МОЈ ПОРТФОЛИО, али не онај посвећен Шекспировим делима! У ОЧЕКИВАЊУ ТЗВ. ЕКСТЕРНЕ КОМИСИЈЕ! РАЗМИШЉАЊЕ о томе кaко решити проблем пропалог школства у пет чинова. (Добар(?) пример за мој портфолио, ма шта ,,портфолио“ значио!)
Први чин: Схватити да је школство пропало и дефинисати зашто је тако. ЗАКЉУЧАК: Нису криви наставници (професори, учитељи), већ погубан систем који се свео на безличне извештаје и само на извештаје. Важно је написати, јер ако није написано (као да) није ни урађено. Шта се, међутим, дешава ако није урађено а јесте написано? Коме је то важно? Као у математици: важи ако, и само ако… Нису криви ни ученици! Њих нико никада није ни питао за мишљење. (Мислим на Министарство тзв. просвете – ја јесам: зато ово и пишем!);
Други чин: УКИНУТИ ДОПУНСКУ НАСТАВУ као обавезан вид не знам више какве наставе!
Обавезан – из којих предмета? Из оних где се дају оцене мање од петице или четворке? Или је допунска настава предвиђена и за ликовно, физичко, музичко? С обзиром на ово, боље би би било објаснити ученицима да постоји нешто што се зове учење код код куће, на основу предавања наставника. ПРИВАТНИ ЧАСОВИ се зову ,,приватни“ јер немају везе са ,,јавном школом“… Дакле, све што се обрађује на часу, предвиђено је за ,,просечног ученика“ ( читај: таман колико треба!), а сваки наставник је (требало би да буде тако) на факултету научио да то процени. Предмети су се звали: методика наставе, педагошка психологија, педагогија…
Трећи чин: ОБАВЕЗНО СМАЊИТИ БРОЈ ПРЕДМЕТА (ово је веома важно!), јер ми не радимо само са Ајнштајнима и Теслама, а седам часова у школи неће решити проблем насиља, јер наставници не треба да буду чувари деце, а одавно (психологија је јасно дала одговор) нису више ни васпитачи, будући да се родитељи питају за све.
Четврти чин: ПОД ХИТНО УКИНУТИ ОВАКАВ НАЧИН ОЦЕЊИВАЊА у духу социјалистичког самоуправљања (одељењска и наставничка већа)! Нека лепо Држава уведе спољне (екстерне тестове), ми ћемо радити свој наставни задатак, па ко жели да учи – нека учи, ко не жели – имаће адекватан број бодова. Није ово избегавање обавезе! Ово су отворена врата у дигитализацију и ХХI век: Ја сам предавач! Мој задатак је да моје ђаке упутим у то како да науче! Али, ја не могу да учим уместо њих!
И, на крају: Пети чин!
Драги родитељи (и ја сам родитељ, веровали или не), пустите нас да радимо свој посао. Питајте своју децу шта мисле о часовима пре него што сами донесете суд. И питајте их шта су данас научили, а не коју су оцену добили. Ја сам разговарао са вашом децом о овоме. А ви?
Владимир Вуковић
Професор енглеског језика
