Марка

И то је тај наш усуд: комунисти и њихова деца још увек јашу и као ни протеклих 70 година не може им се ништа објаснити. Не може им се објаснити да су комунисти за време Ужичке републике стрељали невине људе само зато што су били неистомишљеници или се сумњало да јесу. Довољан пример је Живојин Павловић који је био члан и КПЈ и КП Француске и који је само зато што је 1940. године написао књигу о Стаљиновим злочинима испитиван и мучен од тадашњи највиших партијскихфункционера, да би био стрељан 28. новембра 1941., дан пред повлачење из Ужица. Не може им се доказати чак ни то да су у Радничком батаљону од по Немцима 240, а по нашим историјским документима 108 погинулих, само пет или шест били чланови КПЈ, што значи да су се људи борили за слободу а не за идеале. Не може им се објаснити да су откривене масовне гробнице и нађен већи део документације за преко 59000 убијених које су комунисти стрељали у Србији након ослобођења 1944.године као “класне непријатеље“ без икаквог суђења и да ће за то неко морати да одговара. Не може им се објаснити да су следбеници идеологије намењене за уништење Срба (и других мањих народа као што су Шкоти, Баскијци…), што је препознао Краљ Александар и још 1920. донео декрет којим се забрањује рад КПЈ.

Зато ова земља не може нигде осим у сопствени нестанак јер и после 70 година људи живе у убеђењу да се петокрака налази тамо где никада није ни била.