ПАРКИНГ (2)

Подели

Неколико њих који прате моје писање пита ме када ћу почети да пишем нешто друго осим тугованки са државним органима. Видели сте да умем да пишем и лепе ствари, али за то треба да будем смирен и зароним  себе како бих то лепо и нашао. Нажалост, одавно нисам у таквом расположењу, а како се ствари одвијају нећу скоро ни бити. Питају ме зашто не баталим оно што не могу да променим и концентришем се на то лепо. А како то да урадим? Волео бих да имам тај прекидач и да једноставно не примећујем ствари, али пошто ми је дат тај “дар“ да имам истанчан осећај за правду, што за мој карактер није похвално, те ствари у којима сам у већини случајева оштећен покушавам да променим како би они који су плаћени за обављање тог посла научили да га раде. У већини случајева сам поступке добио, али ме је то у овој нашој “кора од банане држави“ коштало и времена, и живаца, а бога ми и новца. Најчешће беспотребно. Како бих вам то сликовито дочарао, баш сликовито, поставићу једну фото причицу да видите зашто ја не могу да уђем у расположење за писање нечега лепог.

Ради се о једној врло простој ствари, а то је паркинг за особе са инвалидитетом.

Након седам и по месеци проведених по болницама после незгоде нисам знао ни шта ћу, ни где ћу у том новом животу без ноге и са нефункционалном руком. Мислио сам да постоји нека организација на нивоу државе, неки савез инвалида како се звао пре, где бих се обратио и где би ми рекли шта је то што ме следује, а шта не. Пошто на интернету под тим називом нисам ништа нашао јер се та организација сада зове Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС), што сам тек касније сазнао, на сугестију једне пријатељице јавио сам се у Савез параплегичара и квадриплегичара Србије у Шапцу (нисам знао да НООИС у ствари само координира рад тих 12 савеза са преко 703 000 инвалида подељених по врстама инвалидитета). Њихов председник ми је преко свог савеза урадио картицу за паркирање у граду јер је рекао да то неко издвојено одељење НООИС не постоји у Шапцу, тако да као ивалид после саобраћајне незгоде немам коме ни да се обратим. Колико сам упознат у граду постоје представништва савеза слепих, глувих, параплегичара и инвалида рада, тако да ниједном од њих нисам “припадао“. Још ме је упутио на ЈКП “Паркинг сервис“ како бих преко њих остварио право на паркинг место испред зграде у којој станујем.

Захтев за доделу паркинг места ЈКП “Паркинг сервис“ Шабац упутио сам 30.4.2012. са предлогом где би место било најбоље да буде. Наравно да сам знао да место бр.2 није по пропису јер се налази наспрам пуне линије, али ту се станари зграде паркирају већ 22 године и никада их саобраћајна полиција није нити упозорила, а камоли казнила или однела. Чак је у згради једно време становао и тадашњи Командир станице саобраћајне полиције који је и сам ту паркирао возило. Тај захтев је, без икаквог одговора мени као подносиоцу, упућен саобраћајном инспектору у Комуналној инспекцији како би изашао на лице места и видео какве могућности за паркирање постоје.

p16
Саобраћајни инспектор је по доласку рекао да паркинг не може бити на месту бр.1 јер ТУ НИЈЕ ПРЕДВИЂЕН ПАРКИНГ (???), а  да на месту бр.2 не може због већ поменуте пуне линије, већ да ће место бити обележено одмах иза контејнера, како је ПЛАНОМ предвиђено. Питао сам КОЈИМ планом, на шта ми је он рекао да постоји неки план паркинга од ко зна кад где се возила могу паркирати само десно према улици, и то под углом од 90 степени гледајући на улицу, а на то где је место бр.1 и сва ова позади према зградама се не смеју паркирати. Питао сам га сасвим наивно где је тај план био претходне 22 године и зашто све то време нико није обележио паркинг да људи знају, на шта је само слегао раменима. Тај план никада нико од станара три зграде које излазе на паркинг није видео, већ  су се људи паркирали укосо према улици, како је она прва линија и била нацртана (назире се на следећој слици), остављајући могућност да се због пребукираности остали паркирају позади паралелно са улицом. Комунална инспекција, а самим тим и саобраћни инспектори у њеном саставу, налазе се на педесетак метара од паркинга, тако да свакодневно пролазе поред тог по њима неправилног паркирања, а зашто поводом тога деценијама ништа нису предузели остаје тајна.
Уместо да ме је “Паркинг сервис“ у одговору на захтев упутио на то ко је надлежан за решавање питања око паркинга ако већ они нису, препуцавање око надлежности се водило ни мање ни више него скоро шест месеци! Скоро шест месеци лутања од ЈКП “Паркинг сервис“, преко саобраћајне инспекције, ЈКП “План“ Шабац, па до Фонда за грађевинско земљиште, и тако у круг. Читајући те моје догодовштине у белешкама на Фејсбуку један школски другар чија је супруга некада била директор Фонда за грађевинско земљиште спојио ме је са њом и ја сам према њеним сугестијама захтев за доделу паркинг места упутио ЈКП за управљање грађевинским земљиштем 12.10.2012. Она је рекла да ће покушати да ургира да се то што пре заврши и ја сам помислио како у нашој држави без некакве везе стварно не можеш ништа да урадиш редовним путем, чак и ако те то законски следује.

После неког времена назвао ме је саобраћајни инспектор и рекао да обезбедим да планирано место буде празно како би ови што обележавају улице дошли да то заврше!? Питао сам га како да то обезбедим када сам пре подне неколико сати на терапијама, а и немам “паука“ за ношење возила, на шта је он рекао да ако хоћу да се то реши морам обезбедити услове. Тако вам је то код нас: државни органи имају и прописе и средства у својим рукама, а ви треба да им обезбедите услове како би испунили оно што вас законски следује. И шта ћу, неколико дана устајем у пола шест, монтирам се некако једном руком јер је друга после операције у гипсу, силазим на паркинг и седим у колима чекајући да се паркинг ослободи. Чим комшије крену на посао,  ја се упаркирам и чекам онда 8 сати да инспектор дође на посао и да му јавим. Први дан су ови што обележавају јавили да не могу стићи јер су негде даље на терену. Други дан је падала киша па су јавили да не могу обележавати по киши јер неће боја да се прими. Трећи дан се не сећам шта је био изговор, али сам својим нежним и умилним гласом рекао инспектору да немам намеру више да устајем у пола шест и радим посао неког другог ко је за то плаћен. Три пута обезбеђујем паркинг и ови што обележавају не могу да се појаве? Па на шта то личи?

И онда сам 13.11. случајно са терасе угледао овај призор:

b1
Они што обележавају су дошли и ставили знак за инвалиде у само ћоше паркинга, односно скоро скроз ван места предвиђеног за паркирање (виде се остаци косе беле линије како је паркинг некада био замишљен), јер су знак нацртали испод нечијег возила које је ту било паркирано! Иако сам на свим документима оставио телефон и замолио да ме зову када буду обележавали, они то нису урадили већ су дошли ненајављено и ставили знак по њиховом нахођењу, без присуства саобраћајног инспектора, чисто да кажу да су посао одрадили! Отишао сам код саобраћајног инспектора да му то јавим и он их је (ваљда он) после неколико дана поново позвао да дођу и исцртају линије. Тада сам их питао зашто су поставили знак а да ме нису звали, на шта су они рекли да је неко возило било паркирано и да нису могли да чекају??? А ја сам могао три дана да устајем по мраку са руком у гипсу и чекам сатима да бих обезбедио слободан паркинг? Углавном, два пута сам по налогу инспектора ушао на паркинг и он је одредио границе како сам једино могао из једног потеза да упаркирам, које су ови прво исцртали кредом, а затим ручно обележили бојом. Молио сам саобраћајног инспектора да поново исцртају знак на средини паркинг места, а да са стране ставе “решетку“ на простор у који не може да се уђе, на шта је рекао да ће место бити поново обележено у мају следеће године када буде обележаван читав паркинг и да ће тада бити обележено како треба.
b2
b3
Када је паркинг био обележен место је било широко 4м уместо 3, колико је по пропису (редовно паркинг место-2.5м, паркинг место за инвалиде-3м), али је највећи проблем представљао знак који је био скоро скроз у ћошку.
b4
Сматрајући да су ми тиме учинили огромну услугу окренули су се и отишли. И тиме ми направили пакао од живота, јер су људи почели да се паркирају као на доњим сликама мислећи да тиме нису паркирали на место за инвалиде, иако је то место било једино обележено на читавом паркингу.
b6
b5

Након првог позивања Комуналне инспекције видео сам да ће ту бити проблема јер је комунална инспекторка надлежна за овај регион некако избегавала да да налог за ношење возила, али ми је рекла да слободно зовем када ми паркирају на место и да ће они увек доћи јер су ионако на педесет метара од зграде. И ја сам звао…И звао…И звао…И….звао…
Онда су 2013. обележили комплетан паркинг, али моје место нису обележили према претходном договору.

b8

Поново сам звао саобраћајног инспектора и замолио да се место обележи јер имам великих проблема пошто није обележенео како треба, на шта је одговорио да ће када заврше обележавање белом бојом и пређу на жуту доћи и обележити. Отишао сам у бању, место је било слободно, али су они завршили обележавање града и отишли. Боја је почела да бледи и ситуација је постајала све гора јер се са доласком кишног и снежног периода знак скоро није ни видео. И ја сам стално морао да зовем Комуналну полицију…

b11

Ако рачунамо период од годину и по где сам пола године провео ван града, значи за годину дана сам звао око 200 пута. То не значи да сам звао сваки други дан јер некада нисам померао кола и по неколико дана, већ да сам некада када сам одлазио колима звао и по неколико пута на дан. Дешавало се да зовнем Комуналну, попнем се у стан, они дођу, напишу пријаву, овај оде, док сиђем да препаркирам ауто други се већ паркирао на то место и опет све наново. Поменута инспекторка надлежна за овај регион јесте редовно излазила и вероватно је стотинак пута била на лицу места, на чему јој захваљујем, и јесте писала казне, али ниједан једини пут није дала налог за ношење возила, иако јој је то обавеза по Закону о комуналним делатностима (чл.34 ст.11). Неколико пута када је возило однето са тог местa било је по налогу другог инспектора када та инспекторка није била на дужности. Једном је и поред ње и још једне инспекторке и још патроле Комуналне полиције починилац истерао кола и отишао умало ме оборивши гепеком. Неколико пута умало није дошло до физичког обрачуна са онима који су ту паркирали јер су били убеђени да никакав прекршај нису направили.

Предлагао сам “Паркинг сервису“ да се као у Београду постави знак са регистарским бројем, рекли су да то није могуће јер је јавни паркинг и ту треба да некад паркирају и други инвалиди??? Па ако је место обележено по МОМ захтеву зашто онда не би могао да стоји знак са регистарским бројем МОГ возила чију израду сам понудио да финансирам како се општина на то не би трошила? Како то у другим градовима може, само у Шапцу ништа не може?
invalid-znak
У фебрурару ове године отишао сам у “Паркинг сервис“ јер ми је време од позива комуналне до њиховог доласка и тражења места за паркинг док се власник не удаљи одузимало све више и више времена. Живце сам за тих годину и по ионако већ погубио. Том приликом ми је помоћница директора рекла да ће место бити обележено крајем маја и почетком јуна када ће се вршити обележавање града.

У мају су биле поплаве, ја сам био у бањи и замолио сам саобраћајног инспектора да буде присутан приликом обележавања ако ја не будем ту. Вратио сам се из бање средином јуна, видим ништа није рађено, за сваки случај ЈКП “Паркинг сервис“ доставим писани захтев 23.6. за поновно обележавање. У свом одговору од 3.7. “Паркинг сервис“ ме обавештава да одржава ИСКЉУЧИВО паркинг места где се врши наплата и да се обратим Одељењу за комунално стамбене послове, односно саобраћајном инспектору који је ионако читаво време упућен у проблем! Срећом, непосредно пре тога ме је звао госп.Миша Обрић из “Паркинг сервиса“ и рекао да ће без обзира на одговор они извршити обележавање. Нисам баш разумео зашто су ми онда послали одговор да нису надлежни, ако су већ решили да га они обележе, али ми то није толико било ни битно, било је битно да се обележи већ једном.

Док сам чекао то обележавање скоро свакодневно сам морао да зовем Комуналну полицију поводом паркирања возила без обележја на место за инвалиде, тако да сам једном приликом изгубио живце јер комунална инспекторка поново из неког само њој знаног разлога није издала налог за уклањање возила које је већ сатима било паркирано. Само се њој “паук“ не јавља, или је покварен, или неће да дође, или не може да носи са тог места…Пријаву због неспособности те инспекторке поднео сам Комуналној инспекцији 30.06.2014.

Време је пролазило и крајем јула сам звао помоћницу директора “Паркинг сервиса“ која ми је рекла да ме нису заборавили, али да морају да прво обележе све белом фарбом па онда да оперу машину и пређу на обележавање жутом .

Прошло је још месец дана и ја сам поново звао “Паркинг сервис“ где ми је речено да обележавање могу очекивати сваког дана. Пошто није било могућности (читај: воље) да се постави знак пала ми је “мисао на идеју“ да сам урадим нешто по том питању и да искористим то што се место налазило поред контејнера. Другар који се бави фирмописачким радовима по мом нацрту је урадио таблу на лексану и ја сам је након консултације са једним комуналним инспектором (она инспекторка после пријаве вероватно није хтела да дође) окачио 26.8. на ограду контејнера.

b10

Вероватно сте већ навикли код  мене на те невероватне коинциденције тако да нема потребе да опет пишем веровали или не, али баш тог дана када сам окачио таблу у поподневним часовима назвали су ме људи који су дошли да обележе паркинг. Уклонио сам кола, рекао им како треба, мада су они већ били упознати јер им је то госп.Обрић пренео. Уз чекање комшинице која је очепила линију да помери свој ауто све је било готово за петнаестак минута. После скоро две и по године од подношења захтева паркинг је најзад обележен како треба, на чему бих поред свих који су ми помогли и давали подршку овде посебно захвалио госп. Миши Обрићу на ангажовању.

 b12

 Сада можете видети где је стари знак био постављен у односу на паркинг место и колико је живаца од подношења захтева покидано због тога. А само је било потребно 15 минута посвећености послу.

b13

Иако вам се можда прича чини дугачка верујте ми да сам се трудио да само у кратким цртама дам назнаку онога што сам преживљавао у више од две године око једне врло просте ствари као што је обележавање паркинг места. Између редова приче о том паркинг месту за особе са инвалидитетом ту има много прича о времену у којем живимо:
– прича о (не)функционисању државе у којој ја и као ратни војни инвалид и сада као мирнодопски не могу на једном месту да сазнам и остварим своја права
– прича о (не)фунционисању органа локалне самоуправе где шест месеци не могу да се договоре ко је за паркинг између зграда у центру града надлежан
– прича о пријатељству људи који ничим изазвани још увек желе да помогну
– прича о непрофесионалности и неодговорности особља које је први пут обележавало паркинг, које ми је тиме направило пакао од живота, а самим тим и свим онима које сам морао да пријавим због паркирања на то место
– прича о чекању да се са белог пређе на жуто
– прича о неспособности комуналне инспекторке која и поред свих законских овлашћења које има ниједном у стотинак излазака није дала налог за ношење возила, а да је то само пар пута урадила ове приче вероватно не би ни било
– и, на крају, то је прича о “исправљачу кривих Дрина“, како ме једна пријатељица зове, иако у суштини не желим да “исправим Дрину“ већ да је искривим у правом смеру. Колико је то оптерећујуће можете видети из текстова на блогу, али још увек живим у утопији да ће једном у овој земљи неко од државних органа знати да ради посао за који је плаћен и схватити да је на то место постављен да би он служио народ, а не народ њега. То је можда сопствени изговор, а можда и одговор онима који питају када ћу почети да пишем нешто лепше.

Никакав одговор од подношења пријаве против комуналне инспекторке нисам добио, иако је Одељење за комуналне делатности Градске управе Града Шапца према Закону о управном поступку било у обавези да ми на писану пријаву у року од 30 дана писаним путем одговори шта је поводом пријаве предузето.

Станари моје и околних зграда још увек паркирају возила на местима бр. 1 и 2, као и уздужно на паркингу иако то ПЛАНОМ из 1990. није предвиђено. Нико на то не реагује.

Од 26.8. када је извршено обележавање па до данашњег дана нико није паркирао на паркинг место из ове приче и волео бих да се тај тренд задржи и убудуће. То је једина лична бенефиција коју као инвалид користим (картицу за бесплатан пролазак аутопутевима не користим јер за Београд идем преко сремачких села). Зато кад год нађете паркинг место које као да је само вас чекало проверите добро да ли сте баш толико срећни, а ако мислите да јесте прочитајте таблу.

НАПОМЕНА: Два сата након постављања овог блога дошла је Комунална полиција са наредбом да се табла уклони, наводно по нечијој пријави. Накнадном провером сам установио да никакве пријаве није било, већ је то наредила комунална инспекторка против које сам и поднео пријаву.


Подели

1 thought on “ПАРКИНГ (2)”

Оставите коментар

Scroll to Top