Zazvoni telefon, ali drugačijom melodijom. Imam dve kartice u telefonu, ali me na tu drugu niko ne zove, osim mobilnog operatera koji traži da pređem na post-pejd. Vidim broj 0114421500. Subota je, znači verovatno neki debili što reklamiraju svašta ili žene koje u ekstazi pričaju kako sam dobio nešto. Razmišljam da li da se javim, ali pošto me niko nikada na taj broj nije zvao iz Beograda rešim da saznam o čemu se radi.
– Da?
– Dobar dan-kaže ženski glas sa druge strane.
– Ovde Jelena iz agencije ,,Ipsos“, radimo istraživanje javnog mnenja…
– Odakle vam ovaj broj?-prekinem je.
– Molim?
– Pitam odakle vam broj koji ste pozvali?
Karticu sa tim drugim brojem sam davno kupio starijoj ćerki kao poklon, kada smo se njena mama i ja složili da je napunila dovoljno godina da može da ima mobilni telefon. Otišao sam u Beograd samo zbog toga i od nekog lika iz oglasa kupio karticu za 50 evra sa brojem koji je vrlo lako pamtljiv. Ćera je bila glavna u društvu neko vreme, dok momci nisu počeli da je spopadaju, pa je jedva čekala da se umreži sa majkon i izbaci tu karticu iz telefona. Meni je bilo žao da se baci i da je uzme neki bezvrati istetovirani bizMismen, pa je održavam sa najnižom pripejd doplatom na par meseci.
– Znate program je aritmetičkim ponavljanjem brojeva izbacio Vaš broj…
Tako je nešto rekla, valjda u želji da bude pametna. Htedoh joj nešto objasniti oko verovatnoće da program od 10 brojeva (pozivni + sedam brojeva telefona) izbaci broj sa prve četiri iste cifre telefona nije baš velika, ali sam oćutao.
– Da li imate MALO VREMENA, vršimo ispitivanje o uticaju medija?
– Nije baš da imam vremena, ali recite.
– Vaše ime i prezime?
Ne znam kakve to veze ima, ali kažem.
– Datum rođenja?
Ne znam kakve to veze ima, ali kažem.
– Treba li i PIN od tekućeg računa?-pitam smerno.
Tišina.
– Da li pratite medije?
Mislim, jebo te, kakvo pitanje.
– Koje medije?
– Da li gledate televiziju?
– Slabo.
– Koje programe gledate kada gledate?
– Neki sport, ali i to retko. Nekad neki film…
– Pa kako se obaveštavate o dešavanjima u zemlji i svetu?
– Većinom preko društvenih mreža, odnosno interneta.
– Nema na društvenim mrežama sve…-uporna je.
– Ima gospođo baš sve. I više nego što mi treba.
– Dooobro…-nazirem razočarenje u glasu.
– Da li slušate radio?
– Po čitav dan.
– Koje stanice slušate?
– Na digitalnoj platformi RTS Džuboks i Rokenroler, Karolinu i ,,dvestadvojku“.
– A Radio Beograd 1 i 2?
– Većinom nikad-zajebavam se, jer polako nazirem svrhu.
– Znači običan radio ne slušate?
– Slušam u kolima, jer tamo nemam DAB.
– Koje stanice?
– DAŠ2, ,,dvestadvojku“, kada dobacim Nostalgiju, Naksi…
– Znate, nama bi trebalo od kada do kada…
– Šta od kada do kada?
– Pa to, kada prebacite sa jedne stanice na drugu. U koje doba dana…
– Prebacim čim čujem vesti, zato većinom i slušam DAB RTS pošto tamo nema vesti i reklama…
I tu nastaje kratka tišina.
– Čujte, nama trebaju tačna vremena, a ima tu još dosta pitanja, pa pošto ste rekli da nemate vremena ja Vas ne bih više zadržavala. Hvala i doviđenja.
I prekide vezu. Taman kad mi je postalo zanimljivo.
Šta je poenta? Nisam ciljna grupa. Ne gledam njihove televizijske programe. Ne slušam radio gde su njihove vesti. Nije mi ispran mozak, a to je osnovni uslov da tobom manipulišu. ,,Ipsos“ jeste jedna od većih svetskih marketinških agencija, ali sva ta istraživanja su plaćena. Možda oni prave rezultate istraživanja i predaju onom koji je istraživanje naručio, ali ono što se u medijima kasnije prenosi je nešto sasvim drugo. Koliko god se oni rudili da objasne kako su istraživanja objektvna, ipak su prvenstveno NARUČENA I PLAĆENA. Jer mediji upravo za to i služe-za manipulaciju masama. A ta manipulacija u ovoj digitalnoj eri nikada nije bila lakša, pošto nas svakodnevno bombarduju stotinama i hiljadama bespotrebnih informacija, i preko telefona, i preko kompjutera, i preko televizora, i na ulici, i u prodavnici, svugde gde se krećemo. Manipulacija masama, odnosno stvaranje ,,psihologije stada“ u suštini je vrlo prosta, ali usavršena i vrlo efikasna, čemu doprinose i ova ispitivanja javnog mnenja. Kako onda u tom moru informacija i poplavi raznih ,,stručnjaka“ (analitičara) zadržati racionalno razmišljanje, čiji je nedostatak osnovni uzrok stanja u kom se nalazimo? Lično se držim čitanja knjiga u štampanom obliku, jer mi je to podvlačenje, vraćanje i beleženje misli još uvek velika prednost nad čitanjem u elektronskom. Trudim se i da koliko toliko pišem rukom, pošto to razvija razmišljanje i učenje, i ne može da se zameni kucanjem na tastaturi. To je jedini savet koji mogu da vam dam, jer niko načitan ne bi dozvolio sebi da bude u stadu kojim se lako manipuliše, zbog čega ni Vučić, a ni mnogi pre njega, ne bi ni došli u situaciju da budu na vlasti. Zato knjige u ruke…
