На данашњи дан 5.2.1994. године десио се масакр на Маркалама у Сарајеву, када је убијено 68 људи, а рањено 144. Масакр се десио између 12.10 и 12.15 сати, када је минобацачка граната промера 120 милиметара пала на препуну пијацу Маркале (у Хагу назван ,,Случај Маркале“). Сви западни медији су одмах навели Србе као ауторе овог напада, иако је Мајкл Роуз, тадашњи командант УНПРОФОР-а, у свом првобитном извештају навео да је граната испаљена са позиције под контролом Муслимана. Каснији и ,,темељитији“ извештај УНПРОФОР-а открио је ,,грешку“ у првобитним налазима. Република Српска је поводом тога од УНПРОФОР-а тражила оснивање истражног тима у коме би били заступљени припадници Војске Републике Српске и Армије Републике БиХ, међутим овај предлог је одбијен, тако да је Организација уједињених нација закључила ,,да је било немогуће одредити са које стране је граната испаљена“.
Димитрије Ристевски, пилот ЈНА у пензији, у својој књизи ,,Психолошка рехабилитација Србије“ на странама 61 и 62 о том догађају пише:
“Када се десила трагедија на Маркалама у председништву муслиманске Босне одржавао се концерт озбиљне музике. У току концерта, каже управник Камерног театра у Сарајеву Градимир Гојер, након што су га обавестили о трагедији, Алија Изетбеговић је дао знак да се концерт настави, а тако може да поступи само човек који је раније био упознат са оним што ће се раније десити на Маркалама. Планирати убиство 68 људи и рањавање 200, сазнати да је планирано извршено и наставити са уживањем у озбиљној музици ни по каквим критеријумима се не може назвати нормалним. Међутим, овде није реч само о душевној болести Изетбеговића, нити само о босанским муслиманима, већ је реч о душевној болести на глобалном плану. Јасуши Акаши, представник УН за Босну, са закашњењем од 26 месеци обавестио је светску јавност да су злочин на пијаци у Сарајеву извршили муслимани, забранили санитетским екипама УН да пружају помоћ и истражној екипи УН да установи ко је извршио злочин. Извештај о злочину благовремено је био достављен УН, а имала га је и већина новинара главних светских агенција. Иначе, злочин су припремили стручњаци америчке ЦИА-е и стручне службе западних земаља присутних у Босни, а гранате је испалила муслиманска војска са крова суседне зграде. Руски обавештајци за припрему злочина су сазнали осам дана раније и о томе обавестили Хрвате, Немце и Американце, а француски војни истражни тим је установио да је ,,све до јуна 1995.године снајперска ватра усмеравана према цивилима у Сарајеву долазила са положаја муслиманске војске, која је намерно гађала припаднике свог народа“.
(…) Покренути свет и УН да сатанизују српски народ и заводити економске санкције Србији ради рата у Босни, кога су изазвали Ватикан, Немачка и САД, и ради злочина у Босни, које су вршили муслимани, јесте болестан начин реаговања, независно од чињенице што је у томе учествовао сав свет.“
А део тог света (НАТО) је због овог и злочина од 28.8.1995. на истој пијаци (случај назван ,,Пијаца Маркале“) бомбардовао Републику Српску.
У јануару 2003. године, у процесу против генерала Станислава Галића, Хашки трибунал је на основу изузетно сумњивог вештачења закључио да је су масакр починиле снаге Војске Републике Српске и осудиле Галића на доживотну робију. У том вероватно диригованом вештачењу неки од пет ,,могућих српских положаја са којих је испаљена граната“ били су у шуми, а сваком ко се иоле разуме у војску познато је да минобацач не може да дејствује из шуме, јер постоји могућност да гране активирају гранату. Осим тога, због околних вишеспратница које окружују пијацу Маркале није било могуће да граната под таквим углом стигне са српских положаја и падне између тезги, а да не закачи кров изнад тезге. Међутим, они који су били у рату, прво по чему су могли наслутити да се ради о исценираном злочину био је број жртава, јер је немогуће да од једне минобацачке гранате 120мм погине и буде израњаван толики број људи, па да је била и атомска минобацачка. О томе је сведочио и пуковник Андреј Демуренко, начелник штаба једног сектора УНПРОФОР-а и командант руског батаљона: ,,Било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе, а друге две нису никога ни огребале“. Да је злочин био исцениран од стране муслиманске стране у Хагу је 2015. на суђењу ген.Ратку Младићу потврдио и заштићени сведок под ознаком ГРМ-116.
Исценирани злочин на пијаци Маркале био је само увод у низ намештаљки којима ће се сатанизовати српски народ: Тузланска капија, Маркале 2, Рачак…
