Чујеш ли моју самоћу
док око тебе музика свира
видиш ли моју тугу
од конфета и украсних папира
Осећаш ли мој бол
док играш негде далеко
мислио сам бићеш са мном
али те грли други неко
Зато не смем међу људе вечерас
никако у новогодишњој ноћи
са црном рупом туге уместо срца
сву њихову радост бих упио моћи
Веселе песме и ватромете
уличне тезге и бљештавила
честитке жеље и пољупце
све би та црна рупа упила
И зато на сред собе седим сам
ни поглед не смем да померам
муком критичну масу обуздавам
у тоталном мраку закључан
Не дам да туга груди пробије
јер све љубави света
не би могле да се одвоје
од њене гравитације
Али без љубави твоје
оне ипак нису довољне
да доведу до експлозије потребне
да црна рупа туге нестане
Покушавам да се концентришем
у честицу се сабијем
и тачно у поноћ
бљеском таме нестанем
