Дом ЈНА, врели дани маја
Око њега фантомке, сарајевска раја,
Снајпери нас туку, хеклери и зоље,
Један виче „ајде ћето спуштај пушку доље!“
Деблокадна група, три пуха, три бова,
Упали у заседу, погибија нова,
Диверзантски вод из болнице се шаље,
До Скендерије стижу, нису могли даље.
Скендерија гори, прашти на све стране,
Санитет се напада, погоци и ране,
Једанаест пало, почео је рат,
Напада ме онај што ми јуче био ,,брат“.
Престала је паљба, Алија код нас,
Кажу да за одлазак сад је прави час,
Колона је кренула, излазак из пакла,
Друга половина није се ни макла.
Напали су мучки, прекршили реч,
Већ позади сад се чује од жртава јеч,
Скидају војнике, убијају нас,
Негде напред реско чујем издајника глас.
Кукањац, Кукањац, кукала ти мати,
Па зар џихадиста може реч ти дати,
Поверење пукло, јединства ту нема,
Осим када нама заседа се спрема.
Заробљене водају, бију их и муче,
А пићем их частили још колико јуче,
Ко извуче живу главу нека слави дан,
Разбијен сада лежи заједнички сан.
На Скендерији друг да лежи остао,
Ако нисам био четник сада сам постао,
Остала је само сета наша борачка,
Да се не заборави злочин – Добровољачка.
Договор је пао, пала је и реч,
Лице нашег генерала бело је ко креч,
Добровољачка, место злочина,
Страдања, заседе и превара…
Аутор песме: Александар Ђокић
