Хоћу још мало да се задржим на компетенцији на нивоу града Шапца.
Уставом РС и Законом о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) регулисано је да су у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Чланом 2 Закона регулисано је да се службеном употребом језика и писама у смислу овог закона сматра употреба језика и писама у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења. Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом. Чланом 3 је регулисано да се службеном употребом језика и писама сматра нарочито употреба језика и писама у усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима. Хајде да видимо онда како поштовање наведеног Закона изгледа у Шапцу.
На слици испод имате како изгледа насловна страна ЗВАНИЧНЕ интернет презентације Града Шапца на адреси www.sabac.org.
Ако је то ЗВАНИЧНА, што значи СЛУЖБЕНА презентација града и Градске управе зашто онда није на СЛУЖБЕНОМ писму? Па Градоначелник Небојша Зеленовић је правник по струци, ваљда зна да растумачи два члана Закона. Преко контакт странице послао сам им приговор о томе још 2014.године. (НАПОМЕНА: Док сам писао овај чланак изглед званичне презентације је измењен и сада је насловна страна не само усклађена са Законом већ и много боље дизајнирана, на чему искрено честитам.)
Градоначелник на Фејсбуку има ЗВАНИЧНУ, значи СЛУЖБЕНУ страницу, која, гле чуда, опет није на СЛУЖБЕНОМ писму.
Ако Градоначелник и Градска управа не опште са грађанима у складу са Законом како онда можемо очекивати да то раде јавна предузећа којима је оснивач град?
Ево како изгледа рачун ЈКП “Водовод-Шабац“:
Дана 24.2.2015. на службену адресу електронске поште наведене на рачуну доставио сам обавештење да плаћање услуга прекидам док пословање не ускладе са Уставом и наведеним Законом. Пошто на тај акт нисам добио никакав одговор дана 12.8.2015. предао сам на писарницу предузећа захтев да престану да ме узнемиравају са доставом незаконитих рачуна уз поновно образложење да рачуни нису у складу са законским прописима. Иако ни на тај захтев нисам добио никакав одговор почетком децембра ме је назвао њихов правник (нисам запамтио име) и рекао да ће да ме туже због неизмиреног дуга. Питао сам га зашто пре подизања тужбе нисам добио одговор на своје захтеве, јер ја не спорим дуг за услуге већ начин на који се наплата тих услуга тражи, на шта је дотични одговорио “Које захтеве, ја нисам ништа добио“. И овде бих требао да престанем да пишем јер ће се људима који још увек размишљају својом главом попалити сви аларми од толике компетенције, али наравно да ту није крај.
У последњих неколико година више пута су мењани директори ЈКП “Водовод-Шабац“, а пошто град Шабац наводно није имао довољно компетентне кадрове у последњем “прелазном року“ 2014. доведена је читава управљачка гарнитура из Сремске Митровице (директор, секретарица, возач директора, ваљда и правник) којој су грађани Шапца осим (лепих) плата плаћали и путне трошкове. Наравно да ником од тих партијски постављених послушника није ни пало на памет да прво проуче један од основних закона на основу којег комуницирају са грађанима и врше наплату услуга.
Рачун ЈКП “Стари град“ изгледа овако:
Формулар рачуна јесте на ћирилици, али се подаци о обвезнику уписују на латиници, што, наравно, опет није у складу са Законом. Међутим, овде је интересантнија ставка 5 “Удепоновање комуналног отпада“ о којој сам писао у чланку “Обавештење“. Контраобавештење о томе да ту ставку нећу плаћати јер према Закону о облигационим односима једна уговорна страна (а сва јавна предузећа би са грађанима-власницима објеката морала имати склопљене уговоре о пружању услуга) не може самовољно променити услове уговора на штету друге стране, послао сам са повратницом 8.1.2015. Осим тога, сама реч “удепоновање“ не постоји у српском језику. Значи компетентни стручњаци из ЈКП “Стари град“ су измислили нову реч на основу које су самовољно променили услове уговора на штету грађана и о томе им послали обавештење да је то све за њихово добро. Па чак и ако јесте, постоји законска процедура која се мора поштовати. Пошто та процедура у случају увођења комплетно нове услуге у уговор није испоштована никакав одговор на контраобавештење нисам ни добио.
Међутим, у новембру сам са октобарским рачуном добио закачен следећи папир:
Отишао сам да видим о чему се ради јер осим горе наведене ставке своје обавезе редовно измирујем, али сам одустао пошто се дирекција налази на спрату са много степеница, које моја протеза нешто не воли. Уместо тога послао сам приговор 20.11.2015. и писаним путем затражио објашњење, јер оно што је прикачено не може бити никакав службени документсамим тим што није написан на службеном писму. Ни на тај акт нисам добио одговор.
Иста ситуација је и са рачунима ЈКП “Топлана Шабац“ и ЈСП “Стан“, односно обе фирме имају формуларе на ћирилици, али се подаци уносе на латиници.
Из претходног можете видети да се ни Градоначелник са Градском управом, ни јавна предузећа којима је оснивач Град Шабац не придржавају Устава Србије и важећих законских прописа приликом службеног општења са грађанима. Велики душебрижници ће рећи “Ма пусти то, није то највећи проблем“, али ствар и јесте у томе што је у овој земљи, самим тим и граду, СВЕ највећи проблем: ако се органи управе који су изабрани управо да би спроводили закон не придржавају истог какву онда обавезу имају грађани да плаћају намете који се незаконитим актима траже? Пре више од пет година Закон је ступио на снагу и све то време партијски запослени кадрови у јавним предузећима нису знали да прилагоде своје пословање важећим прописима, али су зато знали да издејствују путне трошкове за све раднике, чак и ако неки станују стотинак метара од предузећа.
Да зло буде веће, у разговору са неколико адвоката, које сам питао да ме заступају у случају да до судског спора дође, речено ми је да “јесам у праву, али да је то борба са ветрењачама и да ће суд сигурно пресудити у корист јавног предузећа или државе јер не може дозволити да један случај покрене лавину“. И то вам је отприлике одговор на све: Закон постоји, одређено је ко врши надзор над спровођењем, одређене су и (додуше мизерне) казнене одредбе у случају непридржавања, али до сада још нико у овој земљи за то није кажњен. Држава је направила систем у којем органи управе могу да раде шта хоће и да за то не одговарају, а “независно“ судство ће уз помоћ приватних извршитеља грађанима одрати кожу с леђа ако се због тога побуне. Без обзира на све ја ћу у складу са својим материјалним могућностима наставити да се борим против дискриминације Срба у сопственој држави и ових дана ћу предати захтев и градском и републичком омбудсману за заштиту законитости. О идиотима који сматрају да у Србији постоје два равноправна службена писма неки други пут, а о идиотизму издавања службених докумената, као што су рачуни за комуналне услуге, на два писма нећу да трошим тастатуру.
Јавна предузећа су формирана у интересу заједнице и општег добра и у статуту им је дефинисано да своју делатност морају обављати у складу са Уставом и законима Републике Србије. Због тога је Градоначелник дужан да устроји рад јавних предузећа којима је оснивач град са важећим законским прописима, јер то је знак компетенције за обављање поверене дужности, а не постављање постера са мотивационим порукама на званичну ФБ страницу.
