Опел Астру сам након изласка са ВМА провозао само једном до “Интерекса“, ради набавке, и пошто је било трауматично искуство како за децу тако и за мене возити ауто са квачилом са једном ногом одмах по изласку из бање у новембру 2011. дао сам је у огласе.
Ценио сам је 2500 евра, јавио се лик и одмах понудио 2000 и пошто је регистрација истицала за седам дана ја сам је за толико и продао. Одмах то вече, петак је био, у огласима сам налето на Реноа Сеник аутоматика, оглас је тек био постављен. Нисам се много двоумио, било ми је само важно да је аутоматик и да је мини-вен, и ујутру сам контактирао продавца. Рекао ми је да сачекам само да поправи вентилатор од грејања у кабини и да ће се јавити за пар дана, што је и урадио. Одмах сам са другаром запуцао у Куцуру где се ауто налазио. Човек нас је сачекао на некој раскрсници да не би залутали, отишли смо кући, ја сам сео у Рено и провозао 300 метара након чега смо се договорили да га од цене од 3500 евра купим за 3250. Могло је то још да “клиза“, али нисам хтео да губим време јер тада нисам имао протезу па ми је кретање на штакама било баш напорно. Отишли смо и позавршавали папире, ја сам узео пробне таблице и сео. Другар који је ишао са мном гледао ме је у чуду питајући ко ће да вози. Рекох му да ћу ја возити. Само сам једном возио аутоматика раније, и то пре двадесетак година, али сам као саобраћајац у војсци возио све осим авиона и подморнице, тако да сам сматрао да ми неће бити тешко да возим и тог Реноа. Одговарао ме је плашећи се како ћу да возим пошто ми тада лева рука није уопште била функционална и шака ми се налазила у ортози да не би висила. Не могу да кажем да и ја нисам размишљао о томе, али жеља за самосталним кретањем је била јача и ја уђох у кола и кретох.
После пар стотина метара сам већ возио као да сам се родио у њему, јер је вожња са аутоматским мењачем доста лакша и комфорнија од вожње возила са мануелним мењачем. Другара са Југом више нисам ни видео у ретровизору па сам свратио на пумпу да наспем горива и да га сачекам. Чудио се како возим када сам први пут сео у та кола. На раскрсници у Руми гужва, колона до надвожњака, један семафор прође, други семафор и тек на трећем семафору дођох на ред за пролазак јер је испред мене било само једно возило. Упали се зелено крене тај испред мене и одједном стане у сред раскрснице. Ја свирам, он се једва вуче, али некако прође. Само што сам ја изашао из раскрснице заустави ме полицајац на проширењу са друге стране семафора. “Добар дан“, добар дан. “Знате ли зашто сам вас зауставио?“, не. “Зато што сте прошли на жуто светло.“ ??? Какво жуто, па ја сам док је било зелено ушао у раскрсницу, нисам могао остати у раскрсници, морао сам да прођем. И зашто није зауставио ону будалу која је стајала у раскрсници него мене? Питао сам га да ли уопште зна да ради свој посао јер не зна да одреди ко је прекршај направио. Видевши да немам намеру да се “учипим“ за пречњак или нешто друго вратио ми је документа и ја сам прошао док се другар који је у међувремену стигао смејао у колима мислећи да ме је полиција зауставила због пребрзе вожње.
Одмах по доласку сам назвао другара из клуба који је аутомеханичар и бавио се уградњом плина, тако да сам и то завршио у исто време када и регистрацију. Са плином и регистарцијом ме је коштао округло 4000 евра. Био сам пресрећан што више нисам морао да чекам таксисте који стижу за 5 минута који се развуку на 15-20. Нисам никада возио Реноа, али овај ми је некако због висине “легао“ јер нисам морао да лежем као у путничко возило него само да “наседнем“ на довољно високо седиште. Поново сам био мобилан и то је оно што је било најважније. Урадио сам и сервис у ПСЦ “Вуковић“ у Шапцу који је овлашћени сервисер за Рено и Дачију. Када сам тражио да се уради сервис и на мењачу само су ми рекли да “има довољно уља“. Ауто сам купио са неких 130 000км на сату и хтео сам да урадим и сервис мењача јер нисам у сервисној књижици могао да нађем када је и да ли је уопште рађен. На моје запрепашћење у сервису су ми рекли да сервис аутоматских мењача НЕ РАДЕ!
Пробао сам код неких локалних механичара да то завршим али нико није имао пумпу којом би ново уље досуо у мењач јер су ми рекли да су и одливни и доливни чеп на дну мењача У ИСТОМ НИВОУ, тако да се без те ручне пумпе не може уље да се наспе без скидања мењача. Онда сам се преко Фејсбука први пут обратио затупнику Реаноа за Србију и одговор који сам добио можете видети на слици.
Безуспешно сма покушавао да им објасним да у њиховом ОВЛАШЋЕНОМ СЕРВИСУ у Шапцу то не може да се уради. Након тога сам звао сервисе које су ми навели у одговору и од оба сервиса добио информације да то може да се уради, али да немају времена (???) и да ја то возим док не откаже, а да после узмем други мењач (???!!!). Нисам могао да верујем: па зашто постоје овлашћени сервиси када не раде ОСНОВНО ОДРЖАВАЊЕ возила са аутоматским мењачем? На интернету сам нашао и фирму “Аутоматски мењачи Сопот“ који су радили сервис, али је скидање и враћање мењача било 200 евра, а сви остали делови и поправке су се обрачунавали посебно. Када сам их питао колико може да кошта сервис одговорили су ми од 350 до 500 евра. У осталим сервисима који су радили цене су биле још скупље, од 800 па до 1500 евра. Нико, али нико од њих није рекао да се прво уради дијагностика па да се онда формира цена. Нико. Мени је све то било абнорамално скупо и ја сам одустао од сервиса.
И онда, како то већ бива, мењач је почео да се батаљује у 2013: почео је да трза и Сеник је почео да троши 14-15 литара плина. После силног звања остале су две солуције: или да терам возило на сервис у Сопот, што би можда било најбоље решење, или да по препоруци заменим комплетан мењач половним. Нашао сам неког лика који у Руми растура Сенике и који ми је за 450 евра гарантовао да ће ставити мењач који је прешао мање од 100 000км и дати шест месеци гаранцију на тај мењач који угради. Шта ћу, куд ћу, заговорим ја замену мењача за десетак дана јер није могао раније. Међутим лик се не јави за тих десетак дана, ја назовем он се не јавља на телефон. Изнервирам се, уземем од неког ортака број од сервиса “Мишика“ у Темерину и одем одмах следећи дан. Сервис “Мишика“ је био познат још у време СФРЈ као сервис за аутоматске мењаче, али је Мишика негде 2010- или 2011. умро, па је посао наставио његов радник Роберт, такође Мађар. Одем ја, дечко двадесет и кусур година, стави неки апарат за дијагностику и каже да је отишао сензор мењача који са заменом кошта 70 евра. Ја полудео јер сам једва скупио оних 450 евра које сам требао да дам за замену мењача. Питам га за замену уља и он ми објасни како се замена врши и да без скидања не може сво уље да се источи и то не само код Реноа него код било ког новијег аута. Колико такав сервис кошта, рече још 70 евра. И ето, поправка и сервис коштају 140 евра, са дијагностиком, а на невиђено је било понуда и до 1500 евра. Кажем му ја да наручи тај сензор, он ресетује електронику да уклони грешке које су се у међувремену појавиле и ја се вратим кући са сасвим другим аутом. Ауто иде, нормално пребацује брзине, потрошња се вратила на око 9 литара плина. Роберт је рекао да ће тако бити, али само привремено, јер ће се појавити исти симптоми после пар хиљада километара, како је и било. Видим ја пролази време, он се не јавља за сензор. Назовем га после пар месеци, он каже да нико од овлашћених снабдевача не може да набави сензор и да дођем да угради неки половни за 15 евра. Не вреди, Сеник поново подигао потрошњу и поново трза кад пребацује брзине. У међувремену сам и ја тражио тај део, али заиста нико није могао да га набави, био сам и у сервисно продајном центру Реноа пре Бијељине где су ми показали да у програму има слика дела и каталошки број, али да нема цене што значи да га нема у понуди. Ништа ту мени није било јасно…Поново сам се обратио Реноу Србија и добио следећи одговор:
Тај репарирани мењач који нуде као решење кошта од 1800 евра до 3200, податке сам добио од Мике Вуковића, власника ПСЦ “Вуковић“. За ово друго нисам могао да верујем да ме упућују на друге сервисе а да не прихватају било какву одговорност за своја возила са аутоматским мењачем. И не разумем у чему је ту помоћ?
Отишао сам код Роберта који ми је ставио тај полован сензор и заменио негде око 5,5 литара уља од 8 колико иде у мењач. Платио сам и поново се вратио са другим аутом, Сеник је поново пливао по путу. Након неколико дана јављају се из ПСЦ “Вуковић“ и кажу да су успели да нађу сензор преко Словенаца из Новог места и питају да ли да наруче. Рекао сма им да наруче и после неких седам дана сам отишао да ставе тај нови сензор, а Робертов половни сам оставио у резерви. Сензор је коштао 47 евра и са заменом је био око 7000 динара. Замена је трајала пар сати јер је морао мењач да се охлади, тако да сам у разговору са власником и комерцијалистима у ПСЦ “Вуковић“ сазнао следеће:
– Рено испоручује возила са аутоматским мењачем ИСКЉУЧИВО ПО ПОРУЏБИНИ, јер нема своје мењаче.
– У случају квара у гарантном року ауто се вози за Француску где се мења мењач, тако су ми рекли-МЕЊА, не поправља, јер у Србији нико од механичара није обучен за рад са аутоматским мењачима.
– У Србији нико од механичара није обучен за рад са аутоматским мењачима јер Рено никада у Србији није организовао било какву обуку за механичаре.
– Самим тим ОВЛАШЋЕНИ СЕРВИСИ не извршавају обавезе основног одржавања аутоматских мењача које су им наведене у сервисним упутствима чак ни у гарантном року. (Ово је мој закључак, јер ако немају ту пумпицу потребну за убацивање уља под притиском у мењач онда уље не могу ни да замене).
– У случају поправке у вангарантном року видите како сам ја прошао: упутиће вас да проблем решавате самостално, а и када нађете неког да проблем отклони не можете очекивати да ћете преко овлашћених сервисера моћи да набавите део. Зашто је то тако? Рено је дужан да производи и набавља делове 10 година од краја престанка производње тог модела. Ако се мој Сеник производио од 2000.-2004. године то би значило да овлашћени сервиси, или увозници, или дистрибутери (сви су за нешто наводно овлашћени), морају да до 2014. тај сензор који ми је требао да имају на стању или могућност да га из неког централног магацина набаве у врло кратком времену, што значи да у Србији ни та сопствена правила пословања не поштују.
Да не бих даље дужио поента је следећа: по мени нико, али НИКО, не би могао да се зове овлашћеним сервисером ко не ради комплетну гаму возила, у шта наравно спадају и возила са аутоматским мењачем. Зашто код нас постоје те тржишне инспекције или та заједница увозника возила, односно ко њима уопште даје ту ознаку овлашћеног сервисера не знам, али сматрам да је за једну тако реномирану фирму као што је Рено ово што сам преживео са њиховим возилом изузетна срамота. Због тога не препоручујем узимање Реноових возила са аутоматским мењачем ни под тачком разно, бар док се на тржишту нешто не промени. И ја ћу чим будем дошао до пара продати Сеника и узети возило које у својој сервисној мрежи има и одржавање аутоматских мењача.
