милош дозволио заставник Матковић је одабрао Јоцу Дивљака из Липика, одвео га до гомиле поубијаних Срба, повалио га на ту гомилу и живом му извадио срце, које нам је после показивао“. Међутим, није на томе стао већ је замолио за дозволу да још десетак Срба закоље, што му је Милош и дозволио.
Тог истог дана после божићног ручка, каже Драго Свјетличић, изашао је поручник Љубо Милош са још неколицином усташа, међу којима је био и један постарији кога су звали ,,Татек“, а који се са Павелићем вратио из емиграције. Требало је за лично задовољство ,,Татека“ изабрати једног Србина кога ће својеручно убити после божићног ручка. Постројили су 20 Срба испред канцеларије и ,,Татек“ је изабрао једног…(…)
Невероватно је колико се лако могу оборити све оптужбе против српског народа, само под једним условом: да човек нема жељу да после божићног ручка закоље једног Србина! Или другачије, свако ко Србе изједначава са Хрватима и Муслиманима, свако ко окривљује Србе за распад Југославије, свако ко оптужуе Србе за рат у Хрватској и БиХ и свако ко оптужује Србе за економске санкције, сасвим сигурно жели да закоље бар једног Србина после ручка!“
Браћо Срби и сестре Српкиње, нека су вам срећни и берићетни божићни и новогодишњи празници, и не заборавите историјско искуство: никада не окрећите и други образ, јер не само да ћете добити и по другом образу, већ ћете добити и пререзан врат.
