Opel Astru sam nakon izlaska sa VMA provozao samo jednom do “Intereksa“, radi nabavke, i pošto je bilo traumatično iskustvo kako za decu tako i za mene voziti auto sa kvačilom sa jednom nogom odmah po izlasku iz banje u novembru 2011. dao sam je u oglase.
Cenio sam je 2500 evra, javio se lik i odmah ponudio 2000 i pošto je registracija isticala za sedam dana ja sam je za toliko i prodao. Odmah to veče, petak je bio, u oglasima sam naleto na Renoa Senik automatika, oglas je tek bio postavljen. Nisam se mnogo dvoumio, bilo mi je samo važno da je automatik i da je mini-ven, i ujutru sam kontaktirao prodavca. Rekao mi je da sačekam samo da popravi ventilator od grejanja u kabini i da će se javiti za par dana, što je i uradio. Odmah sam sa drugarom zapucao u Kucuru gde se auto nalazio. Čovek nas je sačekao na nekoj raskrsnici da ne bi zalutali, otišli smo kući, ja sam seo u Reno i provozao 300 metara nakon čega smo se dogovorili da ga od cene od 3500 evra kupim za 3250. Moglo je to još da “kliza“, ali nisam hteo da gubim vreme jer tada nisam imao protezu pa mi je kretanje na štakama bilo baš naporno. Otišli smo i pozavršavali papire, ja sam uzeo probne tablice i seo. Drugar koji je išao sa mnom gledao me je u čudu pitajući ko će da vozi. Rekoh mu da ću ja voziti. Samo sam jednom vozio automatika ranije, i to pre dvadesetak godina, ali sam kao saobraćajac u vojsci vozio sve osim aviona i podmornice, tako da sam smatrao da mi neće biti teško da vozim i tog Renoa. Odgovarao me je plašeći se kako ću da vozim pošto mi tada leva ruka nije uopšte bila funkcionalna i šaka mi se nalazila u ortozi da ne bi visila. Ne mogu da kažem da i ja nisam razmišljao o tome, ali želja za samostalnim kretanjem je bila jača i ja uđoh u kola i kretoh.
Posle par stotina metara sam već vozio kao da sam se rodio u njemu, jer je vožnja sa automatskim menjačem dosta lakša i komfornija od vožnje vozila sa manuelnim menjačem. Drugara sa Jugom više nisam ni video u retrovizoru pa sam svratio na pumpu da naspem goriva i da ga sačekam. Čudio se kako vozim kada sam prvi put seo u ta kola. Na raskrsnici u Rumi gužva, kolona do nadvožnjaka, jedan semafor prođe, drugi semafor i tek na trećem semaforu dođoh na red za prolazak jer je ispred mene bilo samo jedno vozilo. Upali se zeleno krene taj ispred mene i odjednom stane u sred raskrsnice. Ja sviram, on se jedva vuče, ali nekako prođe. Samo što sam ja izašao iz raskrsnice zaustavi me policajac na proširenju sa druge strane semafora. “Dobar dan“, dobar dan. “Znate li zašto sam vas zaustavio?“, ne. “Zato što ste prošli na žuto svetlo.“ ??? Kakvo žuto, pa ja sam dok je bilo zeleno ušao u raskrsnicu, nisam mogao ostati u raskrsnici, morao sam da prođem. I zašto nije zaustavio onu budalu koja je stajala u raskrsnici nego mene? Pitao sam ga da li uopšte zna da radi svoj posao jer ne zna da odredi ko je prekršaj napravio. Videvši da nemam nameru da se “učipim“ za prečnjak ili nešto drugo vratio mi je dokumenta i ja sam prošao dok se drugar koji je u međuvremenu stigao smejao u kolima misleći da me je policija zaustavila zbog prebrze vožnje.
Odmah po dolasku sam nazvao drugara iz kluba koji je automehaničar i bavio se ugradnjom plina, tako da sam i to završio u isto vreme kada i registraciju. Sa plinom i registarcijom me je koštao okruglo 4000 evra. Bio sam presrećan što više nisam morao da čekam taksiste koji stižu za 5 minuta koji se razvuku na 15-20. Nisam nikada vozio Renoa, ali ovaj mi je nekako zbog visine “legao“ jer nisam morao da ležem kao u putničko vozilo nego samo da “nasednem“ na dovoljno visoko sedište. Ponovo sam bio mobilan i to je ono što je bilo najvažnije. Uradio sam i servis u PSC “Vuković“ u Šapcu koji je ovlašćeni serviser za Reno i Dačiju. Kada sam tražio da se uradi servis i na menjaču samo su mi rekli da “ima dovoljno ulja“. Auto sam kupio sa nekih 130 000km na satu i hteo sam da uradim i servis menjača jer nisam u servisnoj knjižici mogao da nađem kada je i da li je uopšte rađen. Na moje zaprepašćenje u servisu su mi rekli da servis automatskih menjača NE RADE!
Probao sam kod nekih lokalnih mehaničara da to završim ali niko nije imao pumpu kojom bi novo ulje dosuo u menjač jer su mi rekli da su i odlivni i dolivni čep na dnu menjača U ISTOM NIVOU, tako da se bez te ručne pumpe ne može ulje da se naspe bez skidanja menjača. Onda sam se preko Fejsbuka prvi put obratio zatupniku Reanoa za Srbiju i odgovor koji sam dobio možete videti na slici.
Bezuspešno sma pokušavao da im objasnim da u njihovom OVLAŠĆENOM SERVISU u Šapcu to ne može da se uradi. Nakon toga sam zvao servise koje su mi naveli u odgovoru i od oba servisa dobio informacije da to može da se uradi, ali da nemaju vremena (???) i da ja to vozim dok ne otkaže, a da posle uzmem drugi menjač (???!!!). Nisam mogao da verujem: pa zašto postoje ovlašćeni servisi kada ne rade OSNOVNO ODRŽAVANJE vozila sa automatskim menjačem? Na internetu sam našao i firmu “Automatski menjači Sopot“ koji su radili servis, ali je skidanje i vraćanje menjača bilo 200 evra, a svi ostali delovi i popravke su se obračunavali posebno. Kada sam ih pitao koliko može da košta servis odgovorili su mi od 350 do 500 evra. U ostalim servisima koji su radili cene su bile još skuplje, od 800 pa do 1500 evra. Niko, ali niko od njih nije rekao da se prvo uradi dijagnostika pa da se onda formira cena. Niko. Meni je sve to bilo abnoramalno skupo i ja sam odustao od servisa.
I onda, kako to već biva, menjač je počeo da se bataljuje u 2013: počeo je da trza i Senik je počeo da troši 14-15 litara plina. Posle silnog zvanja ostale su dve solucije: ili da teram vozilo na servis u Sopot, što bi možda bilo najbolje rešenje, ili da po preporuci zamenim kompletan menjač polovnim. Našao sam nekog lika koji u Rumi rastura Senike i koji mi je za 450 evra garantovao da će staviti menjač koji je prešao manje od 100 000km i dati šest meseci garanciju na taj menjač koji ugradi. Šta ću, kud ću, zagovorim ja zamenu menjača za desetak dana jer nije mogao ranije. Međutim lik se ne javi za tih desetak dana, ja nazovem on se ne javlja na telefon. Iznerviram se, uzemem od nekog ortaka broj od servisa “Mišika“ u Temerinu i odem odmah sledeći dan. Servis “Mišika“ je bio poznat još u vreme SFRJ kao servis za automatske menjače, ali je Mišika negde 2010- ili 2011. umro, pa je posao nastavio njegov radnik Robert, takođe Mađar. Odem ja, dečko dvadeset i kusur godina, stavi neki aparat za dijagnostiku i kaže da je otišao senzor menjača koji sa zamenom košta 70 evra. Ja poludeo jer sam jedva skupio onih 450 evra koje sam trebao da dam za zamenu menjača. Pitam ga za zamenu ulja i on mi objasni kako se zamena vrši i da bez skidanja ne može svo ulje da se istoči i to ne samo kod Renoa nego kod bilo kog novijeg auta. Koliko takav servis košta, reče još 70 evra. I eto, popravka i servis koštaju 140 evra, sa dijagnostikom, a na neviđeno je bilo ponuda i do 1500 evra. Kažem mu ja da naruči taj senzor, on resetuje elektroniku da ukloni greške koje su se u međuvremenu pojavile i ja se vratim kući sa sasvim drugim autom. Auto ide, normalno prebacuje brzine, potrošnja se vratila na oko 9 litara plina. Robert je rekao da će tako biti, ali samo privremeno, jer će se pojaviti isti simptomi posle par hiljada kilometara, kako je i bilo. Vidim ja prolazi vreme, on se ne javlja za senzor. Nazovem ga posle par meseci, on kaže da niko od ovlašćenih snabdevača ne može da nabavi senzor i da dođem da ugradi neki polovni za 15 evra. Ne vredi, Senik ponovo podigao potrošnju i ponovo trza kad prebacuje brzine. U međuvremenu sam i ja tražio taj deo, ali zaista niko nije mogao da ga nabavi, bio sam i u servisno prodajnom centru Renoa pre Bijeljine gde su mi pokazali da u programu ima slika dela i kataloški broj, ali da nema cene što znači da ga nema u ponudi. Ništa tu meni nije bilo jasno…Ponovo sam se obratio Renou Srbija i dobio sledeći odgovor:
Taj reparirani menjač koji nude kao rešenje košta od 1800 evra do 3200, podatke sam dobio od Mike Vukovića, vlasnika PSC “Vuković“. Za ovo drugo nisam mogao da verujem da me upućuju na druge servise a da ne prihvataju bilo kakvu odgovornost za svoja vozila sa automatskim menjačem. I ne razumem u čemu je tu pomoć?
Otišao sam kod Roberta koji mi je stavio taj polovan senzor i zamenio negde oko 5,5 litara ulja od 8 koliko ide u menjač. Platio sam i ponovo se vratio sa drugim autom, Senik je ponovo plivao po putu. Nakon nekoliko dana javljaju se iz PSC “Vuković“ i kažu da su uspeli da nađu senzor preko Slovenaca iz Novog mesta i pitaju da li da naruče. Rekao sma im da naruče i posle nekih sedam dana sam otišao da stave taj novi senzor, a Robertov polovni sam ostavio u rezervi. Senzor je koštao 47 evra i sa zamenom je bio oko 7000 dinara. Zamena je trajala par sati jer je morao menjač da se ohladi, tako da sam u razgovoru sa vlasnikom i komercijalistima u PSC “Vuković“ saznao sledeće:
– Reno isporučuje vozila sa automatskim menjačem ISKLJUČIVO PO PORUDžBINI, jer nema svoje menjače.
– U slučaju kvara u garantnom roku auto se vozi za Francusku gde se menja menjač, tako su mi rekli-MENJA, ne popravlja, jer u Srbiji niko od mehaničara nije obučen za rad sa automatskim menjačima.
– U Srbiji niko od mehaničara nije obučen za rad sa automatskim menjačima jer Reno nikada u Srbiji nije organizovao bilo kakvu obuku za mehaničare.
– Samim tim OVLAŠĆENI SERVISI ne izvršavaju obaveze osnovnog održavanja automatskih menjača koje su im navedene u servisnim uputstvima čak ni u garantnom roku. (Ovo je moj zaključak, jer ako nemaju tu pumpicu potrebnu za ubacivanje ulja pod pritiskom u menjač onda ulje ne mogu ni da zamene).
– U slučaju popravke u vangarantnom roku vidite kako sam ja prošao: uputiće vas da problem rešavate samostalno, a i kada nađete nekog da problem otkloni ne možete očekivati da ćete preko ovlašćenih servisera moći da nabavite deo. Zašto je to tako? Reno je dužan da proizvodi i nabavlja delove 10 godina od kraja prestanka proizvodnje tog modela. Ako se moj Senik proizvodio od 2000.-2004. godine to bi značilo da ovlašćeni servisi, ili uvoznici, ili distributeri (svi su za nešto navodno ovlašćeni), moraju da do 2014. taj senzor koji mi je trebao da imaju na stanju ili mogućnost da ga iz nekog centralnog magacina nabave u vrlo kratkom vremenu, što znači da u Srbiji ni ta sopstvena pravila poslovanja ne poštuju.
Da ne bih dalje dužio poenta je sledeća: po meni niko, ali NIKO, ne bi mogao da se zove ovlašćenim serviserom ko ne radi kompletnu gamu vozila, u šta naravno spadaju i vozila sa automatskim menjačem. Zašto kod nas postoje te tržišne inspekcije ili ta zajednica uvoznika vozila, odnosno ko njima uopšte daje tu oznaku ovlašćenog servisera ne znam, ali smatram da je za jednu tako renomiranu firmu kao što je Reno ovo što sam preživeo sa njihovim vozilom izuzetna sramota. Zbog toga ne preporučujem uzimanje Renoovih vozila sa automatskim menjačem ni pod tačkom razno, bar dok se na tržištu nešto ne promeni. I ja ću čim budem došao do para prodati Senika i uzeti vozilo koje u svojoj servisnoj mreži ima i održavanje automatskih menjača.
