У неколико претходних чланака (Улица 3, Емисија 1 и 2) писао сам о непланском руковођењу саобраћајем у Шапцу и бесмисленом парцијалном решавању “проблема бициклиста“. Међутим, и поред изнетих аргумената у тим текстовима, и поред петиција које су грађани писали остало је онако како је то удружење грађана које пропагира бициклизам тражило: у ул.Краља Александра укинут је један смер саобраћаја за аутомобиле, а уведен је асиметричан саобраћај за бициклисте, док је у Масариковој од Ослобођења до Церске укинуто паркирање возила са десне стране и урађена бициклистичка трака са десне, односно стаза на тротоару са леве стране. И, шта се тиме постигло?
Ево како то СВАКОДНЕВНО изгледа:
Да ли је овако ругло од паркирања на тротоару оно што се желело постићи? Да возачи само што не паркирају на контејнере? Наравно да је неко КОМПЕТЕНТАН морао да мисли о томе приликом укидања паркинга и пројектовања бициклистичке траке. Овако је настало средње трпно стање где комунална полиција излази на лице места само по пријави, а возачи моторних возила уче своје металне љубимце да се пењу на дрвеће како би ослободили место за кретање бициклиста.
А да ли je изграња бициклистичке траке и стазе утицала на дисциплинованије понашање бициклиста?
Ево примера како правилно треба користити бициклистичку траку, у контра смеру:
опуштено…
…без пардона
“Зашто да возим по обележеној траци у смеру кретања кад је мени лепше тротоаром у контра смеру и да прелазим возећи преко пешачког?“
“Мени је лакше по улици, стаза на тротоару ме нервира…“
Вожња по тротоару је омиљена забава бициклиста…
Значи ни то што је изграђена бициклистичка трака и обележена бициклистичка стаза није допринело да се бициклисти колико толико устроје у поштовању саобраћајних правила и прописа.
Са изградњом новог градског трга бициклистима су урађене стазе које скраћују пут од центра према Поп Лукиној улици.
Да ли је то допринело да бициклисти више не иду кроз пешачку зону?
Наравно да ни то што је само неких стотинак метара од центра града, ако има и толико, урађена нова бициклистичка стаза бициклисти возе кроз пешачку зону као да то није
забрањено. А по новом тргу да и не причамо:
Наравно да свако од бициклиста иде куда му је најближе, па чак и рампу предвиђену за дечија и инвалидска колица, или рецимо за људе са протезама као што сам ја, користе за прелазак из пешачке зоне на трг и обратно.
Значи све што је до сада урађено није ничим допринело да се бициклисти крећу за то изграђеним и обележеним тракама односно стазама, напротив, повећање површина намењених за ккретање бициклиста допринело је чињењу још већег броја прекршаја.
Вожња бицикла кроз кружни ток и преко пешачког без руку на гувернали.
Вожња левом страном у супротном смеру, али са уредно датим знаком руком за скретање.
Вожња од центра тротоаром, прелаз преко једног пешачког возећи бицикл, поново вожња тротоаром, прелаз преко другог пешачког возећи и наставак вожње тротоаром…
Пролазак на црвено светло (бициклиста у белој кошуљи је прошао поред мене на семафору и прешао читаву раскрсницу, а на слици видите да се тек упалило жуто светло).
Улазак у кружни ток у контра смеру.
Понављам да је ово само део слика који служи да дочара свакодневну ситуацију у граду по питању бициклиста. Стање је по мени још горе јер нисам имао времена да се озбиљније посветим бројању прекршаја у току једног сата, рецимо, на некој од прометнијих раскрсница. А да ситуација буде још гора побринуло се удружење грађана које пропагира бициклизам са својим предлозима којима не престаје да силује Градску управу Града Шапца. Осим предлога за “умирење саобраћаја“ у ул.Краља Александра којим се предлаже и постављање широких лежећих полицајаца (ето, џаба сам ишао у школу: мене учили да се то зову средства за успоравање саобраћаја, а не умирење), што значи да укидање једног смера кретања моторних возила, преасфалтирање улице и обележавање бициклистичких трака у оба смера није било довољно, последњи предлог који је потекао од ове умне дружине је увођење асиметричног саобраћаја у ул.Владе Јовановића, као и у ул.Краља Александра. Како тај предлог изгледа можете погледати на следећем линку.
Иако сам и у претходним чланцима из искустава много развијенијих земаља указао да изградња бициклистичке инфраструктуре сама по себи не утиче нити на повећање коришћења бицикла, нити на повећање безбедности саобраћаја (осим ако није физички одвојена од друмског), а што из горњих слика можете и закључити, поново се врши притисак од стране бициклиста на утрошку средстава грађана за њихово бахаћење иако је и претходно урађено у ул.Краља Александра и Масариковој била самовоља Градоначелника, а не плански пројекат. Јер, да није, односно да је постојао пројекат после десет месеци од пуштања кружног тока у функцију знало би се шта представља парче испред Дома ЈНА:
тротоар…
…или паркинг.
Испод су слике раскрснице код фабрике плочица. Негде од алатнице у Хајдук Вељковој (некадашња Народних хероја) па до “Лукоил“ пумпе асфалт је као да је прво фрезиран, па онда остављен да се стегне. Извињавам се на квалитету слика, али свако ко је ишао према Обреновцу или Ваљеву зна о чему пишем.
И ето нама опет бициклисте у прекршају…
Из супротног смера ситуација је још гора.
У рупи од шахта неко комотно може остати без фелне…
А о стручњаку који је пројектовао кружни ток на Думачи не треба трошити речи, јер га је мајстор урадио тако КОМПЕТЕНТНО да шлепери не могу да “заломе“ довољно, већ газе преко тротоара, са којег су избили коцке.
Наведена деоница припада магистралном путу М21 и њено одржавање није у надлежности града, али ситуација са слика је таква годинама. Зар онда није било приоритет ургирати и, ако треба, интервенисати са делом средстава града на овој деоници него преасфалтирати улице које су имале солидан асфалт и обележити бициклистичке траке како би се изашло у сусрет удружењу грађана које пропагира бициклизам, а не зна ни колико бициклиста има у граду? Значи не улаже се у путеве за најбројнију категорију возача, која са регистрацијом преко 40 000 моторних возила на територији града, лекарским прегледима, полагањима за возачки испит, плаћањем паркинга и казнама највише пуни градски буџет, него им се све више ограничава кретање по граду укидањем паркинга и смерова вожње, а улаже се у најбахатију категорију возача, која осим малобројним казнама ничим не пуни буџет (немају лекарске прегледе, немају возачке испите, немају техничке прегледе својих возила јер немају регистрацију, а не плаћају ни паркинг, објаснио у чланку Господари саобраћаја), и још им се омогућава да се крећу и по површинама по којима је то забрањено? Па толику компетенцију не би схватили ни Тесла, Миланковић и Пупин заједно!
Молим вас, реците ми, у Србији правила забрањују вожњу бициклом кроз пешачки прелаз?
Прелазак бициклом (возећи) преко пешачког прелаза, где то саобраћајна сигнализација не показује, забрањује здрав разум.