Пре недељу дана гледам народ на улици: грле се и љубе у еуфорији, бацају петарде док казне нису усвојене, скачу и играју. Шта је, вичем са терасе, је л’ прошла окупација? Није, кажу, али можда је и боље од тога:ОН, В.Д. Бога и свих апостола, разапет између микрофона и камера ЛИЧНО је преломио да се распишу избори. Па чекајте, само пре двадесетак дана је рекао да неће бити избора, али народ ме од срамоте колико му је добро не чује.
Откуд сад, размишљам док палим лаптоп да се информишем. По разним разним страницама на интернету читам разлоге који су превагли за изборе:
– “Због лоше атмосфере у јавности“ и “мангупа у редовима странке“. Па оно јесте да је јавност помало бесна због обећања од којих ниједно није одржано, али “мангупе у редове странке“ сигурно му је неко увалио после избора када није самостално могао да формира Владу.
– “Идемо на изборе јер је Србији потребан пун четворогодишњи мандат“. Видите шта је човек, ма шта човек: В.Д. Бога, урадио само за два двогодишња полумандата, па помислите колико би тек урадио да је имао пун четворогодишњи.
– “Ванредни избори не би били додатни трошак за грађане.“ Из досадашњег искуства јасно је да је држава на свим изборима у ствари уштедела и од тога направила све ове нове вртиће, школе, болнице и опремила војску и полицију.
Из претходно наведеног види се да су разлози за одржавање избора више него оправдани и да то никако није одлука страних дипломата и саветника које је ОН ангажовао.
У стварности ће на свим телевизијама Врховни Драмосер сучељавати ставове са самим собом износећи шта је све урадио “по први пут у историји“, објашњаваће како 150 динара за ТВ претплату није никакав издатак за грађане, а зашто је 150 динара огромно повећања пензија, пљуваће на све начине своје политичке противнике, како би приказао наводну борбу против корупције наћи ће неку крупнију жртву коју ће баш пред изборе да ухапси, пошто због проблема које су му оставиле претходне власти није стигао пре, правдаће телепронтере, ваздуплохове, лажне докторе и бескућнике са 24 стана, клеће се и у децу како ништа није крив што је јавни дуг у БДП-у прешао законску границу од 45% и отишао на преко и 70, јер је све што је радио било за добробит грађана…Углавном, као и све време до сада, увераваће јавност да се од тврдог добија рак материце.
Може му се, јер ће наши вековни пријатељи против којих смо вековима ратовали финансијски, преко НВО и већ купљених медија да га подрже у томе, можда ће и неку награду за “Најбољег политичара у 2015.“ напрасно да добије као “чинилац мира на Балкану“. Тајкуни ће несебично спремати “помоћ“ за изборну кампању на основу које ће добити имунитет од хапшења за пљачку државне имовине. Они без косе и без мозга у црним “фајеркама“ са црним џиповима ће обилазити засеоке како би изгладнели народ са пар кила брашна, уља и конзерви убедили да гласа за онога који им то шаље, а ако то не буде успело негде ће се уверавања вршити и безболним палицама. А ако ни то не успе зна се код кога су гласачки спискови, увек се могу позвати они из загробног живота да обаве своју гласачку дужност. Или се џакови са гласачким листићима једноставно могу изгубити од гласачких места до РИК-е, што би такође било први пут у историји.
Па шта ће нам онда избори ако унапред знамо исход? Нисам неки политички аналитичар, ма шта то уопште у овој земљи значило, али ми се чини да су као и прошли, потпуно непотребни у овом тренутку. Коштаће неколико десетина милиона евра (не грађане, никако, само тајкуне и стране донаторе) да би на крају установили оно што већ сви знамо, а то је да опозиције која би могла да скине ову спрдачину од Владе нема.
Како нема, рећи ће неко, па јесу ли Борис Манекен и Чеда Прашак формирали Савез опозиционих странака-СОС? Е то је тек податак који показује сву трагикомику будућих избора: као противтежа владајућој коалицији нуди се СОС. Људи који би у свакој уређеној држави одавно били у затвору имају образа да се експонирају са већ излизаним флоскулама типа “реформе“, “економија“, “дефицит“, “ЕУ“, које стално понавља и актуелна власт. У чему је онда разлика, у боји Чединих чарапа и Борисове кравате? Каква је то опозиција када актуелна власт спроводи управо оно што су они започели, а то је издаја и распродаја земље? Зато господо нека хвала, пресео нам је тај сос још док сте били ДОС.
Патриотски блок се годинама окупља. Народ се нада да ће се најзад окупити у једну листу да има за кога да гласа. Али, иако се сви слажу око тога до тога никако да дође. Годинама се воде неки преговори и стално праве нове рачунице. Ако су истинске патриоте и родољуби онда не постоје никакве рачунице јер је интерес Србије изнад свега, а то је у овом случају ЈЕДНА ЛИСТА. Или се, као и код свих партија на власти од 2000.године, интереси Србије не могу поклопити са интересима патриота?
Шта онда да радимо? Прво да схватимо да сви досадашњи проблеми у друштву потичу од наше националне мане, а то је да су Срби исувише поводљив народ. Довољно је да дођу плаћене марионете и одрже пар ватрених говора у којима ће да гану Србе са речима слобода и правда па да Срби заиста и поверују у тај обећани бољи живот (познато, зар не?). Кроз историју нас је то много коштало, и територије и жртава, нажалост кошта нас и данас. Зашто се од нас стално тражи да се изјаснимо да ли смо за “ове“ или “оне“? Зато што имамо страх од доношења сопствених одлука па нам изгледа лакше да те одлуке донесе неко други. Значи доношење одлука у последњих петнаест година смо посредно предали у руке својим овековеченим непријатељима и онда се питамо што живимо под окупацијом?
Знам да сте уморни од погрешних избора, знам да вам је убијено самопоуздање свакодневним понижавањем од стране управо тих избора, знам да сте изгубили наду да ће у овој земљи икада бити боље, али морате у себи наћи снагу да дигнете глас и да се укључите у дешавања. Морате и себе и друге уверити да се једино упорним, вредним и поштеним радом може достојанствено живети. Чак и ако вам разум из досадашњих искустава говори другачије морате ићи против себе, јер једино тако се побеђује поводљивост. Знам и да је превише морања, али ако успете да победите себе и своју поводљивост онда вас неће моћи завести причама да се од тврдог добија рак материце. А тада стварање уређене и богате државе и није тако велик посао.
А друго је да схватите да ако хоћете нешто да промените једини начин је да изађете на изборе, пошто сте у толикој летаргији да за револуцију нисте (да јесте до сада би одавно била изведена). Зато, по мени, обавезно треба изаћи на изборе и дати свој глас некоме ко до сада није био у власти, осим ако не мислите да и ови избори буду само још једно такмичење у обећањима издајничких партија. Глас за било кога пре ових би значио да сте толики мазохиста да за такву самодеструкцију још није измишљен медицински назив, а глас за ове би значио да сте ретардирани. Ако се патритски блок договори и буде једна листа имаћете за кога да гласате, а ако се и не договоре увек ће се појавити неко нов коме само треба проверити шта је пре бављења политиком радио, односно да ли је добар домаћин, и одмах ћете знати да ли ће се борити и за вас или само за себе, као претходно бирани продавци магле. Колико год сматрали да је безнадежно ваш глас је ВАЖАН.
Бели листићи од оних који нису изашли на изборе и неважећи са разним цртежима и натписима касније се расподељују онима који су прешли цензус и тако В.Д. Бога са својим полуписменим, али на паре негадљивим апостолима влада са 17% гласова, што можете видетиовде. Слаб одзив и јесте оно чему се искусни политички демагог нада, јер би му то због изузетно лошег изборног закона омогућило да влада и са мање од онога што је добио на прошлим изборима. А онда нам ни онај чијег вршиоца дужности овај изиграва не може помоћи.
Зато, кад већ нећете на улицу, изађите на изборе јер се не ради само о вама, ради се о ономе што ћемо оставити будућим генерацијама због чега би остале овде. Изађите и изборите се. Или ћутите и нестаните.
Илустрације: интернет
