Мајстори, мајстори…

,,Где си бре, нема те нигде?“
,,Шта је са блогом, нешто си престао да пишеш?“
,,Кад ће књига бити завршена?“
Претходна питања су ми најчешће постављана у последњих пар месеци. Да не бих свима објашњавао посебно покушаћу кроз једну фото-причу да дочарам где сам то био.

Да би схватили о чему се ради мора прво мали увод. У зграду где живим доселио сам се након женидбе у децембру 1992. То је прва приватна зграда у Шапцу, рађена по пројекту неког београдског архитекте. Зграду је радила шабачка ,,Изградња“, а по налогу ,,Стамбене задруге“ (ако се не варам). Када сам дошао у посед уговора сви радови су били сврстани под ,,прву класу“, ,,А класу“, ,,де лукс“, итд., тако да је квадрат стана у згради најскупљи у историји Шапца (неки су плаћали квадрат и преко 2000 немачких марака, што је еквивалент садашњих 1500 евра, бар, ако однос није и 1:1). Помислио би човек луксуз. Међутим…

За врло кратко време сам установио да је све наведено само мртво слово на папиру, буквално. Од паркета до плафона. Могао бих књигу написати о томе, али нека остане за неку другу причу. Углавном, када сам после пар реновирања већину недостатака успео да средим у стану, развео сам се и преселио у стан преко пута, где и сада живим. Тај стан је реновиран 2008., а после несреће 2011., када сам остао без ноге, повађени су прагови, поравнате плочице и ламинат, уграђени држачи за руке у купатилу и све остало што је требало да се прилагоди за кретање по стану у инвалидским колицима. Највећи проблеми су ипак остали, а то су првенствено били лоша столарија и несносан смрад у купатилу. Кажем само највећи који су требали да се реше, а о томе да ниједан зид није у винклу да не причам.

Прошле године успео сам да наплатим потраживања по тужби за крађу од стране државе коју је урадила војним пензионерима и решио сам да прво заменим столарију.

Некадашњи другар, вероватно најбољи столар у граду, који је дао крв за мене када сам настардао, три пута је у три године долазио и мерио улазна врата, за чију израду и уградњу му је, по његовој изјави, требало три дана. После треће испале, по старом српском обичају, захвалио сам му се на пожртвовању када сам настрадао и послао га у три лепе материне. Позвао сам фирму из Београда, који су према договору дошли и уградили сигурносна врата. Иначе УЛАЗНА ВРАТА на становима у згради су обична ПЛОТ (шпер) ВРАТА, односно собна врата. Толико о ,,де лукс“ класи приликом куповине стана.

Следећи су били прозори. После пар месеци ,,гуглања“ и испитивања да ли да узмем ПВЦ или АЛУ, одлучио сам се за комбинацију АЛУ/ПВЦ прозора. После мерења и договора око цене мајстори су дошли и уградили прозоре.

Вађење старих дрвених прозора…

…и уградња нових.

На слици видите оно о чему сам на почетку причао, а то је тотална небулоза онога ко је пројектовао станове. Прво, од многих, је питање КОЈА ЈЕ СВРХА ДВА ПРОЗОРА У ИСТОМ ЋОШКУ, КОЈА СЕ ОТВАРАЈУ ЈЕДАН ПРЕМА ДРУГОМ? Нисам архитекта, али бих баш волео да ми неко објасни практичну сврху тога.

Следећа ствар коју можете видети на слици, а коју нико ко је икада био код мене није могао да схвати, био је закривљени плафон. Такав плафон је у дневном боравку у свим становима на петом, последњем спрату, а чему служи нико не зна. Да је неко желео да постигне одређени уметнички ефекат који би се видео споља, па хајде (додуше тешком муком) и да разумем, али споља се налази тегола до испод прозора, што значи да се то споља не може видети! Тај закривљени део није добро ишалован (плафон је бетонски), тако да испупчења и удубљења никако не можете поравнати глет-масом. Осим тога, пазите сад, део плафона који је био између ролкасни прозора у ћошку није ни завршен, јер сам једном приликом када сам тражио одакле дува успео да додирнем теголу напољу. Ма првокласна градња, шта да вам кажем.

Е сад, пошто су ролкасне на дрвеним прозорима биле много веће, изнад нових прозора је остала рупа. Позвао сам другара који је гипсар и он је у рупе убацио  плоче ,,петице“ стиропора, након чега је све то око прозора обрадио и припремио за молерај. То је било готово крајем јуна.

У међувремену сам решио да скинем надстрешницу коју је оставио бивши власник. Хтао сам да је скинем одмах када сам купио стан, јер је заиста ругло којим је накосо затворио читаву терасу, али, некако прође више од 10 година. А зашто је прошло више од 10 година? И о томе могу да напишем подоста, али укратко: долазила су три мајстора који се тиме баве професионално и имају своје фирме, мерили и цртали, договарали се око цене, говорили да ће бити готово за највише 7 дана, излазили из стана и више се никада нису појавили. ТРИ! И на крају је дошао мој кум, Горан Митровић-Рици, и за неколико дана урадио надстрешницу од лексана и поставио је. Драстићна разлика. Завршено 20.7.

Скидање старог ругла које је скроз затварало доток светлости (зато га је бивши власник и поставио)

Трпезарија прогледала, надстрешница к’о бомбоница. Шта је претходним мајсторима био проблем не знам.

Мајстор-гипсар с почетка приче, који је требао и да молерише, јавио се да је у Немачкој. Није ми било хитно, али се одужила та три месеца, колико је рекао да остаје. И онда је пар дана пред Шабачки вашар (18. и 19.9.) било невреме. Улазим у стан и чујем жубор воде. Помислим да је нешто у купатилу и онда угледам извор изнад прозора у дневној соби како ми цури на звучник…

Види се да је вода пробила тачно где се некада налазила стара ролкасна.

Дај брже пешкире, лавор, крпе…Скупљај воду да се не подигне и ламинат. Зовнем пар другара, не могу да дођу. Алекса, син, у школи. Вода и даље липти. Шта ћу, донесем кућне мердевине, полако се попнем са протезом на прву пречагу, станем, попнем се на другу, даље нема шансе, као да ходам по жици…Пређем на кревет, па са кревета некако на комоду. Пробам да убацим крпу у рупу кроз коју цури вода. После минут крпа се натопи и опет цури.

Киша не размишља да престане, шта ћу, куд ћу, РАЗВАЉУЈ!

Стиропор из рупе на великом прозору нисам вадио, јер је обрађени део овлажио, али није пропустио воду.

Шта се десило? Кров зграде прокишњава одавно. Из ЈСП ,,Стан“ су долазили неколико пута и доносили понуде за репарацију крова (постављање лима преко теголе), али лик који је био председник скупштине станара НИЈЕ ДАВАО САГЛАСНОСТ иако смо на рачуну имали пара, пошто он, јелте, станује на првом спрату па га кров не интересује! Када су постављене стиропор-плоче у рупе изнад прозора вода која је цурила са крова није могла да одлази кроз подшив напоље, већ се низ стиропор сливала унутра, нашла себи пут и упала у собу. То што се мајстор-гипсар више никада на свој број није јавио испало је и добро, јер да сам обавио и молерске радове тек би онда било белаја.

Са рупом изнад главе сам имао природну вентилацију све до 19.10., када су дошли гипсари по препоруци једног од другара. Осим што су закрпили постојеће рупе са стиропором, који је сада уместо хоризонтално постављен вертикално у дебљини зида (да би вода када цури имала где да отиче), урадили су и каскаду која је покрила ону идиотску кривину плафона. Шолаја и Гари, стварно мајстори за препоруку.

Пошто су гипсари добро одрадили посао, питам их ја да ли имају неког поузданог водоинсталатера, па да урадим и купатило пре молераја. Кажу да имају одличног и дају ми број. Позовем човека, дође, види, договоримо се и каже да може да почне 15.11. Одмах сам заказао и гипсаре и електичара да дођу када буде требало да се уместо стакла изнад врата постави гипс, односно када утикачи буду требали да се помере. Значи све сам увезао скоро месец дана раније, што ми је и од гипсара и од електричара потврђено.

Ево како је купатило изгледало пре почетка радова.

Врата од купатила, која су пре пар година била разваљивана када је синовац успео да заломи кључ изнутра. Стакло изнад врата сам замислио да заменим гипсом, пошто ионако нема природног осветљења.

Иако у купатилу има провучена вентилација, која наравно није радила како треба, јер нигде на дну зграде није постојала рупа (што сам упорно објашњавао стручњацима из ,,Изградње“, ЈСП ,,Стана“ и ,,Водовода“), тако да није ни могла извлачити ваздух из купатила, на плафону се види буђ која се појављивала повремено. Осим тога кроз купатило је пролазила вентилација од канализације (одушка), што је такође ружно изгледало.

Сада долазимо до бисера градње, из којих можете схватити сав луксуз у којем живе станари зграде. Прву слику на којој се види како су рађене цеви, а како су врата постављена, молим да запамтите за касније.

На следећој слици можете видети да је радијатор постављен на врата, иако је мајстор имао довољно простора да га помери улево. Врата се јесу затварала, али буквално у милиметар, а колико сам пута приликом проласка колицима закачио радијатор боље да не причам.

Како је и договорено, 15.11. појавио се водоинсталатер Бранко са помоћником и почео да ради. Прво је ходник и купатило одвојио од осталог дела стана најлонима. За сваки случај ја сам најлонима прекрио и дневни боравак, јер је ситну прашину приликом лупања плочица немогуће зауставити. На слици се виде веш машина и комода из купатила (такође битно за касније).

За пар дана Бранко је растурио купатило.

Тек када су скинуте плочице видело се да је водоводна инсталација била при крају.

И онда још један бисер: када је скинут лавабо установљено је да мајстор приликом градње зграде није поставио муф (развод), већ је цев за одвод поставио директно од лавабоа па ко зна докле! Бранко је морао да лупа плочу и уђе код комшије испод, како би исекао цев и направио муф где улази одвод од лавабоа. Касније је комшији обрадио рупу коју је направио на плафону.

Постављена је нова пластична инсталација, као и део нове канализације.

При крају његовог посла, питам Бранка има ли неког поузданог керамичара. Одговор је био овакав: ,,Имам ОДЛИЧНОГ керамичара“. Вођен простом логиком: одлични гипсари предложе одличног водоинсталатера, одличан водоинсталатер није луд да предложи неку будалу, прихватим његов предлог и са керамичаром одем и одаберем плочице. Врата су скинута и керамичар је имао све очишћено и припремљено за свој рад.

Зовем гипсаре да дођу по договору да поставе гипс уместо стакла изнад врата и добијам информацију да су Шолаја и Гари у Немачкој, и да неће доћи до нове године. Читав дан они из Немачке и ми овде покушавамо да нађемо решење. Најзад долазимо до једног од гипсара, који може тек за два, три дана. Електричар који је рекао да ће доћи јави се из Крушевца са терена. Тражи другог електричара. Од 7 позваних,  долази тај последњи и договарамо се да помери утикач од машине и спроведе метар и по кабла за вентилатор. Каже долази ујутру. После сат пошаље СМС поруку да неће доћи јер је дежурни у електродистрибуцији. Тражи поново. Налазим са другарима још 6 и на крају ми сутрадан помажу познаници који држе радњу са електроматеријалом. Долази електричар са другог посла и за 43 минута завршава посао. Није хтео ништа да наплати, каже ,,Нисам ништа ни радио“. Частим га и проклињем идиоткињу која ме је осакатила, јер сам тај посао могао сам да завршим.

Гипсар не долази кад је рекао, већ дан касније. Немам ни оно мало живаца које сам припремио пре почетка радова. Након неких сат, два, завршава посао (договорили смо се и да обложи ону ружну цев од канализације). Долази да наплати. Излазим из дневне собе и не могу да верујем шта видим (сликано је када су и врата била постављена).Питам зашто није зид постављен где су била врата, јер се види и отисак где су врата била постављена 28 година. Гипсар каже, веровали или не: ,,Такав је обичај“. Какав обичај, почињем да дивљам. ,,Па“-каже-,,ми смо ти исправили зид, тако је либела показала“. Пазите, све време седим на пар метара од њих у соби и нико ме ни за шта није питао. Питам зашто ме нису питали да ли треба да исправе зид, каже да су се договорили тако са керамичарем. Мислим да у ме чуле и комшије у другој згради колико сам викао. Рекао сам да полупа и све поново уради, да би керамичар рекао да ће он то плочицама извући. Нисам разумео како мисли плочицама да извуче део у ходнику, али мајстори су мајстори.

Другар који је долазио пар пута и мерио врата од купатила и који ради ПВЦ столарију такође је каснио са вратима. Послао је своје људе да монтирају врата, пита човек да ли да монтира у стари шток или да прати гипс. Кажем у стари отисак где су врата некад била, а керамичар каже да прати гипс и да ће он то извући плочицама. Мајстор постави врата како је керамичар рекао, а ево како је керамичар то ,,извукао“.

Ову слику увек треба да имате у глави када вам је тешко, јер увек постоји неко ко себе зове интелигентним  бићем, а у овоме не види никакав проблем. Пазите: врата нису у винклу са улазним, овај троугао који је остао можете да попуните једино ламинатом, али да мењате комплетан ламинат у ходнику, а ,,човек“ не види што се нервирам. Осим тога, сачекајте да видите и остало.

Питам зашто нема пада, односно зашто вода не иде у сливник. На слици се јасно види да пад није одрађен како треба јер вода пролази поред сливника и скупља се између друге и треће плочице.
– Иде већина…(Кувам. Да ли сте икад чули мајстора да кад поплави купатило каже ,,То је у реду, већина воде иде у канализацију, а то што остаје бара на сред купатила нема везе?“)
Питам зашто фугне и плочице нису равне.
– Па мало…(Врим. Пирамиде су грађене пре више од 3000 година са виском и дан данас стоје у винклу, а он у 21.веку са ласером не може да залепи равно 20 и нешто квадрата плочица на поду и зидовима)
А што комода не може да стане на своје место?
Мери. Чешка се. Комода је 40,5цм, а простор који је мајстор оставио 38.5цм.
– Дебље су плочице од оних пре-каже. (Готово, експлодирах.)
– ЛУПАЈ! СВЕ ЛУПАЈ, ДА ТОБОМ НЕ БИХ ПОЛУПАО ОВО РУГЛО!
Комода је у стану неколико метара од њега, могао ју је измерити кад год је хтео. Осим тога, када су је износили напоменуо сам да се враћа на исто место, на шта ми је речено да ће зазор зуба остати исти, само се плочице мењају.

Повади он неке плочице, каже биће све у реду, дође гипсар за пар дана, изравна оно изнад врата, дође ПВЦ мајстор, извали врата и не врати их довољно у своје лежиште…Остане 1цм који видите на слици и неко би рекао ,,Па не мораш бити баш толика пицајзла, шта ти значи 1цм“, али…

Због тога што је мајстора мрзело да скине украсну лајсну од ламината и помери врата у своје лежиште слика испод), морао сам да купујем нову украсну лајсну од 1м да бих осекао 3цм и нову алуминијумску, јер су врата уместо 72цм, како су наручена, била широка 74цм (Каже овај другар што је радио врата ,,Ја ти за исте паре уместо 72 донео врата од 74цм и ти се још буниш?“ А то што је његова ,,великодушност“ изазвала низ других проблема нема везе.)

Питао сам неколико пута ,,певецера“ да ли је вратио врата у старо лежиште, рекао је да јесте, мени се чини да није, каже јесте 100%, али ја не могу да од алата и мајстора приђем вратима, већ гледам са краја ходника. Шта да вам кажем… Углавном су врата ,,решена“ и керамичар наставља да даље лупа свој део. Завршава сутрадан. Оставио сам унутрашњи део да не лупа, ето, само да не би рекли да сам се иживљавао, али ево како изгледа изнутра (можете упоредити горе са сликом где су цеви од грејања).

Видите изнад врата како је то мајстор гипсар ,,вукао зид у нулу, јер такав је обичај“…Али, оно што је керамичар урадио је поново за неверовати: плочице које је повадио и заменио другима сада вире по 2-3мм изнад осталих.

А ово је фугна између плочица…

Овде бих требао да престанем, јер се подсетим колико сам био близу срчке. Позвао сам керамичара да седне, унео му се у фацу из колица и рекао му мирним тоном да ћу га уградити као у Ћеле кулу ако све не исправи у року од јуче. Почео је опет са ,,Па мало (мало воде остаје, мало вири, мало криво)…“, али кад је чуо оштрење зуба код мене скочио је и рекао да ће урадити све.
Молио сам га да да све од себе и исправи оно што сам му рекао, а што су видела и моја деца када су била у посети. Ни она, као ни сви други, нису могли да верују да неко ко себе зове мајстором може онако нешто да уради. Па ја, који никада нисам плочицу залепио, из колица бих то боље урадио него он са ласерима и либелама. Преклињао сам да врати паре које сам му дао ако не уме боље да уради, како бих нашао другог мајстора да то све поново полупа.
Тужним тоном закључи да ће фалити плочица.
Био ми је далеко, али када је видео да се придижем да монтирам протезу брже-боље рече да ће он докупити. Ма јок царе, ја ћу. Потрошио си неколико квадрата вишка плочица, које су остале јер ниси прорачунао како треба, и још си помислио да ја докупим плочице како би ти вежбао нивелацију. Је л’ ти кући оставиш срамоту кад кренеш да радиш?

Радио је читав дан. У дневној соби сам читао књигу како бих остао миран. Кажем му да не заборави зазор за комоду. Каже овако: ,,Исекао сам једну плочицу на 41цм, тако да лепим по њој. Где она уђе ући ће и комода од 40 и по“. Увече рече да је завршио и да би да наплати остатак новца који му нисам дао. Рекох да прво видим ујутру шта је урадио, па онда.
Ујутру уђем, нешто је исправљено, добар део као што је пад није, плочице су неравне, оне што су вириле је променио. Шта ћу, не могу више да га гледам, одлучим да остане тако иако није ни приближно како смо се договорили. Поподне дођу два другара да вратимо комоду у купатило и…

Дебил је укосио стране тог зуба и комода не може да се гурне до краја зида, већ улази само пар центиметара. Знам да је немогуће поверовати да неко ко себе зове мајстором два пута лупа зуб и не може да га направи да буде 41цм, колико треба да буде ширина како би комода ушла, али је тако. Назовем водоинсталатера да дође. Јесте се тек вратио са терена, али дође. Питам га зашто предлаже тог керамичара као одличног, зашто нарушава свој реноме, када човек везе с везом нема. Погледа он около, слика комоду и каже да раде 7 година заједно, да стварно до сада нису имали примедби на њега, али да види да је код мене убогаљио купатило (тим речима). Што баш код мене да узме муштулук? Све му је било припремљено како је рекао, полупани и зидови и под да може да ради ,,од нуле“, купљене плочице какве је предложио, никакве перверзије нисам тражио, само да плочице и фугне буду равне и да одлив има пад, шта је ту толико специфично да убогаљи баш моје купатило од четири и по квадрата? Рекох Бранку да од тог признања немам ништа, пошто бих према договору требао све да полупам да би се урадило онако како смо се на почетку договорили. Замолио сам га да оде и каже керамичару да ми се случајно не појављује пред очима, а камоли да тражи остатак новца, јер ћу са тим остатком покушати да нађем мајстора и бар тај зуб за комоду да поправим.

Тих дана код другара налетим на брата од мог колеге из клуба, за кога и нисам знао да је керамичар. И то, по причи, један од бољих у граду. Испричам му, дође он после пар дана и почне да се смеје кад је ушао у купатило. Рече: ,,Бато, овај није керамичар, смем да се закунем“. Питам по чему то види. Каже ,,Па ко сече и плочицу према плафону и плочицу према поду? То нико не ради. Пође се од плафона, па се доле последња плочица сече и уклапа. Како га само није мрзело да читавим обимом плафона сече плочице на 3цм?“

Ето, на то нисам ни обратио пажњу, као ни на друге ствари које ми је после показао. И, наравно, да би се то исправило треба све поново да се лупа. Нека, дај само ј#&*ни зуб да урадимо. Одем до радње, докупим плочице, лајсну и фуг масу, он четврти пут полупа купатило и… И остане да фали једна подна плочица, пошто се оне посебно наручују. Знам да ми поп, бискуп, хоџа и Милан Тарот заједно не би скинули набачено.

Та плочица је донета сутрадана из Новог Сада, дошао је овај другар после неколико дана и залепио је, урадио фугне и ми смо најзад вратили комоду где се годинама и налазила. Тако је голгота са купатилом уместо 10, колико је било по договору, трајала више од месец дана.

Након тога је дошао мој школски друг који је почео да се бави молерајем под старе дане. Ухватила га је слава (Никољдан), нова година, Божић. Завршио је стан и ходнике у згради, код мене на спрату и у приземљу, негде око православне нове године. Сам каже да му је мото “Радим полако, али зато лоше“.

И то је одговор са почетка, где сам био два месеца ,,кад ме није било“: био сам у кућном притвору са мајсторима. Осим једно вече које сам преспавао код сестре, све то време сам спавао у прашини, испод најлона, хранио се затворски са нечим из кесица. Хтео сам да будем ту да не би дошло до ,,грешке у комуникацији“, односно да би све било урађено како сам планирао. И шта сам постигао? Иако сам се пре почетка радова психички припремио да ће бити пропуста, овако ,,убогаљивање“, како рече водоинсталатер, нисам ни у сну очекивао. Хајде што сам потрошио дупло више пара од планираних, али што ништа, апсолутно ништа није испало како сам планирао. Било је ту још нелогичних ситуација, али би стварно помислили да је немогуће да се све деси једном човеку када бих вам баш све испричао. Што се писања тиче, наравно да ми под сталним стресом није падало на памет да седим и пишем. И сам сам неких десетак година био мајстор за рад са клима уређајима, али сам тај посао прво неколико година изучавао, што преко интернета, што у пракси са правим мајсторима, пре него што сам узео алате и почео да га радим. Иза мене и колеге има преко хиљаду и нешто уграђених клима, а вероватно толико сервисираних и поправљених. Да смо били упола аљкави као наведени ,,керамичар“ ни трећину тога не би добили да урадимо. Али, данас су већина ,,експерти“, мало је правих мајстора.

Зато и кажем: ко је с нашим грађевинским ,,експертима“ имао посла кад оде Богу на истину с правом може да тражи рај, јер пакао је већ прошао.