Znate li šta je bio najveći problem tokom okupacije Šapca u Drugom svetskom ratu? Ne znate? Ili mislite da možete da naslutite? Svejedno, nikada ne biste pogodili. Nije najveći problem bila nestašica hrane, tačkice, odvođenje u logor i streljanja, najveći problem tokom okupacije je bio taj što su Nemci naredili da se volovska kola, špediteri i pešaci moraju kretati desnom stranom. Tako je nekada pričao poznati šabački ginekolog dr Dragoslav Isaković. I kada su Nemci 1943. pokušali da promene ustaljene navike kretanja sredinom puta Srbi su pouzimali puške i u oktobru oslobodili grad. Po tome ispada da okupacija kao okupacija nije bila problem dok Nemci nisu pokušali da regulišu saobraćaj.
Te priče koju mi je pričao moj veliki prijatelj Savko, sin dr Isakovića, setim se često kada prolazim kroz rodni grad. Setio sam se i pre nekoliko sati kada sam ugledao sliku ispod:
U sklopu rekonstrukcije Trga šabačkih žrtava urađena je i rekonstrukcija dela ulice Cara Dušana. To jest još uvek se radi, što se sa slike i vidi, ali je ulica pre nešto više od mesec i po asfaltirana i obeležena. Međutim, šta su bre obeležavali kada čovek sa ,,Jugom“ (ŠA=045 IL) zna da je tu godinama parkirao jer je bio javni parking, šta njega briga za punu liniju, izdvojenu biciklističku stazu i kružni tok, on je tako navikao i ima tu da parkira. Žena sa biciklom preko puta stoji na sred kolovozne trake i čeka da pređe ulicu iako je pešački prelaz samo desetak metara iza nje. I čeka…i čeka…i čeka dok vozila koja idu prema centru moraju preko pune linije da pređu u traku iz suprotnog smera kako bi je obišli. A o ,,šeširu“, koji od tri pešačka prelaza na manje od sto metara, ulicu prelazi van pešačkog prema tržnici ne bih da trošim tastaturu.
Da zlo bude veće, dok je žena sa biciklom stajala u traci ne znajući da li je pošla ili je došla i dok je ,,gospodin“ u ,,Jugu“ mirno pušio cigaretu za cigaretom i otresao pepeo kroz prozor kola, prošla su troja, TROJA kola policije obilazeći ih (na slici se vide jedna od tih troje), a da službena lica nisu zastala ni da upozore ili ne daj Bože i uklone učesnike koji vrše očiglednu opstrukciju saobraćaja.
Umesto da su lepo stali, rekli fino ,,Dobar dan, možemo dobiti vaša vozačka dokumenta?…Znate li da ste napravili težu povredu saobraćaja?…Ne znate? Molim Vas pođite sa nama.“ Pa sve fino i kulturno kod psihijatra. Kada vozač počne da se vadi da nije video znak, odvedu ga kod očnog. Ako očni ustanovi da mu je vid ispravan vrate ga kod psihijatra na procenu psihičke sposobnosti, jer, druže, ako stojiš parkiran u traci za prestrojavanje ispred kružnog toka i nemaš osećaj da svima smetaš TI DRUŽE NISI NORMALAN! I onda mu se lepo naplati dnevnica patrole koja ga je vodala po doktorima, naplate mu se pregledi lekara specijalista po tarifi za strane državljane jer kao pripadnik nebeskog naroda ne spada u ovozemaljske tarife, pa kad sve to plati tek onda ide kod sudije za prekršaje koji će mu odrezati kaznu u skladu sa zakonom. Sve fino i kulturno. Tako bi onda kada izgubi čitav dan i pare za lepo porodično letovanje sigurno zapamtio šta u saobraćaju sme, a šta ne sme. I sledeće vođenje kod psihijatra bi bilo trajno oduzimanje vozačke dozvole. A ove koji od tri pešačka prelaza na manje od sto metara prelaze van pešačkog odmah bi trebalo zatvoriti u tapaciranu sobu.
Ovako, Šabac može biti uređen kao kosmodrom iz ,,Zvezdanih staza“, ali sve dok onaj koga zapitaš zašto svesno čini prekršaj sa blagotelećim pogledom odgovora ,,Šta te bolE k…?“ ni moj rodni grad, ni ova zemlja nemaju budućnost. I to vam je odgovor zašto ni Turci, ni Nemci, ni mnogi drugi koji su prošli ovom raskrsnicom svetova nisu uspeli da kod nebeskog naroda izregulišu saobraćaj: zato što mi sva pravila imamo u malom prstu. Htedoh reći srednjem…
