Неколико њих који прате моје писање пита ме када ћу почети да пишем нешто друго осим тугованки са државним органима. Видели сте да умем да пишем и лепе ствари, али за то треба да будем смирен и зароним себе како бих то лепо и нашао. Нажалост, одавно нисам у таквом расположењу, а како се ствари одвијају нећу скоро ни бити. Питају ме зашто не баталим оно што не могу да променим и концентришем се на то лепо. А како то да урадим? Волео бих да имам тај прекидач и да једноставно не примећујем ствари, али пошто ми је дат тај “дар“ да имам истанчан осећај за правду, што за мој карактер није похвално, те ствари у којима сам у већини случајева оштећен покушавам да променим како би они који су плаћени за обављање тог посла научили да га раде. У већини случајева сам поступке добио, али ме је то у овој нашој “кора од банане држави“ коштало и времена, и живаца, а бога ми и новца. Најчешће беспотребно. Како бих вам то сликовито дочарао, баш сликовито, поставићу једну фото причицу да видите зашто ја не могу да уђем у расположење за писање нечега лепог.
Ради се о једној врло простој ствари, а то је паркинг за особе са инвалидитетом.
Након седам и по месеци проведених по болницама после незгоде нисам знао ни шта ћу, ни где ћу у том новом животу без ноге и са нефункционалном руком. Мислио сам да постоји нека организација на нивоу државе, неки савез инвалида како се звао пре, где бих се обратио и где би ми рекли шта је то што ме следује, а шта не. Пошто на интернету под тим називом нисам ништа нашао јер се та организација сада зове Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС), што сам тек касније сазнао, на сугестију једне пријатељице јавио сам се у Савез параплегичара и квадриплегичара Србије у Шапцу (нисам знао да НООИС у ствари само координира рад тих 12 савеза са преко 703 000 инвалида подељених по врстама инвалидитета). Њихов председник ми је преко свог савеза урадио картицу за паркирање у граду јер је рекао да то неко издвојено одељење НООИС не постоји у Шапцу, тако да као ивалид после саобраћајне незгоде немам коме ни да се обратим. Колико сам упознат у граду постоје представништва савеза слепих, глувих, параплегичара и инвалида рада, тако да ниједном од њих нисам “припадао“. Још ме је упутио на ЈКП “Паркинг сервис“ како бих преко њих остварио право на паркинг место испред зграде у којој станујем.
Захтев за доделу паркинг места ЈКП “Паркинг сервис“ Шабац упутио сам 30.4.2012. са предлогом где би место било најбоље да буде. Наравно да сам знао да место бр.2 није по пропису јер се налази наспрам пуне линије, али ту се станари зграде паркирају већ 22 године и никада их саобраћајна полиција није нити упозорила, а камоли казнила или однела. Чак је у згради једно време становао и тадашњи Командир станице саобраћајне полиције који је и сам ту паркирао возило. Тај захтев је, без икаквог одговора мени као подносиоцу, упућен саобраћајном инспектору у Комуналној инспекцији како би изашао на лице места и видео какве могућности за паркирање постоје.
После неког времена назвао ме је саобраћајни инспектор и рекао да обезбедим да планирано место буде празно како би ови што обележавају улице дошли да то заврше!? Питао сам га како да то обезбедим када сам пре подне неколико сати на терапијама, а и немам “паука“ за ношење возила, на шта је он рекао да ако хоћу да се то реши морам обезбедити услове. Тако вам је то код нас: државни органи имају и прописе и средства у својим рукама, а ви треба да им обезбедите услове како би испунили оно што вас законски следује. И шта ћу, неколико дана устајем у пола шест, монтирам се некако једном руком јер је друга после операције у гипсу, силазим на паркинг и седим у колима чекајући да се паркинг ослободи. Чим комшије крену на посао, ја се упаркирам и чекам онда 8 сати да инспектор дође на посао и да му јавим. Први дан су ови што обележавају јавили да не могу стићи јер су негде даље на терену. Други дан је падала киша па су јавили да не могу обележавати по киши јер неће боја да се прими. Трећи дан се не сећам шта је био изговор, али сам својим нежним и умилним гласом рекао инспектору да немам намеру више да устајем у пола шест и радим посао неког другог ко је за то плаћен. Три пута обезбеђујем паркинг и ови што обележавају не могу да се појаве? Па на шта то личи?
И онда сам 13.11. случајно са терасе угледао овај призор:
Након првог позивања Комуналне инспекције видео сам да ће ту бити проблема јер је комунална инспекторка надлежна за овај регион некако избегавала да да налог за ношење возила, али ми је рекла да слободно зовем када ми паркирају на место и да ће они увек доћи јер су ионако на педесет метара од зграде. И ја сам звао…И звао…И звао…И….звао…
Онда су 2013. обележили комплетан паркинг, али моје место нису обележили према претходном договору.
Поново сам звао саобраћајног инспектора и замолио да се место обележи јер имам великих проблема пошто није обележенео како треба, на шта је одговорио да ће када заврше обележавање белом бојом и пређу на жуту доћи и обележити. Отишао сам у бању, место је било слободно, али су они завршили обележавање града и отишли. Боја је почела да бледи и ситуација је постајала све гора јер се са доласком кишног и снежног периода знак скоро није ни видео. И ја сам стално морао да зовем Комуналну полицију…
Ако рачунамо период од годину и по где сам пола године провео ван града, значи за годину дана сам звао око 200 пута. То не значи да сам звао сваки други дан јер некада нисам померао кола и по неколико дана, већ да сам некада када сам одлазио колима звао и по неколико пута на дан. Дешавало се да зовнем Комуналну, попнем се у стан, они дођу, напишу пријаву, овај оде, док сиђем да препаркирам ауто други се већ паркирао на то место и опет све наново. Поменута инспекторка надлежна за овај регион јесте редовно излазила и вероватно је стотинак пута била на лицу места, на чему јој захваљујем, и јесте писала казне, али ниједан једини пут није дала налог за ношење возила, иако јој је то обавеза по Закону о комуналним делатностима (чл.34 ст.11). Неколико пута када је возило однето са тог местa било је по налогу другог инспектора када та инспекторка није била на дужности. Једном је и поред ње и још једне инспекторке и још патроле Комуналне полиције починилац истерао кола и отишао умало ме оборивши гепеком. Неколико пута умало није дошло до физичког обрачуна са онима који су ту паркирали јер су били убеђени да никакав прекршај нису направили.
У мају су биле поплаве, ја сам био у бањи и замолио сам саобраћајног инспектора да буде присутан приликом обележавања ако ја не будем ту. Вратио сам се из бање средином јуна, видим ништа није рађено, за сваки случај ЈКП “Паркинг сервис“ доставим писани захтев 23.6. за поновно обележавање. У свом одговору од 3.7. “Паркинг сервис“ ме обавештава да одржава ИСКЉУЧИВО паркинг места где се врши наплата и да се обратим Одељењу за комунално стамбене послове, односно саобраћајном инспектору који је ионако читаво време упућен у проблем! Срећом, непосредно пре тога ме је звао госп.Миша Обрић из “Паркинг сервиса“ и рекао да ће без обзира на одговор они извршити обележавање. Нисам баш разумео зашто су ми онда послали одговор да нису надлежни, ако су већ решили да га они обележе, али ми то није толико било ни битно, било је битно да се обележи већ једном.
Док сам чекао то обележавање скоро свакодневно сам морао да зовем Комуналну полицију поводом паркирања возила без обележја на место за инвалиде, тако да сам једном приликом изгубио живце јер комунална инспекторка поново из неког само њој знаног разлога није издала налог за уклањање возила које је већ сатима било паркирано. Само се њој “паук“ не јавља, или је покварен, или неће да дође, или не може да носи са тог места…Пријаву због неспособности те инспекторке поднео сам Комуналној инспекцији 30.06.2014.
Време је пролазило и крајем јула сам звао помоћницу директора “Паркинг сервиса“ која ми је рекла да ме нису заборавили, али да морају да прво обележе све белом фарбом па онда да оперу машину и пређу на обележавање жутом .
Прошло је још месец дана и ја сам поново звао “Паркинг сервис“ где ми је речено да обележавање могу очекивати сваког дана. Пошто није било могућности (читај: воље) да се постави знак пала ми је “мисао на идеју“ да сам урадим нешто по том питању и да искористим то што се место налазило поред контејнера. Другар који се бави фирмописачким радовима по мом нацрту је урадио таблу на лексану и ја сам је након консултације са једним комуналним инспектором (она инспекторка после пријаве вероватно није хтела да дође) окачио 26.8. на ограду контејнера.
Сада можете видети где је стари знак био постављен у односу на паркинг место и колико је живаца од подношења захтева покидано због тога. А само је било потребно 15 минута посвећености послу.
Никакав одговор од подношења пријаве против комуналне инспекторке нисам добио, иако је Одељење за комуналне делатности Градске управе Града Шапца према Закону о управном поступку било у обавези да ми на писану пријаву у року од 30 дана писаним путем одговори шта је поводом пријаве предузето.
Станари моје и околних зграда још увек паркирају возила на местима бр. 1 и 2, као и уздужно на паркингу иако то ПЛАНОМ из 1990. није предвиђено. Нико на то не реагује.
Од 26.8. када је извршено обележавање па до данашњег дана нико није паркирао на паркинг место из ове приче и волео бих да се тај тренд задржи и убудуће. То је једина лична бенефиција коју као инвалид користим (картицу за бесплатан пролазак аутопутевима не користим јер за Београд идем преко сремачких села). Зато кад год нађете паркинг место које као да је само вас чекало проверите добро да ли сте баш толико срећни, а ако мислите да јесте прочитајте таблу.
НАПОМЕНА: Два сата након постављања овог блога дошла је Комунална полиција са наредбом да се табла уклони, наводно по нечијој пријави. Накнадном провером сам установио да никакве пријаве није било, већ је то наредила комунална инспекторка против које сам и поднео пријаву.
Табла је јако добра:
https://bunarblog.com/images/2014/09/b10.jpg
Треба је ставити на много, много места …