Питаш ме сине зашто не идеш у школу сутра? Знаш да је понедељак први радни дан у недељи, знаш да није никакав празник и зашто онда не би ишао у школу? Размишљам како бих твом осмогодишњем мозгу то објаснио, а да не схватиш погрешно.
Видиш сине, тебе је родила твоја мама, мене моја, њу њена мама и све нас је родила нека мајка. И сви смо се сине родили исти-поштени и праведни. И све вере, и сва учења говоре о томе да нема поштенијег и праведнијег бића на свету од тек рођеног детета. И зато постоје забележени случајеви где су најкрволочније звери биле мирне пред малим дететом. Знаш ли сине зашто? Наравно да не знаш, још си мали, али то је зато што не осећају претњу. Једноставно не осећају претњу од малог детета, јер мало дете нема два лица, не зна да лаже, не зна да украде, не жели свесно да некога повреди и животиње се онда поред њих умире и осећају спокојно.
После деца одрастају полако и у детињству их родитељи мазе и пазе. Иако полако почињу да усвајају разна знања, још увек су близу оне бебе тек изашле из мајчине утробе-поштени и праведни. Деси се понека чарка са другим дететом, али то се брзо заврши и деца се помире и наставе да се играју заједно.
И онда деца крећу у школу. У школи се деца уче разним стварима и не кажу џаба да је школа учитељица живота. Пошто велик део живота прође у школовању највећи део успомена се касније баш носи из школе. Нека школска пријатељства остају заувек, а и неке школске љубави остану заувек. Зато та школа мора добро да се испланира како би деци у памћењу остало што више лепих успомена, а не траума. Шта је траума? То су ти сине ружне ствари које се памте читав живот као и оне лепе. Због тога у школама мора све да се предузме у интересу деце како се те лоше ствари не би дешавале. Баш СВЕ. И онда, пошто не можемо сви о свему да одлучујемо јер се никада не би сложили, ми смо изабрали људе за које смо мислили да ће заступати интересе деце и доносити одлуке како се оне ружне ствари не би дешавале. То су ти они избори о којима мало-мало слушаш на телевизији и о којима се свађају татини пријатељи на слави. И баш ти које смо ми изабрали и који су се заклели да ће све, БАШ СВЕ радити у интересу деце како вам школа не би била оптерећење, управо су нас они издали и почели да раде против ваших интереса, а самим тим и против интереса родитеља. Зато си ти пропустио тренинге фудбала када си ишао пре подне јер таман су се у клубу организовали они о којима ти причам су то променили. Зато неки твоји другови нису стигли на неке своје активности. Зато нека деца која путују не могу да користе месечне карте јер не могу да стигну на задњи аутобус. Зато се сине читав живот и вас деце и нас родитеља тумба када се промене врше тако често. И онда вама школа постаје опетерећење, и онда су родитељи нервозни јер њима организација ионако тешког живота постаје оптерећење и онда нико није задовољан. А чим нико није задовољан онда ни ви не можете да учите како треба, а онда ни родитељи не могу на послу да раде како треба, онда ви уместо да стварате лепе успомене стварате оне трауме о којима сам ти причао. И то је сине веома, веома лоше, не само за наш град него за читаву државу.
Зашто се они тако понашају?
Па ево видиш…Ти идеш у школу у коју су ишли и твоји мама и тата, и једна и друга тетка, и кумови, и већина маминих и татиних пријатеља. У ту исту школу су ишли и твоја браћа и сестре. И сви смо од првог до четвртог разреда ишли како си и ти ишао у првом разреду од један до пет поподне, а после смо у даљм школовању ишли по сменама. Родитељи су унапред знали када деца иду у школу и тако су себи организовали живот. Тако је то функционисало преко педесет година све док се нису појавиле неке учитељице које су се осетиле дискриминисаним јер не могу да стигну код пријатеља на славски ручак. (Шта значи дискриминисаним? То значи угроженим. Зашто не кажем лепо угроженим већ користим стране речи? Па…Чекај бре, ко коме овде шта објашњава?) За славу се не иде у школу, јесте сине, то си добро приметио. Као што ти сада ниси ишао у школу за татину славу Јовањдан, коју ћеш ти једног дана да наследиш, тако и оне не иду за своју славу у школу. А не иду ни за школску славу Св.Саву, јесте и то знаш. А за највећу српску славу Никољдан и градску преславу Малу Госпојину су им смањени часови. (-Кад је то? ,,То ти је кад је вашар.“ – Па какве везе тата има вашар са њима, није то њихов празник? ,,Није сине, али њима се свакако угађа само да се не би осећале дискриминисане. Пардон, угрожене.“). И имају зимски распуст кад и ви, Ускршњи распуст и летњи распуст. Јесте, све учитељице то имају, али и поред свега тога само ове су се осетиле нешто угроженим и само је њима поред свог тог слободног времена фалило баш и то време за славу да буду са пријатељима. Али то због чега се оне осећају угроженим није време, то се зове другачије, о чему ћемо ти и ја причати за десетак година, а како је технологија узнапредовала вероватно ћу и раније морати да испричам причу о пчели и цвету. Да им не фали то што им фали оне се не би осећале угроженим и стизале би свугде певајући. Овако су не знајући шта ће са собом нахушкале неку продану душу да то каже у Скупштини у Београду, и онда је то дошло до неспособног Министра просвете који таји личи на Суперхика, знаш онога из стрипа “Алан Форд“: ем што има алкохоличарски нос као Суперхик, ем што од сиромнашних отима (укида информатичка одељења) и даје богатима (сертификате за приватне школе). И онда тај министар који не уме ништа сам да уради каже Ваљеву да то уради уместо њега и од тада Ваљево малтретира нас у Шапцу уништавајући систем који је функционисао више од педесет година у шабачком образовању.
Што није у затвору? Ко? Министар…Кад је тако лош зашто није у затвору, то питаш? Ух сине…како да ти објасним зашто у Србији они који греше не иду у затвор него на већу функцију…Може ли неко питање о Богу, можда ћу то пре успети да ти објасним…
Није сине у затвору зато што, осим малобројних, сви седе кући чекајући ванземаљце да дођу и да их одведу у неки бољи живот јер мисле да су припадници небеског народа. Није у затвору због тога што они којима све ово што сам ти рекао највише смета ћуте, или се бусају по кафанама и псују и тог и друге министре, а када треба да се покрену и нешто ураде скривају се иза “неодложних обавеза“. Није у затвору јер нема ко да га пошаље у затвор, од људи су направили роботе који само треба да раде, плаћају порез и повремено гласају како им се каже.
Е због тих хипнотисаних интернет бораца који нечињењем дозвољавају да неколико учитељица малтретира читав град, које уместо да учествују у формирању дечије личности покушавајући да код деце што дуже задрже ону исконску правду и поштење показују како све треба подредити сопственим себичним интересима, због свих оних који уста пуних “бриге за децу“ убиру политичке и друге поене, због свих њих који ти уништавају будућност сине, али и због оних просветних радника који поштено обављају свој посао и стварно су посвећени деци, ето због тога тата сутра иде на протест, а ти не идеш у школу.
