Те 2013. године свет је изненадио Папа Бенедикт XVI својом објавом да се одриче службе након чега се дуго чекало на неки тамо дим да би се изабрао нови, народни Папа који је директним контактом са верницима покушао да поврати поуларност католичке цркве, нарушену педофилским скандалима, одливом поверљивих информација из Ватикана и аферама у самој Ватиканској банци.
Преко Едварда Сноудена, обавештајног аналитичара у америчкој Националној агенцији за безбедност (НСА), који је угодан живот на Хавајима жртвовао за азил у Русији, сазнали смо да смо одавно у Великом брату и да се сви телефонски разговори и активности на интернету прате преко тајног програма “Призма“ у којем су учестовали и Гугл, Јаху и Мајкрософт. И то би све још прошло уз тупаве изјаве америчког председника (а имају ли другачије изјаве америчких председника из новије историје?) да је све рађено како би се заштитила Америка, да није установљено да су прислушкивани и најближи сарадници попут немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Америчка демократија је у овој години нашла нову жртву, а то је била Сирија. По старом добром опрабаном рецепту примењеном у свим досадашњим интервенцијама, нажалост и на овим просторима, прво се исценира неки масакр, овога пута је то било хемијским оружјем у којем је погинуло неколико стотина људи у предграђу Дамаска, затим се оспе дрвље и камење на Савет безбедности што не реагује и тиме се изазове сажаљење код америчког народа да, ето, опет Америка мора да интервенише јер су у Сирији угрожена људска права. Нафта са тим нема апсолутно ништа. Интервенција је висила у ваздуху неколико недеља након чега се од ње одустало јер је сиријски режим прихватио да се униште постројења и хемикалије које би могле послужити за производњу хемијског оружја, и то под надзором Агенције УН за забрану хемијског оружја која је овогодишњи добитник Нобелове награде за мир (то што је Русија покренула своју војску нема са одустајањем од интервенције апсолутно ништа). Председник Обама је тако замало избегао ту награду коју су добијали председници САД пре њега који су негде “интервенисали“. Али, ту је увек Северна Кореја где може да добије бодове. Или нешто друго, видећемо.
И поред свих мера које предузимају у циљу “спречавања тероризма“ у априлу се десио бомбашки напад на Бостонском маратону где су погинуле 3, а рањене 143 особе. За то су “у највећој потери свих времена“, како су акцију назвали амерички медији, осумњичени браћа Тамерлан и Џохар Чарнајев, од којих је у “ватреном обрачуну“ ликвидирн старији Тамерлан, а млађи Џохар после пар дана тешко рањен. Наводници су стављени јер су те званичне верзије толико шупље да само из званичних снимака може да се закључи да је читав случај исцениран, као и напад 11.9.2001. На једном од снимака се види да је Тамерлан ПРИВЕДЕН без повреда, да би га каснија верзија приказала буквално изрешетаног. Слично је било и са млађим Џохаром који је на једној слици после без повреда, на другој сав крвав, а полиција Вотертауна никада није одговорила на питање да ли је он на њих уопште пуцао и зашто су онда они пуцали у њега ако није? И како то да ни на који начин не може да комуницира са тужилаштвом већ само писаним путем у којем признаје наводну кривицу за напад? Има ту још глупости које сами можете прочитати на интернету, али једна од највећих је да су као сведока који је био очевидац напада навели мртву директорку школе настрадалу приликом масакра у Њутаунудецембра 2012. И док је америчка јавност била окупирана “највећом потером свих времена“ амерички Конгрес је изгласао ЦИСПА закон којим се укида било какво право на приватност на интернету, као што је после напада 11.9.2001. изгласан Закон о патриотизму који Американцима даје за право да чине највеће злочине под плаштом “патриотизма“.
Од катастрофа које су погодиле свет издвајају се тајфун Хаијан (или Јоланда) који је погодио Филипине и однео око 10 000 живота и метеорска киша која је погодила Русију. У неким медијима се проносила вест да је тајфун намерно изазван ХААРП-ом, али то је вероватно још једна теорија завере.
У 2013. умрли су Маргарет Тачер, Уго Чавез и Нелсон Мандела.
Спорт су обележили успеси Бајерна као клупског владара светског фудбала, повлачење Сер Алекса Фергусона после 27 година вођења “црвених ђавола“, пробијање суме од 100 милиона евра за трансфер једног фудбалског играча, успеси Новака Ђоковића и велики повратак Рафаела Надала, као и освајање Вимблдона после 77 година од стране једног Британца у тенису, признање легенде бициклизма Ленса Армстронга да се све време такмичења допинговао и брука МОК-а када је избацио рвање са листе спортова, а касније је залагањем нашег Ненада Лаловића који је подигао светску јавност поново враћен у олимпијске спортове.
У српском спорту су осим већ поменутог Нолета, после дуго времена засијали атлетичари и рукометашице, Црвена Звезда је у ватерполу клупски првак света, први пут смо у кошаркашкој Евролиги имали два представника, од којих је Партизан успео да уђе у ТОП 16. Са друге стране фудбалска репрезентација се поново избламирала у квалификацијама за светско првенство, иако су омладинци освојили европско првенство. Шта се између омладинаца и сениора деси још увек није јасно ни Молдеру, ни Скали, али наш репрезентативни и клупски фудбал је на најнижим гранама. Националну лигу потресају сталне афере, рат саопштењима излази ван граница пристојности, у сваком колу је све више жалби на суђење и намештање резултата. Зашто једноставно не укину професионалну фудбалску лигу, све врате на аматерски ниво, нема одласка из земље до, рецимо, 23 године, па да видимо да ли онда да ли ће бити плаћених навијача-хулигана, великих трансфера клинаца од 18 година од којих само менаџери имају корист, бежања од репрезентације и осталих ствари које прате “професионални“ фудбал. Овако се огромне паре издвајају за обезбеђење “спортских“ манифестација, а афере око проневере пара не могу ни да се наброје.
Прошлу годину је обележила и суспензија Виктора Троицког због неодазивања анти-допинг контроли због које је удаљен из тениса прво на 18 месеци, а касније је казна смањена на 12, што нас је вероватно коштало освајања Дејвис купа.
У Србији је почела производња Фиата 500Л у Крагујевцу чиме је поново дигнута на ноге ауто-индустрија са својим кооперантима. Иако се на другим тржиштима одлично продаје просечни Србин и даље само може да га гледа.
Стратешком сарадњом Владе Србије и “Етихад Ервејза“ формирана нова авио-компанија “Ер Србија“ уместо дугогодишњег губитника ЈАТ-а. Да ли ће “Ер Србија“ постати лидер авиотранспорта на овим просторима, или се само “Етихад“ докопао ексклузивних ЈАТ-ових линија видећемо у будућности.А можда је у питању нешто треће…
Одакле уопште та сарадња са шеиком Мухамедом бин Заједом ел Нахјаном (кога су “незаслужено“ прозвали Шеиком бин Зајебом) нико не може да објасни, осим ако не верујете у приче да је Крађан Динкић пријатељ шеикове породице, а да Аца Лабело одавно има велики углед у УАЕ. Ако се вратимо мало уназад сетићемо се да је Аца показивао затворско одело спремно за Крађана, са све бројем који ће носити у Забели. Како је онда могуће да када је Крађан требао да зглајзне и обуче то одело одједном постаје потпредседник комитета за сарадњу са УАЕ и то са идиотским објашњењем да се “Арапи везују за личност…јер цене поштење“? Молим? Човек који дванаест година уништава српску привреду и који је довео државу на ивицу финансијске пропасти својим у иностранству већ припремљеним акцијама? Човек који трећину Шлафовог удела који му је он дао у “Моби 63“ (касније “Мобтел“), да, добро сам написао: Крађан је отео Карићима фирму и ДАО 30% учешћа Мартину Шлафу и његовој “оф-шор“ компанији, а одмах затим ту трећину од укупног капитала од 132 милиона евра држава откупљује за преко 500 милиона евра? Значи наш економски експерт који је у Србији извео то финансијско чудо и донео препород отету трећину од 132 милиона плаћа више од 500 милиона! Виша математика коју обичан човек не може да разуме, али зато мора да је плати!!! А где је приватизација “Вршачких инограда“, “Србијанке“, “Севера“, ФАП-а, “14.октобра“…и ко зна колико још приватизација за које тек треба установити како су српске фирме уништене или за шаку евра прешле у руке тајкуна? Шта је са афером око “Националне штедионице“ и које је нације та “Национална штедионица“? Да не причамо о скандалима са агенцијама које су формиране и чињеницом да је на најважнија места у држави поставио своје већином неспособне људе, иако је његова партија Г17+ једва прелазила цензус на изборима? Где су резултати програма субвенционисања старних фирми, који је Крађанова идејна творевина, а које су добијале по 10000 евра за сваког запосленог ДИРЕКТНО ИЗ ДРЖАВНЕ КАСЕ? Сетите се само маркетинга око “Ју Ес Стила“, а људи су дошли, узели субвенције, претопили тенкове и транспортере, испразнили складишта и отишли, док су запослени као и пре тога остали на терет држави, само сада са добро испражњеном касом. Још горе су прошли у Врању где је “инвеститор“ једноставно дошао, узео 3 милиона евра субвенција и побегао, а оних 2000 радника који су требали бити запослени су остали на улици. Такав случај је и са Италијанима, и са Корејанцима, и са Немцима. Па ко не би тако улагао у Србију када за 2,1 милион евра од државе добије одмах 6,6 милона, као у случају “1.маја“ Пирот којег је купила словеначка “Мура“, односно брачни пар који је купио “Муру“? У уређеним земљама се за једну овакву аферу потписује вишегодишњи уговор за рекламирање пругастих одела са бројем, а за пет или десет се одмах играмо висибабе. За 24 афере, у колико га је покојна Верица Бараћ документовано умешала, води се у шуму, везује за дрво и сецка шест месеци. Део по део.
Те ствари могу да се прочитају и виде на интернету, а добар део је објављен и у медијима, тако да су са тим СИГУРНО УПОЗНАТИ и Арапи. Значи по поштењу га сигурно нису могли знати, тако да су тражили да Крађан буде у том комитету из сасвих других разлога. После тога иде још глупља изјава пренета негде у штампи да Арапи улажу у Србију због “традиционалног српског гостопримства“. Мислим…Арапи улажу само и једино због једне ствари, а то је ИНТЕРЕС, и ту би све приче о “пријатељству“ између Крађана и шеика, касније и Лабела, требало прекинути и све уговоре о продаји најплоднијих ораница и хотела проверити, као и о оснивању неких компанија са којима се ова двојица бусају у прса по медијима, док се о детаљима уговора веома мало зна. Зашто нас нису упознали са чињеницом да је тај исти шеик заменик команданта оружаних снага УАЕ у чину генерала и да је још од 1992. присутан на овом подручју када је продавао оружје (хајде, још питајте коме) током оружаних сукоба у бившој СФРЈ и да је његов отац и 1999., а и пре, помагао отимање Косова од Србије, због чега је Јахјага ишла лично у УАЕ да се захвали шеику? Ако тада није ништа добро донео Србији, зашто би сада? Да се разумемо, нисам ја против инвестиција, далеко било, није толико ни битно које је вере инвеститор јер је у економији једина вера новац, али ако тежимо демократском друштву зашто нам није речено ко је у ствари инвеститор и зашто се сви детаљи тих уговора не износе у јавност? Шта, у одсутном тренутку се појавио Крађанов и Лабелов пријатељ чија је земља један од кључних савезника САД и НАТО пакта на Блиском истоку да спаси српску привреду од колапса? Ако се зна да се УАЕ амерички СВЕТИ ГРАЛ где послује више од хиљаду америчких фирми да ли ОНДА можете да наслутите позадину шеикових улагања у Србију и чија ће та продата земља на крају бити?
Извињавам се што сам се о Крађану толико расписао, али ако је Верица Бараћ прикупила више од 2000 страна доказног материјала против наведене лопуже и других у којима су томе учествовали, надам се да вама неће бити тешко да прочитате моје две. Сву ту документацију је нудила и прошлој Влади и овој, Крађана су покушали да се ослободе и Коштуница, и Цветковић, а покушао је и Вучић, па која онда то небеска сила не може да спакује дотичног на заслужени дугогодишњи одмор иза решетака? Ако су четири саветника Аце Лабела поменути у документима Верице Бараћ схватате ли онда зашто Крађана не могу да ухапсе и зашто је он присутан у свакој Влади задњих 12 година? И зашто су Арапи БАШ Крађана, именом и презименом, тражили да буде у Комитету за сарадњу када они послују са Владом Србије а не са физичким лицем? Па рачунају људи ако је човек успео толике милијарде да украде и опере, опраће и њима стотинак…или мало више.
Браћо и пријатељи, господо и другови, рођаци, постоји само једна реч за дешавања од када је демократија ушла у Србију, а то је ИЗДАЈА. Издаја на највишем нивоу управо од оних које смо бирали да земљу извуку из беде. Издаја је припремљена давно негде и сада сазнајемо да је Америка са 10 милиона долара деведесетих година створила ДОС којима смо веровали да од режима Слободана Милошевића не може горе. И та нам се мисао осветила: из земље је украдено преко 57 милијарди (и словима: педесет седам милијарди) евра из за 12 година владавине демоНкрата, а 1 750 000 пензионера, 700 000 инвалида и 730 000 радника у државној администарцији издржава око 700 000 запослених у производњи (а и нису сви у производњи). Морате признати да је то резултат који се тешко достиже. И зато не заборавите, КОД НАС УВЕК МОЖЕ ГОРЕ.
Садашња власт је иста она због које смо деведесетих и мењали власт, само без радикала (односно са радикалима у другим униформама). Кад смо код радикала, шта мислите зашто наши државници не траже да се ослободи Шешељ који је разбио Хашки трибунал доказавши да је измишљени суд под патронатом Америке и њених сателита, намењен да суди само једном народу који је и пре било какве пресуде унапред оглашен кривим? Поготово сада када је тешко болестан, а ниједан једини део кривице му није доказан? Зашто не траже да се пусти на лечење у Србији? Нисам никада био неки љубитељ Шешеља и његове политике, али он је у Хагу бранећи себе успео да одбрани и Србију од лажних оптужби за геноцид. Зашто тих победа најинтелигентнијег политичара на овим просторима (то је чињеница) није било бар на националној телевизији, ако су већ друге плаћеничке телевизије приказивале само исказе лажних сведока супротне стране? Американци су намеравали раније да пусте Шешеља и изазову грађански рат у Србији, али су одустали јер су видели да и без њега нама то добро иде, па су наставили да га убијају у затвору. Аци Лабелу су се на ту помисао доласка Шешеља одлепили прсти, док је Неверни Тома убрзано почео да прави себи цркву како би окајао грехе према куму. Међутим, судија Антонети је сада пред католички Божић изјавио да Шешеља “НЕ СМЕЈУ ДА ПУСТЕ због његових политичких ставова који би били штетни за политику у Србији, али да планирају да га пусте АКО ГА ПРЕУЗМЕ НЕКА ДРУГА ЗЕМЉА“, што је чист доказ да је Шешељ политички затвореник и да га суд држи само због интереса странака на власти.
Издајници су завели тотални тоталитаризам, у медијима је мрак, може да се прича и пише само лепо о Аци Лабелу и Малом Слоби, ко их случајно назове издајницима одмах га приводе, народу се замазују очи хапшењима министара и тајкуна који се одмах после тога пуштају, ником од оптужених, па чак ни од осуђених, не одузима се имовина што је једино што може да их погоди, већ су само још богатији, док се за то време продаје Косово, акцијама против уличних дилера дроге које коштају више него дрога која је пронађена, док се за то време наркобосови виђају по Србији са високим државним и полицијским службеницима, грандиозним изјавама се најављују хапшења ваљда да се оптуженима да време да се склоне, док за то време највећи лопов који је земљу довео до пропасти седи поред њих свакодневно…
Све су то вероватно припреме за улазак у ЕУ, јер смо крајем 2013. добили најзад и тај дуго чекани датум отпочињања преговора.
А за то време скроз слуђени народ бира између Фарме и Великог брата, Цеце и Карлеуше, четника и партизана, не схватајући како то да нас они због којих смо ратовали деведестих сада воде у ту неку “светлу европску будућност“, а они који су нам отцепили Косово сада нас новчано помажу. И докле год има пара за крмачу пива или фрћок јефтине ракије и паклицу дувана народ се неће покренути… Псоваће све живо и мртво по кафанама што је стање овакво надајући се да ће неко други да ухапси Крађана, да ће неко други да заустави продају српске земље странцима, да ће неко други да поврати Косово, да ће неко други казнити издајнике, да ће неко други да спречи пљачку, да ће неко други једном доћи и донети ту дуго очекивану бољу будућност о којој толико сања и о којој је толико причао деци.
Али наравно да неће.
Зато вам у 2014. години желим да се пробудите и освестите, да вам пукне трпило и да после двадесет три године гледања истих лица не гласате на неким будућим изборима ни за кога од тих издајника који нас свађају и пљачкају, да скупите храброст и кренете да повратите своје људско достојанство, да већ једном кажете, не кажете, продерете се колико год можете ДОСТА БРЕ!!! Јесте да тренутно алтернатива на политичкој сцени не постоји јер су СВИ ИСТА ГОВНА, али баш зато што су СВИ ОНИ на једној страни, а народ на другој, и треба читав систем мењати из корена како би се дошло до неких нових политичара који неће радити против своје земље. Ово што пишем нису флоскуле, видећете и сами КАДА се после двадесетак година спавања пробудите, а онда ни победа није далеко. Угасите телевизор, престаните да слушате хипнотичке глупости које вас затупљују, пружите отпор странкама и политичарима, немојте се мирити са уценама и немојте пристајати ни на шта мање од онога за шта имате аргументе да сте у праву. Победа почиње отварањем књиге и ширењем свести, победа почиње избацивањем речи “не могу“ и “нећу“ и употребом “могу“ и “хоћу“, победа почиње бегом из летаргије и апатије у еуфорију узимања будућности у своје руке! У почетку ће бити још теже него сада, али када једном устанете и престанете да будете роб увидећете колико је колико је лепши ваздух на тој висини него у висини нечијег дупета.
“У, ала ти је честитка…“, неко ће рећи. И није нека, признајем, али нисам је ни замислио овакву. Мислио сам само таксативно да набројим догађаје из 2013. и онда се осврнем на оно што сам ја преживео. Нажалост, прича о крађама, издајама и понижавањима овог народа је то одвела на другу страну. Нема везе, нисам ја толико ни битан, ко прати блог већ зна да се упорно борим са ветрењачама. Неке победе сам однео, неке још чекам да однесем, али се и поред свих проблема не предајем. Јесте да блог и после неколико администратора и датих неколико стотина евра не ради како треба, али битно је да може да се чита, после силних мука издао сам књигу стихова, патње са лежиштем ме нису спречиле да се виђам са људима, свакодневно идем на терапије и доктори моје резултате постигнуте у опоравку називају изванредним.
Живот је непрестана борба и ја се борим. А кад могу ја на једној нози можете и ви. Ето, са срећом вам било буђење у 2014.
