Зазвони телефон, али другачијом мелодијом. Имам две картице у телефону, али ме на ту другу нико не зове, осим мобилног оператера који тражи да пређем на пост-пејд. Видим број 0114421500. Субота је, значи вероватно неки дебили што рекламирају свашта или жене које у екстази причају како сам добио нешто. Размишљам да ли да се јавим, али пошто ме нико никада на тај број није звао из Београда решим да сазнам о чему се ради.
– Да?
– Добар дан-каже женски глас са друге стране.
– Овде Јелена из агенције ,,Ипсос“, радимо истраживање јавног мнења…
– Одакле вам овај број?-прекинем је.
– Молим?
– Питам одакле вам број који сте позвали?
Картицу са тим другим бројем сам давно купио старијој ћерки као поклон, када смо се њена мама и ја сложили да је напунила довољно година да може да има мобилни телефон. Отишао сам у Београд само због тога и од неког лика из огласа купио картицу за 50 евра са бројем који је врло лако памтљив. Ћера је била главна у друштву неко време, док момци нису почели да је спопадају, па је једва чекала да се умрежи са мајкон и избаци ту картицу из телефона. Мени је било жао да се баци и да је узме неки безврати истетовирани бизМисмен, па је одржавам са најнижом припејд доплатом на пар месеци.
– Знате програм је аритметичким понављањем бројева избацио Ваш број…
Тако је нешто рекла, ваљда у жељи да буде паметна. Хтедох јој нешто објаснити око вероватноће да програм од 10 бројева (позивни + седам бројева телефона) избаци број са прве четири исте цифре телефона није баш велика, али сам оћутао.
– Да ли имате МАЛО ВРЕМЕНА, вршимо испитивање о утицају медија?
– Није баш да имам времена, али реците.
– Ваше име и презиме?
Не знам какве то везе има, али кажем.
– Датум рођења?
Не знам какве то везе има, али кажем.
– Треба ли и ПИН од текућег рачуна?-питам смерно.
Тишина.
– Да ли пратите медије?
Мислим, јебо те, какво питање.
– Које медије?
– Да ли гледате телевизију?
– Слабо.
– Које програме гледате када гледате?
– Неки спорт, али и то ретко. Некад неки филм…
– Па како се обавештавате о дешавањима у земљи и свету?
– Већином преко друштвених мрежа, односно интернета.
– Нема на друштвеним мрежама све…-упорна је.
– Има госпођо баш све. И више него што ми треба.
– Доообро…-назирем разочарење у гласу.
– Да ли слушате радио?
– По читав дан.
– Које станице слушате?
– На дигиталној платформи РТС Џубокс и Рокенролер, Каролину и ,,двестадвојку“.
– А Радио Београд 1 и 2?
– Већином никад-зајебавам се, јер полако назирем сврху.
– Значи обичан радио не слушате?
– Слушам у колима, јер тамо немам ДАБ.
– Које станице?
– ДАШ2, ,,двестадвојку“, када добацим Носталгију, Накси…
– Знате, нама би требало од када до када…
– Шта од када до када?
– Па то, када пребаците са једне станице на другу. У које доба дана…
– Пребацим чим чујем вести, зато већином и слушам ДАБ РТС пошто тамо нема вести и реклама…
И ту настаје кратка тишина.
– Чујте, нама требају тачна времена, а има ту још доста питања, па пошто сте рекли да немате времена ја Вас не бих више задржавала. Хвала и довиђења.
И прекиде везу. Таман кад ми је постало занимљиво.
Шта је поента? Нисам циљна група. Не гледам њихове телевизијске програме. Не слушам радио где су њихове вести. Није ми испран мозак, а то је основни услов да тобом манипулишу. ,,Ипсос“ јесте једна од већих светских маркетиншких агенција, али сва та истраживања су плаћена. Можда они праве резултате истраживања и предају оном који је истраживање наручио, али оно што се у медијима касније преноси је нешто сасвим друго. Колико год се они рудили да објасне како су истраживања објектвна, ипак су првенствено НАРУЧЕНА И ПЛАЋЕНА. Јер медији управо за то и служе-за манипулацију масама. А та манипулација у овој дигиталној ери никада није била лакша, пошто нас свакодневно бомбардују стотинама и хиљадама беспотребних информација, и преко телефона, и преко компјутера, и преко телевизора, и на улици, и у продавници, свугде где се крећемо. Манипулација масама, односно стварање ,,психологије стада“ у суштини је врло проста, али усавршена и врло ефикасна, чему доприносе и ова испитивања јавног мнења. Како онда у том мору информација и поплави разних ,,стручњака“ (аналитичара) задржати рационално размишљање, чији је недостатак основни узрок стања у ком се налазимо? Лично се држим читања књига у штампаном облику, јер ми је то подвлачење, враћање и бележење мисли још увек велика предност над читањем у електронском. Трудим се и да колико толико пишем руком, пошто то развија размишљање и учење, и не може да се замени куцањем на тастатури. То је једини савет који могу да вам дам, јер нико начитан не би дозволио себи да буде у стаду којим се лако манипулише, због чега ни Вучић, а ни многи пре њега, не би ни дошли у ситуацију да буду на власти. Зато књиге у руке…
