Приликом последњег боравка у бањи десило се да сам један дан мало раније кренуо на базен, па сам успут скренуо код мог друга Маше који је тада радио на ласеру. Испред врата ординације седе господин и две госпође. Поздравим се ја са Машом, мало се испричамо, заврши он пацијента којег је радио и изађе да прозове следећег.
– Има ли ко за 12?
Јави се господин и износи свој терапијски картон. У том картону су уписане све терапије које имате и време њиховог обављања.
– Ви сте господине имали термин у 11 и нисте дошли.
– Шта да радим, пропашће ми терапија?-пита тај који је каснио.
– Сачекајте мало, покушаћу да вас убацим до 12 и завршићемо.
– Хвала вам пуно.
– Ја имам сада-рече једна од госпођа пружајући картон. Маринко узе картон и погледа.
– Ви госпођо имате тек у 13 часова, тако да је боље да прошетате ако немате у међувремену неку другу терапију.
– Не, ја имам сада. – била је упорна.
– Госпођо-Маша је пришао са отвореним картоном, показујући јој страну где је уписано време за ласер-ево видите да вам лепо пише 13.00.
– Где?
– Ево овде…Видите? Тринаест и две нуле.
И онда ме је одговор запрепастио:
– ПА ЈА НЕ ЗНАМ ЋИРИЛИЦУ!
Маша се за тренутак замисли, па јој фино и културно одговори враћајући јој картон:
– Извињавам се, рећи ћу на пријемном да вам преправе време и бројеве упишу на латиници.
У Бањи Ковиљачи је све врло добро организовано, терапеути се стално усавршавају, а један од облика усавршавање је и учење енглеског језика из којег повремено имају и испите. Приликом пријема пацијената прво се изврши преглед код физијатра који пропише терапију, након чега главна сестра са одељења где је пацијент смештен обиђе сва одељења са пацијентом и покаже му где и у које време треба да дође. Таква је процедура са свим пацијентима. И за сваки случај пита да ли је првих дана потребно да са њим иде и нека од сестара док се не ухода, што се са странцима у већини случајева и ради. Пошто дотична није уз себе имала сестру значи да јој није био први дан тако да је сигурно знала када и где има коју терапију, а пошто се течно споразумевала на српском или некој од верзија, добила је стандардни картон на ћирилици, а не на енглеском који добијају странци. Заборавио сам после базена да Машу питам одакле је дотична “генијалка“, али глупост је универзална категорија тако да то није ни важно. Замислите да одете било где у иностранство у бању, Мађарску, Француску, било где, и да кажете да не разумете у које време треба да будете на ласеру јер вам бројеви нису писани на ћирилици, вероватно би то сматрали провокацијом или неким обликом шизофреније, што би у оба случаја резултирало удаљавањем из бање. Можете ли да схватите колика је то количина глупости? Не можете? Хајде да видимо можемо ли то да утврдимо кроз неке примере.
То је количина глупости потребна да се у Хрватској од 1990. до 2000. године уништи око два милиона и осамсто хиљада књига само зато што су штампане на ћирилици (извор: Телеграф, Анте Лешаја-“Књигоцид“).
То је количина глупости наведена у изјави да је ,,ћирилица рушила Вуковар, а латиница није Мостар“ због чега се чекићима лупају табле на језику једног, нажалост, сада мањинског народа у Хрватској, од стране оних који нису савладали ни своје писмо:
То је количина глупости којој смета све што је на српској ћирилици, а не смета на руској, која је на свим таблама у загребачком Дому спортова јер ,,Медвешчак“ игра у руској КХЛ лиги.
То је количина глупости којом се спрејом префарбавају ћирилични натписи места на двојезичним таблама у Федерацији БиХ (обавеза преузета Дејтонским споразумом: у Федерацији су имена места написана прво на латиници, а затим на ћирилици, док је у Републици Српској обрнуто) за шта је дато 400 000 КМ.
То је количина глупости потребна да се на цигаретама у Босни штампа упозорење на три језика, а ви погодите који је хрватски, а који босански, или бошњачки, како ли га већ зову.
То је количина глупости којој неком у Новом Саду сметају ћирилични натписи према Уставу Србије, а не смета то што аутобуси већином касне или не дођу.
Нажалост, примере бих могао набрајати док се тастатура не истроши. Да ли је сада јасно која је то количина глупости потребна да се користећи писмо исказује стална мржња према према народу који га користи? Па вероватно она из Ајнштајнове изреке ,,Само су свемир и људска глупост бесконачни. А за свемир нисам сигуран.“
