Злочин у Скеланима

Подели


Скеланe са бројним српским селима и засеоцима: Ћосићи, Костоломци, Кушићи, Жабаковица, Топлица, Бујаковићи, Језеро, Калиманићи, Стублови… тог хладног, зимског јутра 16. јануара 1993. напале јаке терористичке муслиманске снаге (2500 пацова) из правца Сребренице и Поточара.
Исламисти су уз повике „Аллаху Екбер, Текбир и Kољите жене и дјецу“ кренули у свој крвави пир. Пуцњава је разбудила цивиле који су масовно кренули да бјеже само у једном правцу ка мосту преко Дрине. Њихови митраљези и снајпери држали су мост под ватром и ту убили много људи.

Међу жртвама су биле 24 жене и 5 дјеце. Већи број убијених су била стара и непокретна лица. Жртве су у највећем броју убијене сјекирама и ножевима, одсјецане су им главе и екстремитети, а неколицина је страдала од снајпера. Најмање 8 жена и дјевојака тог дана је силовано. 
Најмлађа жртва скеланског масакра био је четворогодишњи Александар Димитријевић, који је убијен заједно са својим братом Радисавом (12) док су покушавали са мајком Милицом да побjегну у Србију. Неколико напокретних су звјерски запаљени живи како су затечени у својим кућама.
Нарочито је потресна судбина Цвјетка Ристића из Кушића. На кућном прагу убијени су отац Новак (42), мајка Иванка (43), тетка Миленка (63), малољетна сестра Митра (18), а 15-годишњи брат Мићо је одведен у Сребреницу. Његово тијело ни данас, послије 32 године, није пронађено.

Избијањем терориста тзв. Ар БиХ на југословенску границу и ХЕ Бајина Башта, постала су угрожена сва низводна насеља на обје обале Дрине. То је захтијевало хитну интервенцију и Војске Југославије. Када су муслимани одбачени и удаљени од хидроцентрале престала су дејства ВЈ.

Врло брзо ВРС се консолидовалала и контранападом на добро опреммљене и наоружане терористе ослободила заузете просторе Скелана. Тада су Срби могли да сагледају последице овог њиховог напада и релативно кратког присуства у Скеланима и селима. Последице су биле катастрофалне.

Ни за овај као и друге злочине сребреничких исламиста над Србима, до данас нико није одговарао. Један број оних који су палили Скелане и учествовали у овом злочину погинуо је у љето 1995. те су проглашени „жртвама геноцида“, док се велики број њих и данас шета слободно.

Веза према оригиналу: https://x.com/StariPragista93/status/1879537360276525076


Подели

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top