Dom JNA, vreli dani maja
Oko njega fantomke, sarajevska raja,
Snajperi nas tuku, hekleri i zolje,
Jedan viče „ajde ćeto spuštaj pušku dolje!“
Deblokadna grupa, tri puha, tri bova,
Upali u zasedu, pogibija nova,
Diverzantski vod iz bolnice se šalje,
Do Skenderije stižu, nisu mogli dalje.
Skenderija gori, prašti na sve strane,
Sanitet se napada, pogoci i rane,
Jedanaest palo, počeo je rat,
Napada me onaj što mi juče bio ,,brat“.
Prestala je paljba, Alija kod nas,
Kažu da za odlazak sad je pravi čas,
Kolona je krenula, izlazak iz pakla,
Druga polovina nije se ni makla.
Napali su mučki, prekršili reč,
Već pozadi sad se čuje od žrtava ječ,
Skidaju vojnike, ubijaju nas,
Negde napred resko čujem izdajnika glas.
Kukanjac, Kukanjac, kukala ti mati,
Pa zar džihadista može reč ti dati,
Poverenje puklo, jedinstva tu nema,
Osim kada nama zaseda se sprema.
Zarobljene vodaju, biju ih i muče,
A pićem ih častili još koliko juče,
Ko izvuče živu glavu neka slavi dan,
Razbijen sada leži zajednički san.
Na Skenderiji drug da leži ostao,
Ako nisam bio četnik sada sam postao,
Ostala je samo seta naša boračka,
Da se ne zaboravi zločin – Dobrovoljačka.
Dogovor je pao, pala je i reč,
Lice našeg generala belo je ko kreč,
Dobrovoljačka, mesto zločina,
Stradanja, zasede i prevara…
Autor pesme: Aleksandar Đokić
