Pošto sam trebao da pokupim račune i obavim još neke stvari u apartmanu u Banji Koviljači odlučio sam da krenem ranije, pa da ujedno na Šepku pređem i natočim gorivo, jer je prethodnih par puta bila tolika gužva da nije bilo svrhe čekati. Poslednji put su idioti pokušavajući da se uguraju preko reda zatvorili smer od Loznice prema Zvorniku, pa je čak i policija morala da dolazi, red bio do iza prvog kružnog toka.
Krenuo sam oko 4.15. brzom deonicom od Šapca prema Banji. Prvo što mi upalo u oči je da je na prvom ili drugom kružnom toku od Šapca razvaljen branik, što znači da je ponovo neko izleteo iz kružnog toka zbog prebrze vožnje. Na putu ispred i iza mene nije bilo nikog. Iz suprotnog smera je bilo poneko vozilo, više kamiona. Vozio sam pod kratkim svetlima, jer i meni iz suprotnog smetaju duga. Išao sam desnom trakom, jer, kao što rekoh, u mom smeru kilometrima ispred i pozadi nije bilo nikog. U mraku su svetlele samo ,,mačje oči“ sa gelendera. U 4.38 u odblesku svetala sam video natpis ispred sebe i mahinalno vrdnuo volan ulevo. Natpis je bio sa leđa majice idiota koji se u potpunom mraku kretao po putu gledajući u mobilni telefon! Počeo sam da kočim, jer nisam bio siguran da li sam ga retrovizorom zakačio. Ne, nastavio je da se klati i ide onim tačkama za maglu. To je u rangu degenerika koji se biciklom po tom istom putu kretao biciklom u kontra smeru.
Znači ništa fluo-prsluk, ništa svetla odeća, ništa bilo šta reflektujuće, već duge pantalone i braon majica sa tim natpisom na leđima po mrklom mraku na putu gde kao pešak ne smeš da budeš! Zašto budalo na mene kad ne znam šta ću od problema? Ako si rešio da se ubiješ prepreči do Drine pa se utopi k’o čovek, što drugome da uništiš život?
U tim razmišljanjima stigoh na prelaz u 4.55č. Nema gužve, prešao bez čekanja, tankirao gorivo i vratio se za desetak minuta. Vozim prema Banji i vidim da pokoja kola izlaze od čarapare sa leve strane. Za sat će ponovo biti haos, pomislim. Od starog skretanja za Banju ponovo nigde nikog. Dolazim do novog skretanja sa obilaznice. U susret mi dolazi jedno vozilo i polako usporavam u nameri da ga propustim, pa da onda skrenem. Uključujem migavac i prestrojavam se u traku za skretanje. Raskrsnica je osvetljena, ali vidim da vozilo nastavlja svojom putanjom direktno na mene, kao da te trake za prestrojavanje nema. Sviram i okrećem volan na desno, a u tom trenutku, kao da sam probudio vozača, vozilo naglo skreće udesno u svoju traku i zanosi se jer vuče prikolicu. Prikolica jeste ona mala jednoosovinka, ali je gore nadograđena, nije plastična cerada, već kao da je lim ili nešto slično, tamno braon boje. U retrovizoru gledam kako se vozač bori da upravi vozilo i prikolicu nakon naglog manevra. Nekako uspeva i odlazi, dok ja ostajem da stojim sa levim točkovima u traci za skretanje, a desnim točkovima i više od pola auta u desnoj traci obilaznog puta. Na putu i dalje nema nikoga. Shvatam da vozača nisam u bukvalnom smislu probudio, jer nije spavao, već je gledao u nešto drugo. I to je ono zbog čega sam napisao ovaj blog: ta skrenuta pažnja je uzrok svih onih nezgoda gde u izveštajima navedu da je ,,vozilo prešlo u suprotni smer iz nepoznatih razloga“. O posledicama ne bih, previše je primera. Znam samo da bi mi ovo bila šesta ili sedma saobraćajna nezgoda koju bi izazvali učesnici iz suprotnog smera. Ne znam samo kako bi ovaj, ako bi ostao živ, objasnio na sudu kako je uspeo da udari u jedino vozilo na putu u to vreme, na jasno obeleženoj i osvetljenoj raskrsnici, i kako nije video migavce i svetla na Sitroen Pikasu, koji svetle k’o novogodišnja jelka. Ali to nije uspela da objasni ni ona koja me iz obilazeći kolonu iz suprotnog smera 2011. udarila na motociklu i teško osakatila, pa je dobila uslovnu kaznu.
I onda, kada sam se vratio kući, vidim da je noćas na starom putu Šabac-Loznica došlo do teške saobraćajne nezgode ponovo ,,iz neutvrđenih razloga“…
Naravno da ovo što sam napisao nije ništa novo za one koji su svakodnevno na putu, sada je zaista teško naići na službeno vozilo u kom neki ,,menadžerčić“ ne razgovara mobilnim ili vozača brze pošte koji ne vozi laktovima dok kucka po telefonu (ili nekom drugom uređaju). Zato je trenutno u saobraćaju malo otvoriti ,,četvoro očiju“, treba bar šesnaestoro, jer, kako je krenulo, nama ne treba nikakav rat, istrebiće nas mobilni…
