У светлу последњих дешавања око избора у Белорусији и препуцавања да ли је тамо тиранија или мед и млеко, ево једног низа са Твитера који би могао разјаснити ситуацију (оригинал имате овде):
,,Белорусија је пропорционално претрпела највеће разарање од свих земаља другом светском рату. Изгубила је око 25 одсто становништва. Током рата у Белорусији је погинуло 600 000 совјетских војника и више од 1.6 милиона цивила, укључујући скоро читаво јеврејско становништво. Око 85% Минска уништено је у бомбардовању, а поново је изграђен током педесетих и шездесетих. Ли Харви Освалд (званично атентатор на Кенедија) живео је у Минску. Око 70% радиоактивног отпада из Чернобиља пало је на Белорусију. БДП Белорусије је 60 млрд $. Белоруски БДП занисва се 40% из индустријског сектора, а 51% из услужних делатности. Значајно за економију Белорусије је и чланство у Евроазијској економској унији. Лукашенко је од 1994. године започео деприватизацију индустрије, енергетике, банака, пољопривредних комбината. Кажу да због тога они немају олигархе који су се богатили управо на приватизацији државних предузећа. Државни сектор ствара скоро 50 одсто БДП. Државна предузећа гарантују радна места и одређену сигурност кад се ради о исплати плата. Само шест одсто грађана у Белорусији има примања нижа од границе сиромаштва. Белорусија је најпознатија по производњи трактора, који се извозе под знаком МТЗ или Беларус. Фабрика трактора Минск која запошљава 17 хиљада радника, држи преко 10% светског тржишта трактора. Ова земља данас бележи благи трговински суфицит од око 700 милиона долара. Према званичној белоруској статистици, Белорусија остварује суфицит у робној размени са ЕУ од преко три милијарде долара, док на сајту Европске комисије пише да заправо ЕУ бележи суфицит од преко две милијарде долара.
Најважније природно богатство је тресет који се користи као гориво, као ђубриво, и у хемијској индустрији. Економски су исплативе и залихе камене и калијумове соли. Резерве нафте и природног гаса су веома скромне. Постоје и значајније залихе уљних шкриљаца, процењене на око 8,8 милијарди тона. Стопа незапослености мања од 0,6 одсто, тачније незапослених нема, а ко неће да ради, мора држави да плати порез на луксуз што одбија посао. Просечна плата је преко 600$. Само три велике белоруске компаније „Полимит“, „Мински аутозавод“ и „Мински тракторски завод“ омогућују 1 200 000 радних места у Русији, са чијим фабрикама раде у кооперацији. Сваки 6. трактор у свету је из Белорусије. Белорусија је позната и као земља са веома живим ИТ сектором. Вибер је Белоруски изум.
Организованог криминала и корупције готово да нема, а сваки прекршај решава се на суду у року од 24 сата. Здравство је потпуно бесплатно, а болнице су опремљене најсавременијим уређајима. Цене веома квалитетне домаће робе знатно су ниже од европских. Јефтини су бензин и нафта, као и увозни аутомобили, па су улице пуне ,,Аудија“, ,,Мерцедеса“, ,,Волвоа“ и сличних луксузних аутомобила високе кубикаже. Квадрат стана је максимално до 700 евра, а сваки грађанин који нема свој стан или кућу добија станарско право у државном стану Држава подстиче наталитет значајном финансијском помоћи за свако новорођено дете, а плаћа и лечење стерилитета, те сваки покушај вантелесне оплодње. Минск је и званично најчистији и најуређенији град на свету.“
Овај низ је потврдио и Никола Пејаковић, некадашњи амбасадор СРЈ у Белорусији, додавши да је управо због Чернобила формиран национални фонд за подстицај наталитета, из којег се добија 10000 $ за свако новорођено дете.
То је што се тиче живота у Белорусији, а на вама је да верујете или да проверите. Сада неколико ствари о Лукашенку.
Председник Белорусије Александар Лукашенко је једини шеф државе који је посетио Србију за време бомбардовања 1999. Иако није добио одобрење од НАТО за прелет преко Мађарске и Румуније Лукашенко је рекао ,,Ви ме онда убијте“ и долетео. У каснијим извештајима се помиње да је Милошевићу пре бомбардовања нудио противваздушне системе С-300, али је Милошевић то одбио не верујући да ће до бомбардовања уопште доћи. Неколико пута је слао помоћ СР Југославији.
Оно по чему је у свету постао познат је његов говор 28.9.2015. на Генералној скупштини Уједињених нација, који имате овде. У том говору Лукашенко је напао Америку и остале државе које су учествовале у ,,увођењу демократије“ у Тунис, Ирак, Либију и Сирију под изговором да су те земље производиле оружје за масовно уништење и угрожавале основна људска права свог становништва. Тај говор му светски моћници никада нису опростили и можда се чекао прави тренутак да му се смести ,,револуција“.
Лукашенко је потврдио да је пријатељ Србије и за време Вучића, када нам је 2018. поклонио 4 авиона МИГ-29. За време посете Лукашенка Србији у децембру 2019. Вучић се хвалио потписаним договорима, наглашавајући да је Лукашенко истински пријатељ Србије. Тада је изјавио: ,,Никада се није десило, од кад је Александар Лукашенко на челу Белорусије, да било када та земља гласа против Србије. И зато тражим поштовање грађана Србије према Белорусији. Прошли смо кроз много тешких дана и година, а Белорусија је увек била уз нас, на сваком месту у свету, у сваком тренутку“. Том истинском пријатељу Србија се јуче захвалила тако што је потписала Декларацију ЕУ да избори у Белорусији нису били слободни ни фер, иако је Дачић, као Министар спољних послова, за неке новине истог дана изјавио да се не мешамо у унутрашња питања других земаља.
Не може се описати колика је то брука наше спољне дипломатије, јер министар ниједном речју није објаснио ко је и на који начин утврдио да су избори у Белорусији покрадени. Пошто не верујем да је такве податке могао добити од наших дипломата из Минска, а обавештајна служба не знам и да ли постоји, једино што је могао потписати су наводи ,,бирократа“ из ЕУ и УН (и једна и друга организација су одавно агентуре НАТО), по којима је оно што ради Лукашенко диктатура и угрожавање људских права, а оно што је радио Макрон, месецима пребијајући ,,жуте прслуке“ демократија. Да је то тачно може се видети и из објаве америчког амбасадора, који је међу првима похвалио Србију за стављање потписа на декларацију. Може се претпоставити да се исти сценарио спрема у Црној Гори, ако грађани на изборима успеју да се ослободе и скину правог диктатора који преко државне мафије и покрадених избора влада тридесет година.
Не може се описати срамота коју осећа сваки нормалан грађанин у овој земљи због издаје и забијања ножа у леђа осведоченом пријатељу, једином шефу државе који је Србију изабрао као дестинацију за годишњи одмор, када је довео и сина на Копаоник, поготово што је декларацију о покраденим изборима потписао човек који је тридесет година у власти управо захваљујући покраденим изборима. Колико су болесни сви у власти говори и податак да је фикус од премијера данас изјавио да се ,,нада да се Лукашенко неће љутити“ због потписа на декларацији. Ма не да се неће љутити, већ ће бити толико одушевљен да ће нам поклонити онај С-300 који Слоба није хтео да узме. Ето, ако нисте знали, то је та куртонска дипломатија.
Тако је то у држави где министар спољних послова изиграва дворску луду пред страним државницима, премијер(ка) се ментално детонира у иступима на телевизији, а председник који каже да би свашта могло да се назове по њему једино што заиста заслужује да носи његово име је психијатријска установа.
И зато, Лукашенко, брате, извини…
Уместо подршке власти, треба да се чује глас народа у знак подршке Белорусији, јер та власт у Србији и онако није народна.
Јесте, али та власт у Србији и влада зато што народ ћути.
Одлицан текст,ако је заиста такво стање у Белорусији,јер постоје опрецне информације. Тако су и Либијци убили свог „диктатора“ па сад једу муда своја. Да је нама један Лукасенко…а не зути и снс…само своје интересе гледају а ми цутимо…јер мозе и горе…