– Мама…
– Молим?
– Дођи, желим нешто да ти кажем.
– Шта је??? Реци ми шта је? Шта се десило? Јеси ли трудна? Трудна си? Па рекла сам ти да пазиш! Побогу…
– Мама, нисам трудна.
– Ниси? Шта је онда? Шта је било? Полупала си очева кола? Је ли то? Колико? Дај да идемо да видимо…
– Мајка, нисам полупала кола.
– Па шта је, што не говориш више, ниси болесна, ниси, лепо сам те васпитала, не крећеш се у таквом друштву, знам да ниси болесна, али није у реду да ово радиш својој мајци, што нећеш да кажеш шта је било…
– Мајка…
– …живце ми покида, ја само радим и радим, није то у реду, ниси никада разговарала са мном, а сада овако одједном, није, није то у реду…
– МАМА! Ако престанеш, рећи ћу ти.
– …
– Заљубила сам се.
– ???? Шта?
– Заљубила сам се.
– Ти ниси нормална тако да ми кажеш, видиш да ми сузе кренуше, тако ме припремиш, ја све мислим нешто страшно…
– Хтела сам да ти кажем, али ми ниси дозволила.
– А у кога?
– Па…не знаш га. Он је из Шапца.
– Како? Па је л’ ниси у вези са оним…оним…знаш…
– Јесте, са Драганом, али…десило се. Ионако се са њим виђам једном месечно. Нешто као платонски, неће га баш погодити. Са Драганом сам и била само због Мирка.
– Знам да си волела Мирка…и да си пуно патила…али рекла сам ти већ одавно да те је волео до сада би се вратио. И добро је што си се заљубила, пре ћеш га заборавити…Али ниси требала тако да ме испрепадаш, умало ми срце није отказало.
– Нисам те мама ја препала, сама си се испрепадала. Хтела сам да ти кажем нешто о њему.
– Реци.
– Он је диван, али је старији од мене.
– Колико?
– Мало је млађи од тебе.
– Ожењен је, је л’ да? Сигурно је ожењен, а ако није онда није нормалан што се није оженио до сада. Завео те, је л’ да? Мора да ти је напричао свашта, реци ми ко је, наћи ћу га, има очи да му ископам!
– Мама, смири се, није ожењен, разведен је одавно. И није он мене завео него ја њега. Мислим, обоје смо…
– Ти њега? Зашто побогу, имаш толико лепих младих момака овде код нас?
– Не знам, тако се једноставно десило, као у филмовима, упознала нас је моја другарица и некако се одмах осетило.
– Има ли деце?
– Има…троје.
– Троје? Машала. И ти му требаш да гајиш његову децу?
– Не, кћерке су му већ велике, а клиња треба да крене у школу, живе са мајком. Он живи сам.
– Ћеро, то ти је мач са две оштрице, паметна си, немој да те лаже и нахватава на разна обећања, само хоће да те искористи…
– Не брини, рекао је да би и он волео да има још деце са неким са ким би могао да их гаји. Знаш да волим децу и да никада не бих била са неким ко их не воли.
– И о деци сте причали? Па кад пре? Па, мислим…где…како…
– Предложио је да пређем код њега да живим.
– Он је предложио…Шта? …И ти си наравно рекла да ћеш размислити?
– Нисам, рекла сам да ћу се преселити код њега чим завршим обавезе овде. Ево ти слика од пре неко вече.
– ??????????????…..Е…стварно је леп, лагала бих ако кажем нешто друго. А ти си као анђео. Лепи сте, али од лепоте се не живи.
– Не брини мама, он има примања са којима можемо да живимо да ја и не радим, али наравно да ћу видети неки посао. Он је мајор у пензији.
– Чекај…Како у пензији? Рекла си да је млађи од мене, а ја имам још петнаестак година да радим до пензије?
– Он је био рањаван два пута током рата и после је отишао у инвалидску пензију.
– Значи инвалид? А шта му фали?
– Нога.
– Сироти човек. Како је остао без ноге?
– Ногу је изгубио на мотору прошле године.
– Штааа?? Како? Па рекла си…Како…Како на мотору…???
– Мама, он је био ратни инвалид и у пензији када је настрадао. Прошле године је нека жена прешла на његову страну са колима и ударила га на мотору тако да су после морали да му ампутирају ногу.
– Па…па…Свашта, није му било довољно што се читав вратио из рата, морао је да седне на мотор. Зато ја теби никада нисам дала да се возиш на мотору!
– Смири се мама, покретан је, ово је сликано у кафићу, није везан за колица.
– ……..Ти мора да се шалиш…Или хоћеш да ме убијеш. То је. Нема шта друго. Ја да се смирим??!!?? Једва сам те спасла када си у осмом разреду побегла и хтела да се удаш и сада ми враћаш!
– Прва година, није осми разред. И ниси ме ти спасла.
– Ма ућути! Прва година? Какве везе има? Била си малолетна, још си мирисала на ,,Косили“. Зашто? Шта сам ја Богу згрешила? Зар поред свих момака који ти се удварају не можеш да нађеш неког за кога би се удала и родила му децу, да будем баба док сам колико толико здрава? Стално кукаш за тим Мирком, па што ниси са њим? Шта је то у теби да не можеш да будеш само са једним мушкарцем и да њега волиш?
– Нашла сам мама, то и хоћу да ти кажем. Нашла сам некога кога бих могла да волим и да му родим децу. Он је најпоштенији мушкарац кога сам упознала. Ништа није крио, није ни покушао нешто да прећути. Лепо ми је са њим и осећам се као да сам једина жена на свету. Мислим да је и он искрено заљубљен у мене. Једва чекамо да будемо једно са другим. Знам да сам грешила и да је ситуација необична, али ја желим да покушам. И чини ми се да радим праву ствар.
– …………………………………………………….Шмрц…шмрц…буахааааа…Ешо, опет ши ме рашплакала…шмрц…моја беба…шмрц…чедо моје мало…буахааа….дођи да те жагрлим… буаааа… шунце моје….шмрц………………………Ако ћеш ти да будеш срећна и ја ћу бити срећна. Шмрц. Хоћу да га доведеш да се упознамо, хоћу ја да га видим, неће он тебе повредити, сунце моје…
– Не брини мама, наравно да ћу га довести да се упозна. Он је стварно добар и мислим да ћете га и ти и тата заволети.
– Добро онда, имаш мој благослов…сунце моје мало. Љубим те.
– Мама, морам ти још нешто рећи.
– Има још? Шта има још? Старији је од тебе…хајде, ниси ни прва ни последња која би била са старијим мушкарцем, а то је сада постала и нека мода. Разведен је и има децу. Бар је био породичан човек, зна да гаји децу, хајде и то да прогутам. Нема ногу…После свега, ваљда се сад смирио. Шта још може да буде? Ја као да сам у квизу и треба да одговорим на задње питање…
– Рекао је да ће када се опорави поново сести на мотор.
– ШТ..? ШТА?? ШТААА??? ШТАААААААААААААААААААААААА!!! М’РШ У ПИЗДУ МАТЕРИНУ!!! И ТИ И ОН!!!!!!!! МАРШ У СОБУ!!!
– Али мама, па сад си…
– МАААРШШ!!! СУТРА ОТАЦ ИМА ДА ТИ ЗАЗИДА ПРОЗОРЕ! ПРОМЕНИЋУ ТИ БРАВУ НА ВРАТИМА, НЕЋЕШ ВИДЕТИ БЕЛА ДАНА….ИМА ДА ТЕ ВЕЖЕМ АКО ТРЕБА ДА МОЖЕШ ДА ОДЕШ САМО ДО КУПАТИЛА И КУХИЊЕ! НИСАМ ЈА ТЕБЕ ЗАТО ГАЈИЛА! НЕЋЕШ……НЕЋЕШ ТИ МЕНИ ЗАВРШИТИ СА МОТОРЏИЈОМ….ГДЕ ЋЕШ….СТАНИ КАД ТИ КАЖЕМ…САМО ИЗАЂИ НА ТА ВРАТА….И ОДРЕ’ЋУ ТЕ СЕ ПРЕКО НОВИНА…ЧИК ИЗАЂИ………..СТАНИ! ….СТАНИ КАД ТИ КАЖЕМ!!! Стаааани……………………Врати се ……..буааааа……
